Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Povećane subvencije za privlačenje investicija

Predlogom budžeta za 2023. planiran je osetan porast subvencija za privredu od oko šest milijardi dinara – sa 19,5 milijardi iz rebalansa za 2022. na oko 25 milijardi dinara
(Фото А. Васиљевић)

U Predlogu budžeta za 2023. planirane su 25,3 milijarde dinara ili nešto više od 215 miliona evra za subvencije u privredi, što je treći najveći iznos subvencija posle poljoprivrede i energetike. Najveći deo ovog iznosa, oko 23 milijarde dinara, namenjen je za izmirenje obaveza po ugovorima sa stranim i domaćim kompanijama. Fiskalni savet u oceni budžeta navodi da novim planom podsticaja za privredu vlada pokazuje da će se sledeće godine još intenzivnije oslanjati na subvencije kao sredstvo za privlačenje investicija. Predlogom budžeta za 2023. planiran je osetan porast subvencija za privredu od oko šest milijardi dinara – sa 19,5 milijardi iz rebalansa za 2022. na oko 25 milijardi dinara.

– Celokupno povećanje potiče od većih podsticaja za privlačenje investicija, čime država pokazuje da će se u narednoj godini još više oslanjati na ove netržišne mehanizme kao sredstvo za privlačenje investicija. Time se, zapravo, samo pojačava trend rasta ovih rashoda započet pre dve godine. Subvencije za investicije su još tokom 2021. duplirane u odnosu na dotadašnji uobičajeni nivo – skok sa devet milijardi, koliko su u proseku iznosile u periodu 2016–2020, na čak 17 milijardi dinara, koliko iznosi i važeći plan za 2022. Predlogom budžeta za 2023. rekordni iznos iz 2022. dodatno se povećava na 23 milijarde dinara, a u planu je da ovi rashodi i u naredne tri godine ostanu najmanje na ovom nivou (u trogodišnjem planu u Zakonu o budžetu predviđeno da država u periodu 2023–2025. za ove namene nastavi da troši 23 milijarde dinara godišnje) – navodi Fiskalni savet.

Ovo telo zamera što ne postoje jasni kriterijumi za dobijanje pomoći i to što ovakve subvencije u odnosu na reforme u oblasti privrednog ambijenta i vladavine prava nesporno predstavljaju daleko inferiorniji mehanizam za privlačenje investitora.

Budžet Ministarstva privrede je umanjen sa 35,3 na 30,9 milijardi dinara. Pad rashoda treba posmatrati kao posledicu stabilizovanja privrede nakon šoka izazvanog pandemijom. Sledeće godine Ministarstvo privrede, po planu, neće imati izdatke ovog tipa.

– Ipak, subvencije za privlačenje investicija rastu za šest milijardi dinara (sa 17 na 23 milijarde). Tu svotu će dobiti nekoliko desetina kompanija čije su direktne investicije, prema kriterijumima datim u Zakonu o ulaganjima, proglašene ulaganjima od posebnog značaja. Osim toga, novac koji se preko Fonda za razvoj pružaju u vidu kreditne podrške preduzećima u procesu privatizacije rastu za nešto više od jedne milijarde. U samom budžetu prikazan je spisak preduzeća koja dobijaju sredstva za privlačenje investicija, ali ne i onih kojima je namenjena podrška u procesu privatizacije. Navedene izmene, uz smanjenje izdataka za robu i usluge od oko 400 miliona dinara, dovode do ukupnog pada rashoda za 4,4 milijarde dinara – navodi Fiskalni savet.

Premijerka Ana Brnabić nedavno je rekla da je od januara do oktobra ove godine u zemlju ušlo 3,11 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je 0,3 odsto više nego u „rekordnoj” 2021. i naglasila da su državi podjednako važni i strani i domaći investitori. Siniša Mali, ministar finansija, rekao je, predstavljajući skupštinskom odboru za finansije budžeta, da kada je reč o privlačenju stranih direktnih investicija on očekuje da će ove godine da pređu četiri milijarde evra, a investicije i dalje dolaze.

Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora, za Tanjug je ocenio da ukupan nivo učešća investicija u BDP-u mora da bude 25 odsto kako bi održivi rast zemlje dostigao pet odsto. Ljubić je naveo da se državne infrastrukturne investicije kreću između šest i sedam odsto BDP-a, da su strane investicije oko šest odsto BDP-a, ali da su od velike važnosti za razvoj zemlje privatne investicije – mala i srednja preduzeća, koja su, kaže, kičma privrede. Domaće investicije u BDP-u učestvuju sa pet odsto. Prema njegovim rečima domaće investicije moraju da budu na nivou oko 10 odsto da bismo imali stabilan razvoj.

Objasnio je da su privatne investicije značajne za velike strane kompanije, jer one predstavljaju naš lanac snabdevanja.

Na pitanje šta se može očekivati u Srbiji u 2023. godini kada su u pitanju strani investitori, Ljubić je naglasio da ne vidi znakove da će i jedna strana kompanija otići iz Srbije, te da su, šta više, mnoge kompanije i reinvestirale.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.