Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Teško je sačuvati mladog čoveka od pritiska zbog atmosfere linča

Grešimo ako ne pratimo najbolji interes dece i kada su počinioci nasilja, treba da snose odgovornost, budu isključeni iz škole, ali ne da se protiv njih diže sveopšta hajka, naglašava psiholog Biljana Lajović
(Pixabay)

Nakon vesti da je učenik, koji je profesorki u Trsteniku izmakao stolicu, nekoliko dana posle isključenja iz škole završio u bolnici zbog pokušaja samoubistva, kruni se ujedinjenost prosvetne i opšte javnosti u osudi počinjenog izgreda i zahtevima da se pooštre sankcije za nasilničko ponašanje učenika nad prosvetnim radnicima, jer život deteta jeste previsoka cena za izgred u kojem je učestvovao. I dalje su glasni zagovornici stava da je izbacivanje iz škole primerena kazna i da ako mladić od 17 godina ne može da prihvati odgovornost i podnese sankciju, već diže ruku na sebe, svakako mu je potrebna stručna pomoć. Ali sve su glasniji i oni koji smatraju da je atmosfera linča koja je stvorena u javnosti doprinela da adolescent, u tom izuzetno osetljivom periodu, pod hajkom koja se vodila protiv njega i njegovih saučesnika, kao primera nedopustivog ponašanja, jednostavno nije mogao da podnese breme stravičnog pritiska i sveopšte osude. Kada je nasilje učinjeno, umesto da se situacija smiri – eskalirala je. Desetine hiljada prosvetnih radnika izašlo je na ulice da bi se konačno reklo stop bilo kakvom nasilju pod školskim krovom, ali istini za volju nisu se toliko silno pobunili ranije zbog vršnjačkog nasilja nego je okidač bilo nasilje nad profesorkom.

Biljana Lajović
(Foto lična arhiva)

– Šta se s nama desilo da se čitavo društvo podiglo i reagovalo najstrašnije zbog ovog postupka, a tako ne reaguje na postupke odraslih koji se ponašaju gore nego deca? Niti hoću, niti je naše da ulazimo u okolnosti, ali dok je neko spreman da u javnost izađe s pričom da je dete pokušalo da se ubije, tu je reč o ozbiljnom apelu za pomoć, o crvenom svetlu koje kaže pomažite dok možete. Suštinsko pitanje je kako može da se pomogne svima. Garantujem da nijedan roditelj ne može da bude siguran šta će da uradi dete od 17 godina, kad je u društvu druge dece. Kao narod treba da se prizovemo zdravom razumu. Svako ko je spreman da ovo dete, ovu decu napadne iz svih oružja, a odrasli su se na njih ustremili sa svih strana kao da su ratni zločinci, treba da se zapita šta bi radio da je reč o njegovom detetu. Nema tog plana podrške ni tog stručnjaka koji mogu da sačuvaju dete od nenormalnog pritiska u atmosferi linča – naglašava u razgovoru za „Politiku” Biljana Lajović, psiholog s višedecenijskim iskustvom u prevenciji nasilja u školama, sada u penziji.

Očekivala je da će zbivanja u Trsteniku pod budnim okom javnosti dosegnuti neželjene dimenzije, jer je tenzija, kako kaže, umesto da se spusti, podignuta preko svake razumne mere.

– Kad se nešto loše desi prvo što mora da se uradi je da se spusti lopta, da se mirne glave razmišlja, traže delotvorna rešenja, a ne da svako dodaje ulje na vatru. Svaka, pa i ova krizna situacija, ima nekoliko paralelnih tokova. Jedan tok je da je to što se dogodilo nedopustivo, da mora da se završi tako što će se snositi odgovornost, ali to ne znači da istovremeno treba da se diže hajka, a niko nije sprečio da se ona stravično podigne, prvenstveno, u odnosu na decu. Ako ne pratimo najbolji interes dece, šta smo uradili? Pa, sve smo pogrešili. Priča o ugroženosti prosvetnih radnika se toliko proširila, odjednom su svi počeli da iznose svoja iskustva trpljenja od dece. Ključno pitanje je što su dosad ćutali? Deo problema je i to što prosvetni radnici očekuju da će to neko drugi za njih da reši. Nasilje je društveni fenomen, za to nema instant rešenja. Odrasli nek se preslišaju gde su pogrešili. Svi snose deo odgovornosti. Stanimo pred ogledalo i zapitajmo se šta deca trpe od odraslih – napominje Lajovićeva.

Po njenom mišljenju sve ukazuje na ozbiljnu potrebu da stručnjaci rade s decom, i s dečakom koji je izmakao stolicu profesorki i sa svim ostalim učenicima te škole, i s napadnutom nastavnicom i sa celim kolektivom, jer svi su se našli u kriznoj situaciji. Kako ističe, neophodno je pokrenuti vaspitno-disciplinski postupak, utvrditi činjenice, izreći meru, da nasilnici snose odgovornost za svoje postupke, ali i da se nakon toga sa njima, kao i sa žrtvom, dalje radi.

