Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

I frizura može da utiče na pojavu glavobolje

Neurologu bi se trebalo obratiti ako je bol u glavi pulsirajući bez obzira na uzeti analgetik, ako se javi u samo jednom delu glave, naglo i jako, ako je prate konfuznost, pospanost i poremećaj ravnoteže
(Freepik)
Dr Boban Labović (Foto: lična arhiva)

Glavobolja je bol ili bolna senzacija u glavi i delovima vrata koja, u odnosu na svoj nastanak i trajanje, može biti akutna ili hronična. Iako je nekada prateći simptom druge bolesti, često je glavobolja i bolest za sebe.

Kako ističe potpukovnik dr Boban Labović, načelnik Odeljenja urgentne neurologije sa JMU Vojnomedicinske akademije, glavobolje spadaju u najčešća oboljenja. Najfrekventnije se javljaju kod onih koji imaju između 25 i 35 godina, češće kod žena, nego kod muškaraca i dece. Prema epidemiološkom istraživanju, 99 odsto žena i 93 odsto muškaraca imalo je najmanje jednom u životu glavobolju. Podaci ukazuju na to da je polovina do tri četvrtine odraslih imala glavobolju u poslednjih godinu dana.

– Zbog bola koji je ključni simptom glavobolje ovi poremećaji uzrokuju tešku onesposobljenost za svakodnevno životno funkcionisanje, ozbiljno narušavajući kvalitet života. Mali broj ljudi zbog glavobolje traži lekarsku pomoć,, jer većina smatra da glavobolju može sama da leči, osim ako zbog intenziteta i učestalosti glavobolja ne postane nepodnošljiva. Tada od simptoma glavobolja – postaje bolest – naglašava dr Labović.

Glavobolja je, inače, rezultat interakcije signala između mozga, krvnih sudova i okolnih nerava. Tokom glavobolje, više mehanizama aktivira specifične nerve koji utiču na mišiće i krvne sudove. Ovi nervi šalju signale bola vašem mozgu, uzrokujući glavobolju. One se često javljaju u porodicama, posebno migrene. Deca čiji roditelji imaju migrene imaju do četiri puta veće šanse da ih razviju. Glavobolju mogu izazvati faktori životne sredine, kao što su konzumiranje određene hrane ili sastojaka, kofein, alkohol, fermentisana hrana, čokolada i sir, izlaganje alergenima, pasivno pušenje, jaki mirisi kućnih hemikalija ili parfema.

– Uobičajene primarne glavobolje su migrene, tenzijske i klaster glavobolje. Sekundarne su uzrokovane određenim oboljenjem glave, organa glave ili drugih organskih sistema. Svi faktori koji povećavaju nivo stresa mogu da izazovu pojavu nesnosne glavobolje ili migrene. Tačan način kojim stres prouzrokuje glavobolju nije u potpunosti razjašnjen.

Moždani nervi koji su zaduženi za osećaj bola mogu da postanu preosetljivi kada ste pod stresom. Vremenske promene jedan su od bitnijih faktora koji učestvuju u nastanku migrena. Izrazito sunčani, topli dani, ali i povišena vlažnost vazduha, kiša, vetar i promene atmosferskog pritiska mogu takođe da dovedu do nastanka glavobolje. Snažni mirisi, čak i oni prijatni, mogu da izazovu glavobolju kod nekog određenog broja ljudi. Iako je nejasno zašto se ovo dešava, činjenica je da ovo može biti uzrok promena na nivou nervnih završetaka i moždanih krvnih sudova. I frizura može da utiče na glavobolju. Kosa vezana u „rep”, nošenje rajfova, pletenica i uskih kapa mogu da stvore iste posledice. Naporne vežbe kao i seksualna aktivnost takođe mogu da izazovu glavobolju. I dugotrajno sedenje za kompjuterom će stvoriti već pomenute nelagodnosti – dodaje dr Labović.

Migrena kod nekih ljudi može da bude posledica konzumiranja starog punomasnog sira, plavog sira, parmezana... Uzrok je sastojak tiramin jer on, flavonoidi i ostali sastojci u crnom vinu i drugim alkoholnim pićima doprinose nastanku glavobolje. Mesne prerađevine, koja se kod nas koriste kao hladna predjela, imaju dve negativne posledice po naše zdravlje. Sadrže timin i aditive kao što su nitrati koji mogu da izazovu migrenu kod nekih ljudi.

Glavobolje nastale zbog gladi nisu uvek tako očigledne. Konkretan problem je pad šećera u krvi. Ovu vrstu glavobolje ne možete lečiti tako što ćete pojesti nešto slatko. Slatkiši će podići šećer u krvi a potom ga spustiti još niže. Pušenje može da izazove glavobolju i to ne samo osobi koja puši. Unos nikotina  sužava krvne sudove mozga. Kofein je i dobar i loš. Uopšteno, kofein može biti lek za neke glavobolje. On je sastavni deo lekova protiv glavobolja, ali prekomeran unos kafe može da stvori još veću bol.

Razlog nastanka glavobolje mogu biti uzroci povezani s očima:

nekorigovana dioptrija, netačna dioptrija, glaukom. Ostali uzroci glavobolje uključuju mamurluk izazvan alkoholom, dehidraciju, prekomernu upotrebu lekova protiv bolova, sinuzitis, napade panike, trovanje ugljen-monoksidom, krvarenje u mozgu ili oko njega, potrese mozga, tumore na mozgu, moždani udar.

– Glavobolje koje nastaju ponekad kao simptom mnogo ozbiljnijih tegoba, kao što su visok krvni pritisak, tumor na mozgu, problemi sa cirkulacijom i razne vrste upala, mogu biti opasne. Treba se obratiti neurologu kada vam se javi glavobolja koja je pulsirajuća, oštra i ne smanjuje se upotrebom analgetika, glavobolja u samo jednom delu glave, ona kakvu inače niste imali, koja se pojavila naglo i izuzetno je jaka, ona koju prate konfuznost, pospanost i poremećaj ravnoteže, ako je praćena mučninom, povraćanjem i malaksalošću, ukoliko vam otežava svakodnevni život uz promenu raspoloženja, kao i glavobolja koja nastaje nakon povrede glave. Glavobolje koje se ispolje u sklopu  stresa, umora i dehidratacije, nenaspavanosti, a nastaju kao  posledica raznih uzročnika  koji ne moraju biti opasni, su bezazlene i uglavnom prestaju nakon šetnje  na svežem vazduhu  ili uz izbegavanje štetnih navika upotrebe alkohola i pušenja – smatra dr Labović.

Ključ za lečenje glavobolje je identifikovanje osnovnog uzroka. Samo lečenje glavobolja može da bude nefarmakološko i farmakološko, a obe ove strategije se često primenjuju zajedno kod hroničnih glavobolja. Lečenje glavobolje uključuje odmor, smanjenje stresa i nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID).

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.