Heroine čije čovekoljublje i plemenitost ne smemo zaboraviti

One su bile neustrašive kad je na celom svetu vladao strah. One nisu pokleknule u vreme svetskih ratova. One su svojom neustrašivošću postale simboli stradanja, heroizma i čovekoljublja… One su Vasilija Zečević, Milunka Savić, Milica Tepić, Hilda Dajč, Diana Budisavljević. Njima u čast biće danas u 18 časova održana tribina u velikoj sali opštine Grocka.

– Ova nedovoljno poznata i uvek intrigirajuća priča „O neustrašivim ženama u velikim ratovima” posvećena je kulturi sećanja na minule događaje, plemenite i herojske žene. Tribina „Beograd za početnike” organizuje se u susret Međunarodnom danu ljudskih prava. Gošće su Jasmina Tutunović Trifunov, istoričarka, viša kustoskinja u Muzeju žrtava genocida, Biljana Marcojević, istoričarka, kustoskinja u Muzeju žrtava genocida, dok je moderatorka Smiljana Popov, novinarka, autorka i urednica serijala „Beograd za početnike” – rekla je Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu Grocka.

Među ženama čije se ime izgovara sa poštovanjem je Milunka Savić, srpska junakinja balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo”, poznatijem kao Gvozdeni puk i jedna od žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.

Milunka Savić simbol je hrabrosti, poštenja i skromnosti. Učestvovala je kao dobrovoljac i u Prvom i u Drugom balkanskom ratu. Menjajući svoga brata Miluna javila se, takođe kao dobrovoljac, kada je počeo Prvi svetski rat. Kako je nedavno rekao dr Vidoje Golubović, jedan od autora knjige o Milunki, ona je vešto skrivala da je dama i molila je boga pre da pogine nego da bude ranjena. Ali sudbina je htela drugačije. Kada ju je prvi put pogodio kuršum, a ranjena je devet puta, saznalo se da se iza muške odeće krije žena. Hteli su tada da je izbace iz stroja, nudili joj da bude bolničarka, kuvarica, ali je ona odbila. Uspela je da ostane sa saborcima i sa srpskom vojskom prešla albansku golgotu. Njena hrabrost, nažalost, brzo je zaboravljena. Između dva svetska rata radila je kao čistačica u Ministarstvu inostranih dela, a posle Drugog svetskog rata u nekim od skadarlijskih kafana. Uprkos tome, od svoje male plate, odškolovala je tridesetoro dece.

Vasilija Vukotić je još jedna od heroina ratova. Bila je „crnogorska vila”, kći serdara Janka Vukotića. Izuzetno obrazovana, već sa 15 godina učestvovala je kao bolničarka u balkanskim ratovima, a zatim se priključila vojsci i u Velikom ratu. Jedina je žena koja je učestvovala u borbama na Mojkovcu – bici koja je otvorila vrata spasa srpskoj vojsci.

Milica Tepić, poznata kao Majka Knežopoljka, ovekovečena je na čuvenoj ratnoj fotografiji Žorža Skrigina, koja je obišla svet. Fotografija iz januara 1944. kroz lik majke Milice sa sinom Brankom na leđima i kćerkom Dragicom, predstavlja simbol stradanja u Drugom svetskom ratu naroda Kozare i Potkozarja. Milica je i simbol borbe za opstanak majke koja nije htela da se prepusti sudbini, niti dozvoli da sa decom završi u ozloglašenom logoru Jasenovac.

Hilda Dajč, dvadesetogodišnja beogradska Jevrejka dobrovoljno je otišla u logor na Starom sajmištu kako bi pomogla svojim bolesnim i nemoćnim sunarodnicima. Ubrzo je shvatila da korača putem koji vodi u smrt. Ostavila je dirljiva pisma koja svedoče o njenom neustrašivom, duboko humanističkom i tragičnom putu. Pisma koja je napisala Hilda redak su dokument koji govori u kakvim su uslovima živeli Jevreji u logoru na Sajmištu, od decembra 1941. do maja 1942. godine.

Diana Budisavljević – Posle napada Trećeg Rajha na Kraljevinu Jugoslaviju i završetka Aprilskog rata 1941. godine, sudbina srpskog civilnog stanovništva, pre svega dece u NDH, neodvojivo je vezana za Austrijanku Dianu Budisavljević. Upamćena je po preuzimanju nekoliko hiljada srpske dece iz jasenovačkih logora u toku leta 1942. ali neophodno je sačuvati od zaborava i Dianinu upornu borbu da se spasenoj deci obezbede smeštaj, hrana, medicinska nega, odeća i ostale potrepštine, ali i da se najmlađima sačuva identitet, kako bi saznali ko su, čiji su i odakle su.