Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto je splasnuo ekološki balon

Na ozbiljne razloge za nezadovoljstvo, srdžbu i bes, mora postojati uverenje da se to može promeniti i akteri moraju da imaju poverenje ljudi da ih vode, kaže profesor Zoran Stojiljković
Зоран Стојиљковић (Фото Медија центар)

Zaštita životne sredine više nije u trendu u Srbiji. To bi se moglo zaključiti na osnovu nedavnog protesta ekoloških aktivista ispred Vlade Srbije, kada se okupilo svega nekoliko desetina ljudi. „Događanje naroda” u Beogradu održano je na godišnjicu velikih protesta, kada je u novembru 2021. na ulicama i mostovima, prema nekim procenama, bilo i preko deset hiljada ljudi. Zašto se broj „zelenih” protestanata ozbiljno proredio i splasnuo ekološki žar i da li se ekološki balon izduvao? Da li je samo u pitanju Svetsko prvenstvo u fudbalu, hladnoća i neizvesnost od toga šta donosi budućnost zbog rata na istoku Evrope? Ili su građani pokazali da ekološki lideri nisu opravdali njihovo poverenje?

Problemi u Nedeljicama (ni)su rešeni, iako je tadašnja i sadašnja premijerka Ana Brnabić još u januaru ove godine na projekat „Jadar” stavila tačku. Neki opozicionari tvrde da „Rio Tinto” nije otišao i pokušavaju da veštački zapale vatru protesta, ali bez uspeha. Predsednica SEOS-a Ljiljana Bralović, koja je organizovala protest ispred Vlade Srbije protiv „Rio Tinta”, kritikovala je Beograđane zato što nisu došli da podrže skup, koji se održava na godišnjicu prve blokade protiv rudarenja litijuma.

„’Ko sme taj i može, ko ne zna za strah ide napred’, to su reči vojvode Živojina Mišića. Dolazim sa Suvoborske grede, gore je Mišić izvojevao prvu veliku pobedu u Prvom svetskom ratu, zato što nije znao za strah. I ja ne znam za strah... Uz sve nas ovde ide i 1.300 kaplara, idu svi junaci sa Cera, Kolubare, Suvoborske grede, ceo gvozdeni puk je ovde među nama, a Beograd spava. Molim vas tiho, ljudi, nemojmo pištaljke, neka umre Beograd tiho, neka ne zna da je skuvan kao žaba u loncu, nemojte im pričati, pa neka ih, neka umru u zabludi, neka slušaju Vučića, koji im govori da smo balkanski tigrovi, neka ih, neka ne izlaze”, poručila je Bralovićeva okupljenima i dodala da se oni „ne prodaju za šaku srebrenjaka”.

Komentarišući ovaj skup, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da vlada nije donela nikakvu odluku, već je o svemu odlučivao on sam i da ne razume zašto su protestovali u Nemanjinoj. „Kad protestuju, treba da protestuju ispred Predsedništva, a ja ću da im se obratim i da im lepo kažem – ljudi, vi uništavate zemlju. Cena je danas 82.500 dolara po toni litijuma, sa ovim rezervama to je 100 milijardi, je li razumete šta radite Jadru, Osečini, Valjevu i celom Podrinju”, kaže Vučić. Navodi da ne može sebi da oprosti što je dozvolio da neodgovorni tipovi, koji su dobili ogroman novac spolja da oslabe i unište Srbiju i u to su se uključile sve neznalice ovog sveta o prljavoj tehnologiji. Još oštriji je bio kada je upitan o zahtevu da se uvede trajna zabrana eksploatacije litijuma. „Tom bi trebalo staviti ludačku košulju, zato što se odrekao 100 milijardi, zato što se odrekao zapadne Srbije i zato što će ona da nestane”, kazao je Vučić.

A zašto je protest ove godine bio slabo posećen? Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da je stvar dosta komplikovana i za naš list navodi da je velika razlika između ljutnje, nezadovoljstva i postojanja povoda za protest, njihovog organizovanja i relativno masovnog učešća u njima. Dodaje da se uvek traže neki dodatni razlozi da do ozbiljnog protesta uopšte i dođe. „Prvo, ljudi treba da budu svesni značaja toga i da postoji jasna svest ko smo to mi koji smo pogođeni, a ko su oni koji su izazvali to, i razlog su za protest. Drugo, motivi za protest moraju biti jaki i bitni, i da je raširena svest o tome da mi se nekim projektom ugrožava zdrav vazduh, voda i zemlja. Oni raniji protesti iz devedesetih godina prošlog veka ili oni od 2015. do 2017. godine bili su masovni jer se kod tih ljudi stvorilo uverenje da se oduzima pravo na glas i slobodnu volju”, kaže Stojiljković.

