Petak, 27.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Građani sve pismeniji na internetu

Uz društvene mreže, gde nalaze i nove informacije, naši ljudi provedu dnevno oko sto minuta, a sat i po uz televizijske ekrane. – Pohvalno je da je sve više onih koji uviđaju značaj zaštite ličnih podataka
(Pixabay)

Društvene mreže preuzele su primat od televizija što se tiče medijskog i digitalnog opismenjavanja ovdašnjih građana, pokazao je četvrti ciklus istraživanja u okviru programa „Nova pismenost”, koji partnerski sprovode regionalna agencija Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Istraživanje je, u njihovo ime, uradio Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), a juče je objavljeno u javnosti i na sajtu „novapismenost.rs”.

Rezultati, ipak, suštinski pokazuju da je trenutna medijska pismenost građana u Srbiji najviša u protekle tri godine, kao i da je ovdašnja digitalna pismenost opala u 2022. Indeks medijske pismenosti trenutno iznosi 3,97 od idealnih šest, dok je kod indeksa digitalne pismenosti primećen pad u odnosu na prethodni istraživački ciklus i on je sada 10,68 od maksimalnih 15. Indeks medijske pismenosti, u stvari, predstavlja sposobnost osobe da analizira sadržaj koji upija iz medija.

Od svih medija, naši građani najviše vremena provode uz društvene mreže, oko 100 minuta dnevno, 57 minuta na dan slušaju radio, dok štampi posvećuju 28 minuta u toku 24 sata. Građani su 2021. godine prosečno provodili nešto više od sat vremena dnevno uz televiziju (68 minuta), a sada se njihovo poverenje u nju, kao i vreme koje provode uz ovaj medij, povećalo na gotovo sat i po vremena (88 minuta), pokazuje istraživanje Cesida. Goran Zarić, menadžer programa „Nova pismenost”, pojasnio je da su građani svoju medijsku i digitalnu pismenost ocenili „zadovoljavajuće”.

– Mladi su najčešće na „Instagramu”, dok je 66 odsto tinejdžera svakodnevno na „Tiktoku”. Putem televizije se primarno informiše publika starija od 40 godina. Gotovo polovina ispitanika i dalje navodi da veoma retko ili nikad ne proveravaju izvore informacije koju su čuli ili pročitali. I pored pomenutih medijskih navika, ubedljivo najveće poverenje građana iskazano je za informacije koje dobijaju putem ličnih kontakata, čak 76 odsto, dok najmanje veruju influenserima kao kanalima informisanja, 18 odsto – naveo je Goran Zarić.

On je istakao da program „Nova pismenost” od ove godine meri i indeks medijske i digitalne pismenosti kroz rodnu prizmu.

– Zanimljivo nam je da je kod žena zabeležena viša vrednost medijske (indeks 4,06) i digitalne (indeks 11) pismenosti u odnosu na muškarce – objasnio je Zarić.

Prikupljeni podaci ukazuju da ljudi sada svoje mogućnosti kritičkog razmišljanja i procenjivanja sadržaja koji se emituju u medijima ocenjuju nešto bolje nego u kriznim, pandemijskim godinama. Međutim, kako indeks medijske pismenosti još uvek nije dostigao vrednost iz perioda pre pandemije, čini se da je preplavljenost informacijama o virusu korona i pandemijskoj situaciji u zemlji i inostranstvu sada zamenjena trenutnom međunarodnom političkom i ekonomskom krizom izazvanom ratom Rusije i Ukrajine. I da je to ponovo uticalo na niže nalaze po pitanju proveravanja izvora informacija, ali i toga da li tekst potkrepljuje tvrdnju iznetu u naslovu.

Pozitivno je što istraživanje pokazuje da građani Srbije sve više uviđaju značaj zaštite ličnih podataka na internetu. U ovom istraživačkom ciklusu zabeležen je najveći procenat, od 59 odsto, ispitanika koji znaju da zaštite lične podatke na internetu, ali takođe i najviši procenat, od 42 odsto, ispitanih koji su u doživljavali neprijatnosti u onlajn komunikaciji, u vidu vređanja, prozivanja, ismevanja, pretnji.

Istraživanje je sprovedeno na populaciji starosti između 12 i 60 godina, kako bi budući donosioci odluka razumeli i drastične razlike između navika generacije Z, odnosno zumera rođenih između sredine devedesetih godina prošlog veka i oko 2010, i bebibumera, rođenih između 1944. i 1964. Rezultati odslikavaju medijske navike i ponašanje građana, ali i njihov odnos prema medijskoj i digitalnoj pismenosti u proteklih godinu dana.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Nasa pismenost je u sluzbi onih koji nam nude sta da citamo. I ona nema veze sa nasom pamecu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.