Opozicija ne želi vanredne beogradske izbore

Male su šanse da na proleće sledeće godine budu održani vanredni beogradski izbori. Sem Stranke slobode i pravde, bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, nijedna opoziciona politička partija ili pokret nisu izrazili želju da u martu 2023. godini na biralištima provere svoju političku snagu.

Predsednik Srbije i lider SNS-a Aleksandar Vučić je više puta izrazio spremnost da vanredni beogradski izbori budu raspisani na proleće sledeće godine, ali ako to opozicija bude tražila. Od tada, osim SSP, ostale stranke se nisu oglašavale, verovatno i zato što prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, većina ne bi uspela da pređe cenzus od tri od odsto.

Lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da je protiv vanrednih izbora u Beogradu, ali ne zna da li će ih biti, dodajući da svoje mišljenje o tome ne krije. Kaže da je stvar političke odluke da li će biti vanrednih izbora u glavnom gradu. Prema njegovim rečima, vanredni izbori se održavaju kada nema parlamentarne, odnosno odborničke većine, ili kad ima problema, ali problema nema u koaliciji. Naglasio je da su državi potrebni redovni parlamentarni izbori, kako bi se znalo koliko mandati traju, ali će socijalisti poštovati odluku koja se donese na državnom nivou.

„Veliki rezultati su ostvareni u saradnji sa Srpskom naprednom strankom i Aleksandrom Vučićem, a najvažniji politički uspeh je politička stabilnost i narodno jedinstvo. SPS je čelični deo tog narodnog jedinstva”, rekao je Dačić.

A predsednik Slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas kaže da očekuje izbore na svim nivoima sledeće godine, uz mogući „dogovor o nenapadanju unutar opozicije“.

„Mislim da izbori na svim nivoima realno mogu da se dese već naredne, 2023. godine. Nije suštinsko pitanje da li će opozicija na te izbore izaći u jednoj ili u tri kolone. Suštinski je da nema međusobnog napadanja unutar opozicije i da se dogovorimo oko nekih stvari oko kojih možemo", rekao je Đilas.

Kako objašnjava, u opozicionom bloku postoje potpuno nepomirljive razlike kako sada izgleda, kao što su odnos prema Rusiji, LBGT populaciji, i pojedinim personalnim rešenjima.

„Sa onima koji se bave takozvanim srpskim genomom i hoće da zabrane mogućnost veštačke oplodnje za žene koje čekaju godinama da se ostvare kao majke, zbog toga što će zaboga taj donatorski materijal doći iz inostranstva, ja ne vidim kako možemo da sarađujemo. Kao ni sa onima koji kažu – nije problem što Vulin postaje šef državne bezbednosti, važno je da on nije prozapadni čovek”, istakao je predsednik stranke SSP.
Reagujući na ove navode lider Nove Demokratske stranke Srbije (NDSS) Miloš Jovanović kaže da je sasvim logična izjava gospodina Đilasa.

„On (Đilas) se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji, a ja mislim da bi to bilo u suprotnosti sa nacionalnim interesima naše zemlje. On se zalaže za članstvo Srbije u EU znajući da je uslov da priznamo secesiju naše južne pokrajine a ja se zalažem da konačno dignemo glavu iz peska i da sa EU sarađujemo ali bez članstva. Reč je o dve različite politike i shodno tome je prirodno da drugačije tumačimo određene političke događaje među kojima i postavljanje novog direktora službe bezbednosti”, kaže Jovanović..

Na pitanje da li je NDSS spreman za izbore u Beogradu, Jovanović smatra da izbora neće biti, ali je moguće je da grešim u toj proceni. Mi smo svakako za njih spremni i ne bi mi smetalo da svi ponovo izmerimo poverenje koje uživamo među građanima.