Gaj Riči: Uhvati dvocevku i snimi hrabro film

Džeda, Saudijska Arabija – Kada se posle iskustva u muzičkoj video-industriji pojavio na sceni sa kratkim filmom „Težak slučaj” (1995), britanski scenarista, reditelj i producent Gaj Riči skrenuo je na sebe pažnju kao potencijalni „evropski Tarantino”, ali je već 1998. sa svojim dugometražnim prvencem „Dve čađave dvocevke” pokazao da u njemu ima i dosta originalnosti. Gaj Riči spada u one autore koji na volšeban način u svojim delima spajaju i žanrovsku industriju zabave i filmsku umetnost, i to je pre dve i po decenije i prepoznato.

Reditelj „Dvocevke” i filmova „Sneč”, „Star”, „Ugrabi”, „Revolver”, „Sumnja”, „Rokenrola”, serijala „Šerlok Holms”, „Šifra – Ujak”, „Kralj Artur: Legenda o maču”, „Aladin”, „Gospoda”, „Dani gneva” (Holivud je takođe njegovo radno tle) na samom početku 2. RSIFF – međunarodnog filmskog festivala u Džedi u Kraljevini Saudijskoj Arabiji primio je „Zlatnog jusra” – nagradu za izuzetan doprinos svetskom filmu i za karijeru, koju dodeljuje Ministarstvo za kulturu KSA i ministar Bader bin Abdulah bin Muhamed bin Farhan al Saud (Bader al Saud). U susretu sa ovde prisutnim međunarodnim novinarima Riči je pokazao zadovoljstvo, a na serijal pitanja tipa: „Kako gledate na to da nagradu dobijate u zemlji koja i dalje dobija kritike na račun nepoštovanja ljudskih prava, uključujući i prava žena i LGBT populacije”, reditelj je jasno i glasno odgovorio:

– Sve ovo posmatram kroz kreativni aspekt i zaista smatram da je pozitivna saradnja put napred za sve, a sebe mogu da opišem i kao velikog obožavatelja ovog regiona jer sam snimao i u Bahreinu i u Jordanu. Želeli bismo da snimamo više filmova u ovom delu sveta. Bili su ljubazni da me pozovu ovde i zaista nisam video dobar razlog da kažem ne.

U kratkom susretu za „Politiku” Riči još otkriva da će iz Džede otići i do severozapada KSA u Al-Ulu, region koji je privlačan filmskim stvaraocima kao atraktivna lokacija za snimanje. Za sebe kaže da je „veliki obožavalac kulturne saradnje i podsticanja kreativnosti i u sopstvenom žanru i u ovom delu sveta” i da će „dok god se bavi snimanjem filmova činiti sve da i druge podstiče i ohrabruje”.

Inače, Gaj Riči je stigao u Džedu svega tri dana pošto je završio snimanje televizijske serije koju je radio kao neku vrstu rimejka sopstvenog filma „Gospoda”. Kaže i da će u februaru „Paramaunt pikčers” početi da snima špijunski triler o Drugom svetskom ratu koji bi se mogao zvati „Ministarstvo nedžentlmenskog rata” (sa Henrijem Kavilom i Ajzom Gonzalesom), a takođe otkriva da će se njegov poslednji film „Tumač” koji je već snimio, sa Džejkom Džilenholom u glavnoj ulozi, sada zvanično zvati „Zavet” i pod tim naslovom ići u bioskopsku distribuciju i da mu je velika želja da u narednih godinu dana proba da započne snimanje rimejka „Diznijevog” popularnog „Herkulesa”.

– Voleo bih da budem stalno zauzet što je više moguće i da nekako uspem da snimam i do tri filma godišnje. Teško? Za mene nije, jer ja tako volim i to mi se sviđa. Ne smeta mi još uvek brzi tempo. Završim neki posao, sednem u avion, pa se vratim na posao i sve dok ne igram previše agresivno sa džet-legom, mogu da budem neverovatno srećan što stalno radim – kaže Gaj Riči.

