Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li deca više veruju „Tiktoku” ili mami i tati

Društvene mreže bombarduju decu često neprimerenim, pa i opasnim sadržajima, zbog čega pisci za decu moraju da im približe pisanu reč, kaže Aleksandar Janjušević, dečji pesnik iz Kragujevca
Александар Јањушевић на представљању књиге (Фото: лична архива)

Kragujevac – Aleksandar Janjušević (47) je krajem prošle sedmice u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić” predstavio svoju novu, šestu zbirku pesama za decu „Tata, budi moj heroj”. U krcatoj i razdraganoj sali bilo je brižnih roditelja, požrtvovanih nastavnika kragujevačkih osnovnih škola i kolega pisaca, ali najviše dece koja su, kako sam pesnik kaže, njegovi najbolji saradnici.

– Deca ilustruju moje zbirke, čitaju knjige, komentarišu stihove, razgovaraju sa mnom i postavljaju ozbiljna pitanja. To me raduje. Druženje sa decom je dragoceno i nadahnjuje me – navodi Janjušević, koji je deci, osim stihova, posvetio roman „Boris” i zbirku dramskih tekstova „Borba za proleće”.

Ipak, za našeg sagovornika nije počelo baš sve tako spektakularno. Krenuo je da piše 2006, ali godinama o tome nikome nije govorio, čak ni ukućanima. Sve do 2013, kada je iz štampe izašla njegova prva zbirka pesama „Neka deca budu deca”.

– Prvi koraci su bili stidljivi, bojažljivi. Bio sam nesiguran i hteo sam da proverim vredi li išta to što pišem. U knjižarama i kod uličnih prodavaca sam tražio knjige za decu, nudili su mi ponešto od Zmaja i Ršuma, čije sam stihove znao, ali ja sam hteo da se uporedim s piscima moje generacije. Njih, nažalost, nije bilo u ponudi. Bio sam razočaran, ali sam ipak skupio hrabrosti da se oprobam na potpuno novom terenu za mene – priča Janjušević, po obrazovanju pravnik sa zaposlenjem na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Janjuševićeve pesme su vedre, vrcave i efektne. Imaju odsečan ritam, što deca vole, a u stihovima je uvek i poneka fora, nalik vicu. Sam kaže da je deo bogate tradicije srpskog pesništva za decu, od Jovana Jovanovića Zmaja, do Ljubivoja Ršumovića i Moše Odalovića, sa kojima i druguje. Kolege i kritičari ipak kažu da je izgradio svoj stil.

– Od svakog našeg pesnika za decu sam ponešto uzeo, ne krijem to, mislim da tako i treba raditi. Važne stvari moraju da se prenose s kolena na koleno, tradicija i kontinuitet su bitni, nit ne sme biti prekinuta. Ipak, recenzent moje poslednje zbirke Miloje Radović navodi kako su moje pesme zapravo ispričane priče. To je moj stil po kome sam postao prepoznatljiv i u književnim krugovima – objašnjava naš sagovornik.

Aleksandar Janjušević je deo neumornih pesničkih ekspedicija koje posećuju škole, biblioteke, i organizuju brojne festivale za decu širom Srbije, ali krstare i susednim zemalja u kojima se govori naš jezik. Duhom avanturista, bez kojeg ne bi ni postao pesnik, sam je organizovao festival u Kragujevcu pod nazivom „Želim da budem dete”. Prve godine, 2019, na konkurs su stigla 52 dečja rada. Ove godine je čak 186 dečjih pesama bilo u konkurenciji za nagrade. Na spisku takmičara bilo je đaka iz čak 25 gradova Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, a u Kragujevac je stiglo i 15 pisaca za decu.

– Produkcija pesničkog stvaralaštva za decu je slaba, a dečji pesnici više nisu prisutni na televizijama kao nekada. Nisu ni popularni kao neke rijaliti zvezde. Zato festivali na kojima se pesnici druže s decom imaju ogroman značaj za popularizaciju poezije i pravih društvenih vrednosti. Moderne tehnologije su odveć prisutne u našim životima, a društvene mreže prosto bombarduju decu često neprimerenim, pa i opasnim sadržajima, zbog čega pisci za decu moraju da im izađu u susret, da im približe pisanu reč. Deci neko mora da kaže koliko je važno da steknu naviku i izgrade kulturu čitanja. Ne znam da li to roditelji mogu, da li imaju vremena da se i time bave. U haosu u kome živimo došli smo u situaciju da se pitamo da li deca više veruju „Tiktoku” ili mami i tati – upozorava Janjušević, otac Sofije (17) i Petra (11).

Za neke Janjuševićeve stihove napisane su muzičke kompozicije, a sve njegove pesme su, u saradnji sa Savezom slepih i slabovidih osoba, dobile i svoje zvučne formate, koji se nalaze u kragujevačkoj biblioteci i biblioteci „dr Milan Budimir” u Beogradu. Pojedine pesme su dostupne i na Brajevom pismu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr Slobodan Devic
Pa tik-tok-u, Boze me sacuvaj ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.