– Bez ikakvog dodatnog daljeg rada s ovom decom, ako ih ostavimo van obrazovnog sistema, dali smo ih ulici, bukvalno na tacni izložili smo ih različitim vrstama kriminalaca koji samo čekaju decu koju niko drugi ne prihvata da ih uključe u svoje redove – upozorava Lajovićeva.

Ona ocenjuje da je uvek bilo nasilja, ali je ovo sad dobilo dimenzije koje su preterane po intenzitetu i vrsti, možda ne po učestalosti. Podseća da jedno nasilje na koje se ne reaguje blagovremeno i na odgovarajući način generiše druga nasilja, da što se više čeka i priča o tome, a ništa se ne radi, to ćemo biti u većem problemu.

Pooštravanje sankcija nije svrsishodno

Apel da se pooštre sankcije za učenike nasilnike apsolutno nije svrsishodan, uverava Biljana Lajović, ističući da su potpuno neprihvatljivi predlozi koji su se čuli u javnosti da se takva deca uz isključenje iz škole, po kazni, šalju u poravni dom.

– Zapanjujuća je količina mržnje i zahtevi za drastičnim merama, svako ko tako govori i predlaže nek razmisli šta bi radio da je reč o njegovom detetu. Sve vreme insistiramo na tome da prosvetni, zdravstveni i sistem socijalne zaštite moraju blisko da sarađuju. Ta saradnja morala je da postoji i u Trsteniku mnogo pre nasilja u školi, da se obezbedi sigurnost deteta i promeni njegovo ponašanje. Kad se incident dogodio trebalo je javno uputiti apel da se ne diže tenzija dalje, da prestane užasan govor mržnje, koji ne znam kako bismo mi odrasli izdržali, a nekmoli deca koja to prate onlajn – poentira Lajovićeva.

Pet konkretnih predloga delotvornih mera

Ogromnim iskustvom psiholog Biljana Lajović, nekadašnji savetnik ministra prosvete za sprečavanje nasilja u školama, garantuje da bi se nasilje u školskom krugu efikasnije suzbijalo ukoliko bi se protokol o postupanju škola izmenio tako da škole budu u obavezi da resornom ministarstvu prijavljuju i nasilje drugog nivoa, a ne samo najdrastičnije incidente koji pripadaju trećem nivou nasilja. Drugi njen konkretan predlog je da obaveza tima protiv nasilja, koji ima svaka škola, bude da podnosi izveštaje nastavničkom veću, savetu roditelja i učeničkom parlamentu, ne jednom ili nijednom godišnje, što se dešavalo u praksi, nego svakog tromesečja. „Onda bi ti timovi posvećenije radili i više obraćali pažnju, a krajnje je vreme da se izađe iz koncepta prikrivanja nasilja, tobož radi očuvanja ugleda škole, jer dok se nasilje skriva ono će biti sve gore”, upozorava Lajovićeva. Mreža podrške je, naročito naglašava, ozbiljno olabavljena pravilnikom koji propisuje da škole mogu imati pedagoga s pola radnog vremena. „Ako postoji škola, u njoj moraju biti i pedagog i psiholog, a ako oni ne rade dobro svoj posao ima ko će to da preispita, ali ako škola nema takvog stručnjaka, ko će da pruži pomoć đacima, nastavnicima, roditeljima. Mora se prestati s pristupom da je školi s manjim brojem učenika dovoljno „pola” stručnog saradnika, jer je to doprinosi nemerljivo većoj šteti nego finansijskoj uštedi”, naglašava Lajovićeva. Četvrta mera, na kojoj insistira, jeste da se preispitaju programi stručnog usavršavanja nastavnika da se oni obavežu da jednom godišnje pohađaju neki od programa koji pomažu vaspitnom radu i da nakon toga u svojoj školi moraju da primene to što su saznali na seminaru, da ne može da se desi da su tri dana na tom stručnom usavršavanju bili, a kao da nisu. Osim toga, Lajovićeva ukazuje da bi valjalo da država vrati finansiranje dodatnih aktivnosti za učenike kao što su školski sport, izviđači, kreativne radionice grnčarstva, likovne ili muzičke umetnosti, i to „da deca imaju šansu da se ostvare van nastave, jer ako im se ne pruži ta mogućnost, a roditelji uglavnom nemaju da plate te dodatne aktivnosti, to je put ka destrukciji ili autodestrukciji”.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

how yes no
O posledicama agresije na profesora trebalo je da misli ranije, i treba da je izložen linču, samo to će nasilnike odvratiti od budućeg nasilja.
Зоран Маторац
То се не би десило да није постојала могућност да се то сними и пошаље на интернет. Друштвене мреже су велика опасност за младе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.