Đerdan od ćirilice nanizali u Bajinoj Bašti

Bajina Bašta – Ustalila se ćirilica u svakodnevici Bajine Bašte, sve veću pažnju ovde joj poklanjaju. Iskorak je napravljen 2019, kada je u lokalnoj skupštini usvojena Deklaracija o zaštiti i negovanju ćirilice, nakon čega je utemeljena sadržajna manifestacija „Ćirilična baština”, koja se svakog maja održava i najistaknutije u negovanju tog pisma nagrađuje „Ćiriličnom darovnicom” (list „Politika” je prvi dobitnik). Zatim je proletos u centru Bajine Bašte otvoren prvi Park ćirilice u Srbiji, početkom jeseni mlado i staro okupila je prva „Ćirilična biciklijada”, a priprema se osnivanje Muzeja ćirilice u Rači nadomak manastira.

– Uz ovo i niz drugog, mlade podstičemo da redovno koriste ćirilicu. Ona je nacionalno i istorijsko pismo kojim su nam napisane najznačajnije knjige, ali i pismo naše budućnosti lako primenjivo i u svetu savremenih komunikacija – kaže pokretač bajinobaštanskih aktivnosti u čuvanju ćirilice Siniša Spasojević iz TO „Tara – Drina”.

Plod tih napora ubran je i ovih dana u varoši kraj Drine. Ovde je predstavljen zbornik „Đerdan od ćirilice”, nanizan od pesama posvećenih našem pismu. Poznato je da manifestacija „Ćirilična baština” organizuje pesnički konkurs „Čuvari ćirilice” i nagrađuje najbolje, a odziv je proletos bio izuzetan: na konkurs je stiglo stotinak pesama, ne samo od autora iz Srbije, nego i iz Crne Gore, Republike Srpske, Federacije BiH, Severne Makedonije, pa i Hrvatske. Ti stihovi pretočeni su u „Đerdan od ćirilice”, zbornik koji je uredio pisac i novinar Obrad Dodić.

Na promociji u bajinobaštanskoj Ustanovi „Kultura” odabrane pesme čitala je Tijana Mitrović. Iz Organizacionog odbora „Ćirilične baštine” ističu da će objavljivanjem „Đerdana od ćirilice” put do čitalačke publike biti prohodniji za mnoge nadarene pesnike koji pišu u čast srpskog pisma.

Kada je reč o još značajnijem ovdašnjem poduhvatu, stvaranju Muzeja ćirilice u Rači, Siniša Spasojević ističe da taj muzej nastaje blizu manastira Rača, u zdanju stare škole koje je u dobrom stanju, ali se već deceniju ne koristi za nastavu. – Aktivnostima vezanim za ćirilicu koje sprovodi Bajina Bašta temelj je u istorijskim i kulturnim vrednostima obližnjeg manastira Rača i čuvene Račanske književne i prepisivačke škole (sa 300 kaluđera prepisivača) zaslužne za očuvanje srpskog jezika i pisma u dobu ropstva pod Osmanlijama. Nameravamo da u zdanju škole kod manastira učionice za Muzej ćirilice pretvorimo u izložbeni prostor, da postavku osmisle naši najpriznatiji stručnjaci iz oblasti jezika i pisma, te da se ovde uz primenu savremenih tehnologija mladima predstave lepote ćirilice i potreba njenog stalnog korišćenja – ističe Spasojević.

Nakon što je projekat osnivanja Muzeja ćirilice kao nacionalne ustanove do detalja obrazložen na sednici Nacionalnog saveta za kulturu, taj predlog uskoro stiže i pred Ministarstvo kulture. Po rečima direktora užičkog Istorijskog arhiva Željka Markovića, člana Nacionalnog saveta za kulturu, istorijski značaj manastira Rača (kao i obližnjeg manastira Rujno, gde je 1537. štampana prva knjiga na tlu Srbije „Rujansko četvorojevanđelje”) čine opravdanim ideju da upravo u Rači bude Muzej ćirilice.

– Sve najlepše i najvrednije na našem kamenu, malteru i papiru napisano je ćirilicom. Pitanje njenog trajanja vezano je i za naše trajanje kao države i društva. Parafraziraću reči akademika Ljubomira Simovića, našeg Užičanina: da smo ovde bili i da jesmo, ne govori ni stub ni kamen nego slovo. A Muzej ćirilice potreban je ne samo Srbiji već i evropskom kulturnom prostoru – izjavio je Marković.