Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako do socijalne penzije za one koji nemaju druga primanja

Fiskalni savet radi analize kako proširiti sistem socijalne pomoći tako da bude budžetski prihvatljiv, kaže Nikola Altiparmakov, član FS
(EPA-EFE/Neil Hall)

Negodovanje većine penzionera koji moraju da rade do 65. godine života kako ne bi plaćali penale za prevremeno penzionisanje, ali i onih koji zbog propasti firme nisu imali gde da nastave da rade pa su u penziju morali pre 65. rođendana i sada doživotno plaćaju kaznu, tj. umanjuje im se penzija, u Fiskalnom savetu već dugo smatraju opravdanim.

– To je nešto što je pravično i u Srbiji je dobre rezultate dao sistem svojevrsnog trajnog kažnjavanja onih koji odlaze u prevremenu penziju. Sada možemo razmišljati o dodatnim stimulacijama za ostanak u radnom odnosu i posle ispunjenja uslova za penziju. Moguće je u narednom periodu razmatrati bonuse u tom pravcu – izjavio je Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta u SANU na obeležavanju 100 godišnjice primene Bizmarkovog penzionog modela na prostorima bivše Jugoslavije. On je govoreći o pomeranju granica za odlazak u penziju ocenio da je Srbija 2014. godine napravila veliki korak. Tako da o tome sad ne moramo da razmišljamo do kraja ove decenije, rekao je on.

– Novina bi moglo da bude kada je reč o socijalnim penzijama. Tiče se kategorije najstarijih koji nemaju uslov za penziju, a nemaju ni druge prihode, zbog čega Fiskalni savet radi analize kako proširiti sistem socijalne pomoći u tom pravcu. Ocenjuje da bi to bilo budžetski prihvatljivo. Rashod bi bio od jedne do dve milijarde dinara, što bi trebalo da bude predmet razmatranje u narednom periodu – istakao je Altiparmakov.

Kada je reč o predloženim izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Altiparmakov je objasnio da nova formula predviđa indeksaciju penzija 100 odsto sa zaradama kada su rashodi za penzije manji od 10 odsto BDP-a, što jeste korak u dobrom smeru kako bi se na sistematski način sačuvala teško izvojevana finansijska stabilizacija penzijskog sistema iz prethodne decenije. Rashodi za penzije u Srbiji su ispod 10 odsto BDP-a i to se može smatrati ekonomski održivim i prihvatljivim, istakao je Altiparmakov.

Kako je podsetio, dotacije su smanjenje na najpovoljniji nivo u poslednjih nekoliko decenija, manje su od jedan odsto BDP-a i to je nešto što je prihvatljivo. Kao primer kada se radi o dotacijama, naveo je da su one u Nemačkoj 30 odsto rashoda.

Prof. dr Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku ocenila je da odnos broja zaposlenih i broja penzionera u Srbiji nije dobar, ali je bitno da se unapređuje i da sve više ljudi radi i da rade što duže. Matkovićeva je istakla da gotovo sve zemlje u regionu imaju minimalne socijalne penzije, a neke su to rešile posebnim kategorijama socijalne pomoći. Kada je reč o socijalnim penzijama žene su te koje nisu uplaćivale doprinos ili bar ne dovoljno dugo da steknu uslov da se penzionišu. Podatak pokazuje da više od 80 odsto žena čine u ukupnoj populaciji starijih od 65 godina odnosno 70 godina koje nisu korisnice penija.

– Mi bismo trebali da damo posebno povoljne uslove za stare, kojima bi onda omogućili da veći broj njih može da ostvari pravo na takva primanja. Dobra vest je da ljudi žive u proseku duže i obavljaju poslove koje mogu da izdrže da rade i posle starosne granice za penziju. Važno je iz suštinskih razloga da razmišljamo o daljem pomeranju starosne granice za odlazak u penziju, a mnoge zemlje su to zacrtale – rekla je ona.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ка социјалној држави?
Не треба од једнозначног питања правити двозначно. Јер, у истом су кошу сви грађани који примају минималац или незатно више од минималца, грађани који примају минималне и ниске пензије, као и грађани са умањеним или никаквим пензијама - сви су они социјала, неко мање, а неко више. С друге стране, имамо супротно, грађане који не знају шта ће с парама ("паруштинама"), па купују пошто-зашто све што је најскупље, не би ли тако "зарађени" новац потрошили, односно сачували од инфлације.
Земунац
Предлажем да се назив ''социјална пензија'' промени или у ''социјална примања'' или било како друго, јер сам назив ''пензија'' се везује са ПИО фондом, са којим оваква давања не би имала никакве везе. Остављајући овај термин то би значило да би у догледно време било још више збрке око тога зашто неки имају велику, а неки малу пензију. И сада има иницијатива да се пензије изједначе, а замислите како би тек касније било.
Maда
Систем који размишља о “кажњавању” је и нехуман и лош. Не само да сви стари треба да имају пензију довољну за живот него и сви људи у активном радном добу треба да имају загарантована минимална примања. Само тако може се створити не само праведније већ и богатије друштво јер би послодавци били приморани да привуку раднике примањима већим од минималних и тако мотивисани радници би били продуктивнији. ПС Самом уштедом на администрацији би се нашао добар део средстава.за то.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.