Očigledno je da nema jasne svesti o krivcima, da je vlast delimičnim popuštanjem skinula sebe s te pozicije relativno uspešno. Videćemo šta će se sada dešavati u vezi s tim zakonima, ali i šta govori praksa i sve što je povezano s „Rio Tintom”. „Na ozbiljne razloge za nezadovoljstvo, srdžbu i bes, mora se dodati i uverenje da se to može promeniti i akteri moraju da imaju poverenje ljudi da ih vode. Kada je reč o ekološkim protestima, sada je malo relaksirana situacija. Njima se verovalo, išli su ljudi na te proteste. Ima neka hipoteza da je za ozbiljne proteste potrebno da na ulice izađe tri i po odsto stanovišta i kada se to dogodi, onda je stvar ozbiljna. To je za Srbiju oko 180.000 ljudi i primetno je da čim neki protest okupi najmanje 10.000 pristalica, vlast odmah popušta.

Dovesti tolike ljude znači da su oni svesni urgentnosti problema”, kaže Stojiljković. Na pitanje da li su možda građani izgubili poverenje u vođe ekoloških protesta ili se taj ekološki balon izduvao kada su ekolozi ušli u Skupštinu Srbije, Stojiljković navodi da su ljudi izgubili poverenje u političke aktere za masovne proteste. „Kada je reč o organizatorima ekoloških protesta, ja bih rekao da imaju svest da je nešto dobijeno i da nema razloga da se ponovo talasa dok se ne vidi da se to izgubilo. Ne može niko u svakom trenutku da organizuje proteste, ako ljudi u tom trenutku ne vide to kao veliki problem i nemaju jak povod, neki tip udarca u glavu da onda zbog toga izađu masovno na ulicu”, navodi Zoran Stojiljković.

A ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od organizatora protesta pre godinu dana, a sada narodni poslanik zeleno-leve koalicije „Moramo”, kaže da je velika zabluda vlasti ukoliko poveruje da su njihovi protesti završeni. Za naš list kaže da ako u to veruju, samo neka krenu s mehanizacijom prema Nedeljicama i videće da li su gotovi. „Protesti ne da nisu gotovi, već nisu ozbiljnije ni počeli. Proteste ispred Vlade Srbije je organizovao SEOS, ali je zabluda to posmatrati kroz to što se te večeri okupio mali broj ljudi. Nema malih ili većih protesta. Vatra nezadovoljstva tinja i one koji hoće da nam zagade životnu sredinu čekaćemo svuda, kao što smo ih čekali na Staroj planini, Rakiti, Toplom dolu”, kaže Jovanović.

Dodaje da pošto se u medijima „svaki dan vlast udara u glavu”, treba da znaju da im je propao svaki „Rio Tinto” i da je propao svaki evro koji su uložili u istraživanja. Najavljuje da će biti i većih protesta, ako ova kompanija ponovo krene u akciju i navodi da nikada nikom u istoriji nije palo na pamet da proteruje seljaka koji nas sve hrani. „A kada smo već kod toga, čiji je to litijum pod zemljom? Sve je to naše i ne može niko da krčmi tuđu zemlju i da proteruje seljaka s njihovih njiva. Ako vlast misli da smo nezainteresovani, onda se grdno vara... Ako krene mehanizacija u Nedeljicama, ponovo će ’Gazela’ biti jedina institucija u zemlji koja funkcioniše”, navodi Aleksandar Jovanović.

Institucionalni pokušaji da se eksploatacija litijuma zakonski zabrani našli su se u ćorsokaku. Inicijativa „Kreni – promeni” navodno je sakupila oko 40.000 potpisa građana i kao narodnu inicijativu ih poslala u Narodnu skupštinu. Iako inicijativa obavezuje narodne poslanike da se izjasne o zahtevu građana da se uvede zakon kojim bi se zabranila eksploatacija litijuma i bora, oni to još nisu učinili. Savo Manojlović, direktor kampanja pokreta „Kreni – Promeni”, zbog toga je podneo ustavnu žalbu, nadajući se da će Ustavni sud primorati poslanike da poštuju zakone koje su sami usvojili.

