Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li će se u Srbiji proizvoditi baterije za električne automobile

O zagađenosti, električnim vozilima i baterijama, litijumu i jadaritu govorilo se juče na konferenciji „Look up” na Kopaoniku
Са јучерашње конференције на Копаонику (Фото Танјуг/М. Миливојевић)

Kopaonik – Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, otvarajući konferenciju „Look up” na Kopaoniku rekao je da se u centralnoj i istočnoj Evropi dešava investiciona revolucija kada je reč o baterijama i električnim automobilima jer azijske zemlje sele proizvodnju na Stari kontinent. Neke azijske kompanije su kod nas želele da otvore svoje fabrike, ali zato što nismo deo jedinstvenog evropskog tržišta otišle su u Mađarsku.

„Uzdaj se u sebe i u svoje kljuse, stvorite profit i investirajte, a ono što dođe iz EU i kad dođe to je slatkiš na kolaču”, rekao je Dejan Ilić, naučnik i inovator, na panelu koji je bio posvećen električnim automobilima i baterijama na Kopaoniku.

Prema njegovim rečima litijumske baterije su dostigle svoj vrhunac razvoja. To što danas imamo je najbolje što je čovek do sada stvorio. Trenutno imamo samo dve od stotinu firmi koje su pokušale da naprave baterije za električne automobile „tesla” i BID. Neočekivano najveći broj prodatih elektromobila je u Kini. Postalo je stvar prestiža posedovati taj automobil koji košta oko 100.000 dolara. Prema njegovoj oceni prodaja električnih automobila u Evropi će porasti onog momenta kada cene automobila budu oko 20.000 evra. Korejske firme investiraju svuda u svetu u proizvodnju baterija i jedna korejska firma u Smederevskoj Palanci upravo proizvodi kablove za električne automobile.

Ilić je takođe rekao da američka vlada subvencioniše proizvodnju baterija, ali i da Nemačka subvencioniše proizvodnju i da je u toj zemlji ove godine prodato oko 750.000 električnih automobila.

– Ima dosta prostora da pravimo baterije sa sopstvenim litijumom ili još više punjače za baterije. Ako pravite baterije za e-automobile interesantan je litijum više od ostalih metala. Litijum će da bude još 20 ili 30 godina na tržištu. Litijum je i čist metal i strateški materijal koji se koristi u skoro svim industrijama koje se bave preradom metala, i u auto-industriji. Niko u Srbiji ne ne sme da spomene litijum i jadarit, a podaci govore da kvalitet naše rude nije mnogo slabiji gde se nalaze drugi izvori tog materijala – rekao je on.

Profesor sa Mašinskog fakulteta, Aleksandar Jovović,  je istakao da lokalna zajednica ima pravo da se bori protiv onoga sa čim se ne slaže, ali da to ne znači da će uvek biti u pravu.

– Niti je tamo zemlja najboljeg kvaliteta, niti tamo ima zaštićenih vrsta na teritoriji samog projekta. Geološka studija je rekla ako želite da vam ostane sve ovako nikada nećete ništa graditi, a ova studija je odrađena perfektno. Ključni dokument koji država do dan-danas nije sprovela je šta se time gubi, a šta dobija i kompletnu isplativost ovog projekta – rekao je Jovović.

Transport, naročito drumski doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte, kaže pomoćnik direktora za naplatu putarine Darko Savić. Da bi saobraćaj postao održiv već danas moramo da preduzmemo mere koje će dekarbonizovati transport. Do 2030. godine u EU će biti 30 miliona vozila sa nultom emisijom.

Savić je rekao da su „Putevi Srbije” instalirali nekoliko punjača za električne automobile na naplatnoj stanici „Nais” u Nišu, ali da imaju problem sa napajanjem strujom.

Direktor „Pošte Srbije” Zoran Đorđević rekao je da je litijum trenutno i u nekom narednom periodu budućnost proizvodnje baterija. U nekom trenutku će se naći i alternativa za litijum ili će se iscrpiti rezerve.

– Mislim da samo razgovor, diskusija i analiza o tome kako i na koji način da se eksploatiše litijum mogu dovesti i do prave odluke – rekao Đorđević.

Marija Alimpić iz Udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu” kaže da sa jedne strane postoji potreba da se nešto preduzme da se zaštiti priroda, a da se sa druge strane govori o litijumu i električnim automobilima.

„Govorimo o e-automobilima koje građani Srbije neće moći da priušte, a sa druge strane o litijumu i njegovoj eksploataciji na prostoru koji obuhvata gotovo 294 kvadratna kilometra, a to je prvenstveno poljoprivredno zemljište”, ocenila je Alimpićeva.

Ona je naglasila da je to poljoprivredni kraj i ponovila da je projekat iskopavanja litijuma ukinut, kao i da rudnika neće biti.

Profesor Jovović je rekao da  je nastalo veliko zamešateljstvo. Osnovni problem je nedovoljno poznavanje propisa, a država se povlači ne želeći da utvrdi šta je najbolje za nju.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вукашин
30 милиона е-возила. Па није ли боље да правимо струју и извозимо је него да трујемо воду, ваздух и земљу због литијума? Нађите начин да колико-толико еколошки правите струју и ето вам сигурне зараде, боље од продаје литијума.
nikola andric
Postavljati hipoteticna pitanja je lako ali odgovori nisu. Samim postavljanjem problema o ''ekonomski okvir'' prisiljava na ''pravac diskusije''. Ali vec na pocetku imamo problem ''razgranicavnja''. U Holandiji je Groningen jedna od provincija. U toj provinciji je pronadjen gas koji je preko Shella i druge komanije prodavan ''celoj Evropi''. Holandija se obogatila ali na nesrecu gradjana iz Groningena. Njihove kuce i zivot su zrtvovani. ''Crno zlato u dalekoj Nigeriji '' je jjos asnija prica.
kako progurati litijum
a da se narod ne pobuni pitanje je sad
Pera
3 posto rudne rente mada pitanje je dal bi pristali i na 53...Mislim da narod nije za to.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.