Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nad Gitinim splavom „Regata” bdiju Tito i Sveti Nikola

Prijatelji potpisuju peticiju da se drveni plutajući objekat na Savi u Bloku 70a izuzme iz licitacije za zakup vodnog zemljišta, jer Margarita Petković, vlasnica, tvrdi da ima sve dozvole i da visinom ne zaklanja reku
Ка­фа­на у ко­јој сту­ден­ти и пен­зи­о­не­ри не пла­ћа­ју (Фо­тографије Д. Му­чи­ба­бић)

Gita ne voli stan. Među njegovim zidovima oseća se kao u grobnici. Zato ona već trideset godina živi na vodi. Na drvenom splavu „Regata” na Savi, u novobeogradskom Bloku 70a. Vrata tog plutajućeg objekta otvorena su, na pragu nas dočekuje Milica, jedan od tri Gitina psa koje je udomila sa ulice. Druga dva leže na njenom krevetu pored prozora i osmatraju prolaznike na šetalištu. Na stolici pored kučića Mice i Malene sedi Gita. Iznad nje kalendar sa slikom Tita, u ruci šolja kafe sa Titovim likom. Teško ustaje sa stolice i uz široki osmeh i sjajem u očima pozdravlja se sa ekipom „Politike”. Prilazi stolu koji zauzima centar tog splava od pedesetak kvadrata. Seda naspram kamina koji je prekriven zastavom Jugoslavije. Pogled joj je usmeren ka velikim prozorima kroz koje se vidi reka.

– Ova voda je moje sve – kaže i uzima odštampane papire, peticiju koju potpisuju njeni gosti da bi je podržali u želji da „Regata” ostane na mestu i da bude izuzeta iz licitacije za zakup vodnog zemljišta na levoj obali Save, koju će grad sprovesti 21. decembra sa namerom da red na reci uvede tako što će od 100 splavova ostati njih 30. Gita u toj trci nema šanse. Kaže da neće ni da učestvuje. I zašto bi, pita ona. Njen splav nije visok da bi zaklanjao reku, za njega ima sve dozvole, redovno plaća mesečne dažbine od oko 70.000 dinara.

– Gradonačelnik želi da uvede red, a da nas o tome nije obavestio. Kažu, bilo je na televiziji i u novinama. Ko kaže da moram da pratim medije? Radim po zakonu 30 godina, uradila sam sve što je od mene bilo traženo. Licitaciju finansijski ne bih mogla da podnesem. Neka ukloni luksuzne objekte na reci, oni je visinom i veličinom ruže. Radim toliko dugo, a verujte mi, da mi sada tražite 1.000 evra na zajam, ne bih imala odakle da vam dam. Ovde dolaze obični ljudi, najbolji gosti, željni razgovora i druženja – ističe Gita.

U njenom carstvu sve se zasniva na ljubavi i poverenju. Studenti i penzioneri ne plaćaju, baš kao ni u kafanama u kojima je provela mladost. Jedna sarajevska bila je model za „Regatu” – pre nego što gosti pređu njen prag, svoju slavu i titule ostave.

– Kao devojka sam odlazila u kafanu u kojoj je sve bilo skromno, drveni stolovi, karirani stolnjaci… Tada sam maštala da jednog dana imam baš takvu kafanu – kaže Gita.

U grad na Miljacki stigla je sa roditeljima kao tek rođena beba. Sa ostrva Visa, otac Italijan i majka češko-austrijskog porekla doveli su je 1941. u Sarajevo.

– Imali smo kuću na Bjelavama, a vikendicu na Jahorini. Tamo se od građanskog rata nikad nisam vratila. Bila sam razmaženo dete, odrastala sam u izobilju, sa osamnaest godina sam vozila kola. Moja mladost je bila srećna zahvaljujući Titu – izgovara i podiže šolju kafe sa njegovim likom u čast doživotnog predsednika nekadašnje Jugoslavije.

Otkud onda ikona Svetog Nikole na zidu?

– Iz poštovanja prema mom pokojnom suprugu, doktoru ortopedu. To je bila njegova krsna slava, koju sam uvek obeležavala iako sam ateista. Upoznala sam ga na Ilidži kada mi je prišao i zamolio za ples. Kada sam se udala, rekla sam mu da me ne pita gde sam bila i kada ću se vratiti kući. Volela sam slobodu, vozila sam reli trke u Novom Sadu i Bujanovac–Skoplje – priseća se Gita.