Savo Manojlović kaže da „Kreni – Promeni” nije organizovao okupljanje prošlog vikenda. U SMS-u za „Politiku” navodi „da je narod na veličanstvenim blokadama izvojevao pobedu i sačuvao Srbiju od uništenja koje mu je pretilo”. „Protesti uvek uspevaju kada su dobro organizovani, imaju jasan plan i dobre i realne zahteve. Organizovali su ga meštani i njih je vlast zajedno s ’Rio Tintom’ sve vreme provocirala, njihov bes je opravdan. Kopanje litijuma u Jadru je obustavljeno ukidanjem prostornog plana, što smo i tražili. Istovremeno, međutim, na narod se vrši psihološki pritisak. Teraju se sa zemlje, a ’Rio Tinto’ i dalje otkupljuje imanja. Ljudi se dovode do granice pucanja i mene njihovo maltretiranje iskreno lično boli. Moja porodica je tri puta proterivana s Kosova i Metohije. Mene način na koji se ovi ljudi teraju sa svojih ognjišta podseća na način na koji su proterivani Srbi s Kosova, iz Bosne i Hrvatske”, napisao je Manojlović.

Dodaje da se svesno iznose ozbiljne neistine, jedna od njih je da se litijum kopa u Nemačkoj, što je neistina. „Ne kopa se, a i litijum se u Nemačkoj nalazi u podzemnim vodama, a ne u mineralu jadarit koji nije moguće obraditi, a da se ne uništi priroda i pola Srbije”, zaključuje Savo Manojlović.

Nebojša Krstić: Građane je teško dva puta prevariti

Marketinški stručnjak Krstić kaže da su grupice koje za sebe tvrde da su „ekološke” počele da se pojavljuju iznenada i preko noći, pre nekog broja meseci, kao po zapovesti, u trenutku kada je jedna velika evropska zemlja objavila da kreće u iskopavanje litijuma. Za „Politiku” kaže da dobro obavešteni kažu da upravo odande stižu donacije ovdašnjim lažnim ekolozima koji imaju zadatak da spreče Srbiju da bude konkurencija u proizvodnji litijumjonskih baterija.

„Kako inače objasniti to da se neko, jednog utorka, probudi, shvati da je ’ekolog’ i krene da blokira most, a da mu nikad ranije nije smetalo ni zagađenje vazduha, ni bilo koji rudnik? I sada imamo ove lažno ekološke, a u stvari ludističke sponzorisane pokrete koji prete novim blokadama saobraćajnica, dakle, novim nasiljem i maltretmanom građana, a jedino što im nedostaje jeste masovnost, što podseća na žal Saše Jankovića da mu samo masovnost protestanata u Pionirskom parku fali da bi postao premijer. Ovog puta, ’ekolozima’ je kriv Vučić, koji je zagrejao stanove, pa Beograđane mrzi da se lomataju po hladnim ulicama. Zbog toga ’ekolozi’ proklinju ’lenje i razmažene’ građane koji lažne ekologe sprečavaju da zarade svoje dnevnice. A pre će biti da je te građane teško drugi put prevariti”, zaključuje Nebojša Krstić.

D. S.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Н.С
НЕ Рио Тинту!
Zoran
Ekologija je relativna stvar. Recimo NE su ekoloske, dok nafta nije.
Милан Панић
"Заштита животне средине више није у тренду у Србији". Нажалост овакво гурање заштите животне средине у "тренд" јесте апсолутно већински став према проблематици каква подразумева део очувања или нарушавања здравља нације па самим тим и битну компоненту националног интереса. Може и профит и здравље али само тамо где институције функционишу и где закони нису мртва слова на папиру.
Boza
Protesti su cesto zloupotrebljeni.
Giuseppe V.
Problem je u liderima protesta koji su uglavnom kontrolisani od strane vlasti i takvi protesti su unapred osuđeni na neuspeh. Izuzetak su prošlogodišnji ekološki protesti koji su spontano nastali kao odgovor na nasilje, a ne zbog organizatora. U međuvremenu se sve može ispeglati i ako se ne bude ništa nepredviđeno desilo, Rio Tinto bi već mogao da počne sa iskopavanjem.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.