Odgovarajući na moje pitanje o glumcima, najvećim holivudskim zvezdama poput Toma Kruza i Bred Pita koji su zaigrali u njegovim filmovima, Riči je rekao:

– Bred Pit se tako neverovatno uklopio u film „Sneč” iako se pred snimanje brinuo zbog akcenta, a pokazao se kao majstorski neuhvatljivi i neshvatljivi borac golim rukama, a on i Džejson Stejton, s kojim stalno radim, dali su ovom filmu toliko mnogo dobra.

Komentarišući žanr kriminalističkog filma kojem je veran na svoj jedinstveni način, Riči kaže i sledeće:

– Ovaj žanr mi je fantastično odgovarao, ali u jednom trenutku sam shvatio da to ne mogu da radim do kraja života. Treba menjati žanrove i dobro ih je menjati kako bi se izašlo iz zone komfora i došlo do nove doze entuzijazma. To je i za industriju u celini veoma dobro. Otvaraju se tako prostori za mnogo više sadržaja. Proces snimanja filmova i sposobnost da imate svoj sopstveni glas u žanru koji vam je potpuno stran može da bude izazov na pravi način.

Na pitanje koliko zaista uživa u novim izazovima, sada posle gotovo pune tri decenije filmskog stvaralaštva, Gaj Riči je odgovorio:

– Ne samo što uživam već sam postao i mnogo lukaviji u vezi sa sastavljanjem budžeta, što je nešto sa čim film i počinje. Bez budžeta nema filma, a meni je dugo bilo u glavi da samo želim da snimam, o novcu nisam ni voleo ni umeo da razmišljam. Međutim, svakih deset miliona dolara ulaganja čini veliku razliku i postajete pametniji u pogledu toga šta filmovi mogu da urade ako ih dobro prilagodite tržištu. I u tome sam postao mnogo bolji, jer niko ne voli da gubi novac.

I Gaj Riči mora da živi u finansijskoj realnosti koja se dodatno komplikuje razvojem striming platformi i posrtanjem bioskopa. Svestan je da se tržište dosta promenilo, naročito u periodu kovida i lokdauna, i da sada treba i bolje razumeti i proučiti i „mračnu umetnost marketinga” u striming biznisu u odnosu na bioskope. A komentarišući i pitanje o kritikama na račun nekih od njegovih filmova koji nisu dobili i vrhunske ocene, Riči je uz osmeh izjavio:

– Znate kako, ocenjuju vas najčešće na osnovu očiglednog uspeha ili očiglednog neuspeha filma u bioskopima, u smislu zarađenog novca, i u tome leži najčešća „presud” za ono što sam uradio. Nema potrebe da bilo šta objašnjavam. Ili vam se sviđa ili vam se ne sviđa film, a toliko je mnogo hiperbola u kritičarskim ocenama i sudovima da sve to ne treba shvatiti bukvalno...

Krunisani kralj Bolivuda

Sam pomen bolivudske mega zvezde, višestruko talentovanog indijskog glumca Šahruh Kana, u sećanja priziva trenutak kada je na džinovskom trgu Đema el-Fna u Marakešu (Maroko), nekih četiri hiljade ljudi igralo i tapšalo uz muziku iz filma u kojem je igrao. Reakcija na njegovo prisustvo na 2. RSIFF u Džedi je slična. Šahruh je obožavani glumac i u ovom delu sveta.

Na velikoj sceni i njemu je uručena nagrada „Zlatni jusr” za sveukupnu karijeru, a tu istu scenu je sa lakoćom obasjao tako neverovatnim šarmom i harizmom, čemu nisu odoleli ni Šeron Stoun ni festivalski predsednik Oliver Stoun, podarivši mu i svoje srdačne aplauze i svoje iskrene osmehe...