Kad Mar­ga­ri­ta Pet­ko­vić sed­ne za kla­vir ni­žu se sti­ho­vi

Sa mužem je došla u Požarevac, gde je radio u tamošnjoj bolnici. Izrodili su dve kćerke, dobili četvoro unuka.

– Kada nam se rodila prva kćerka, seli smo za sto i tada mi je rekao: „Sada imamo dete, nemoj da prođe kao ti u životu”, jer ja sam počela da studiram književnost i engleski jezik, ali nikada nisam završila. Zbog toga me i danas grize savest. Kad nešto počnete u životu, to treba i da završite – ističe Gita.

Kćerke su podizali, maltene, spartanski. Sa 18 godina otišle su od kuće, završile fakultete i imaju svoje porodice.

– Nije dao da se deca kupaju u toploj vodi niti da svaki put pre jela peru ruke. Nisu bile bolesne. Kada su postale punoletne, rekao im je da će se same školovati da ne bi morale nikome u životu „hvala” da kažu. Od njih smo stvorili snažne žene, a one su na sličan način odgajale naše unuke. Imaju svoj život, posećuju me povremeno. Ne petljam se u njihove izbore, važno mi je samo da su zdravi i dobri ljudi – naglašava Gita.

Od supruga se razvela pre tridesetak godina. Priznaje da nije bilo nimalo lako sa njom živeti i trpeti je. Sa osmehom govori da je on bio najdivniji suprug na svetu. Ostavio ju je, kaže, jer je otišao na bolje. Ponovo se oženio, naglašava, predivnom ženom.

– Rešenje o razvodu braka nisam pročitala. Kada je umro, pozvali su me iz PIO fonda i rekli da dođem jer imam pravo na penziju. Pokušala sam da ih ubedim da sam razvedena i da mi to ne pripada. Rekli su mi da u rešenju o razvodu piše da sam izdržavana osoba i da mi deo penzije pripada. Delim je sa njegovom suprugom – kaže Gita.

Posle razvoda preselila se u Novi Beograd gde i danas ima stan u koji retko svraća. Šetala je pored Save kada je spazila mnogo manji splav na istom mestu gde je sada njena „Regata”. Popila je kafu i ugovorila kupovinu.

– Odavde je tada polazio čamac ka Adi Ciganliji. Svega tri splava su tada bila. Sa mojim saradnikom uredila sam ga, proširila terasom na kojoj ljudi leti sede, sunčaju se i kupaju u Savi. Dolaze i stranci željni duha i topline Beograda. Splavovi jesu njegov imidž. Nudili su mi da ga prodam. Odgovarala sam da život mogu da prodam ali splav ne. Morate doći subotom da vidite kakvu muziku ovde imamo, da osetite tu emociju – poziva nas Gita, čije je puno ime i prezime Margarita Petković.

Ko svira klavir, pitamo je za instrument iza njenih leđa.

– Ja. I to me tek sada pitate. Zar ne vidite da kao na iglama sedim čekajući da vam nešto odsviram – odgovara i dodaje da je završila muzičku školu.

Ustaje poletno kao da nema problem sa kolenima zbog kojih se jedva kreće i trpi bolove tri godine, koliko čeka na operaciju.

Seda za klavir. Prste polaže na dirke i, uz prve taktove pesme koju će izvesti, dodaje „sada ću se rasplakati”. Počinje da peva „Sve smo mogli mi”. Potom  prelazi na recitovanje pesme „Čekaj me, i ja ću sigurno doći”.

– Dođite ponovo. Sad ste upoznali moju sreću, muziku i reku – kaže na vratima dok nas ispraća, s psima što joj se motaju oko nogu a ona baca hranu labudovima koji plivaju oko njene „Regate”.

Gita voli život. Život voli Gitu.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ana
U normalnim drzavama ovako nesto na koritu reke ne postoji...
Zoran
Lijep clanak. Zivot je i dalje tajna.
Пожаревљанин
Поздрав за Гиту. Годинама је са супругом др Рељом и кћерима живела у пожаревачкој Доситејевој улици, у мом комшилуку. Као и тада, и данас одише посебним шармом и несвакидашњом упорношћу. Било би заиста лепо да сплав остане ту где је. И Гита на њему, наравно!
Posmatrac
Bilo bi divno da 'Regata' ostane. Zelim vam sve najbolje gospodjo Gita i eto i mene na splavu uskoro

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.