Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nije lako putovati „u cipelama” migranata

Podaci UNHCR-a govore da je od 2008. godine svega 230 ljudi dobilo azil u našoj zemlji
Прихватни центар за мигранте у Обреновцу, 2017. (Фото А. Васиљевић)

Iako je Srbija zemlja tranzita za najveći broj migranata sa Bliskog istoka, a ne država u koju oni žele da se trajno nasele, istraživanja pokazuju da veliki broj naših sugrađana ima negativan odnos prema njima, a on je u velikoj meri posledica ksenofobičnog izveštavanja tabloida. U ovim medijima dominiraju narativi da migranti žele da se ovde nasele i islamizuju Srbiju, odnosno da predstavljaju pretnju po srpsku kulturu i šire zarazne bolesti. Posledica ovih narativa jeste da raste stepen socijalne distance prema ljudima koji beže pred ratnim požarima u svojoj zemlji, ali istovremeno rastu i mržnja, strah i ksenofobija. Taj antimigrantski diskurs eskalirao je u prethodnoj godini, kada počinju da se formiraju i paravojne formacije sa ciljem zaštite lokalnog stanovništva, upozoreno je na okruglom stolu o etičkom izveštavanju o izbeglicama i tražiocima azila, koji je organizovao Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz podršku UNHCR-a i Vlade Švajcarske.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je da je poslednje istraživanje ove institucije pokazalo da najveći stepen socijalne distance građani Srbije imaju upravo prema migrantima i izbeglicama sa Bliskog istoka – čak 38 odsto naših sugrađana ne želi da im migranti budu komšije niti želi da oni budu stalno nastanjeni u Srbiji, 36 odsto ne želi da se druži sa njima, a 33 procenata ne želi da migranti budu vaspitači njihovoj deci. Trećina građana Srbije ne želi da sa migrantima sarađuje na poslu, a četvrtina ih ne želi za kolege. Očekivano, najmanje naših sugrađana migrante vidi kao članove porodice – čak 48 odsto njih ne želi da im deca stupe u brak sa njima.

– Zaboravlja se da smo svi mi ljudi i da niko ne beži iz svoje zemlje zato što mu je u njoj dobro. Valjalo bi ponekad obuti „tuđe cipele” i shvatiti kako se osećaju migranti i izbeglice kada se suoče sa ksenofobijom i socijalnim odbacivanjem –preporučila je Brankica Janković.

Predstavnica Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji Ljubinka Mitrović ocenila je da je način na koji se izveštava o migrantima i izbeglicama danas postalo aktuelnije pitanje nego ikada, jer se prvi put posle Drugog svetskog rata suočavamo se brojkom od 103 miliona prinudno raseljenih osoba na planeti, na kojoj postoji čak 37 kriznih žarišta.

– Srbija nije zemlja krajnje destinacije za većinu izbeglica i migranata sa Bliskog istoka – od 2008. godine do danas svega 230 ljudi dobilo je azil u našoj zemlji. Kada govorimo o primerima dobre prakse i sjajne saradnje između institucija rešenih da pomognu, uvek navodim primer dečaka koji je bio dete ulice u Avganistanu i došao u Srbiju u velikoj izbegličkoj koloni i bez pratnje odraslih. On je danas student Univerziteta umetnosti i verujem da će se u budućnosti za njega tek čuti. Nažalost, ovakvi slučajevi medijima često nisu zanimljivi – oni radije izveštavaju o negativnim dešavanjima u izbegličkim kampovima, što pojačava negativne emocije domaćeg stanovništva prema migrantima – zaključila je Ljubinka Mitrović.

Marko Milanović, direktor Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS, koji već sedam godina sarađuje sa UNHCR-om u Srbiji, pre svega na unapređenju položaja dece i ranjivih grupa izbegličke populacije, ocenio je da odnos koji naše društvo ima prema migrantima u velikoj meri zavisi od izveštavanja medija.

– Kada smo pre dve godine istraživali stav prema izbeglicama i migrantima, rezultati su pokazali da 37 odsto naših sugrađana ima izrazito ksenofobičan stav, a dodatnih 41 odsto umereno ksenofobičan stav. Svega 22 odsto njih imalo je umereno ksenofobičan odnos prema ovim osobama. Kada se ovi rezultati uporede sa istraživanjem iz 2014. godine, kada je svega četvrtina građana Srbije imala ksenofobičan odnos prema migrantima, vidi se da je u pitanju ozbiljno povećanje nivoa ksenofobije. Zbog toga smo i pokrenuli inicijativu „Promeni priču”, jer verujemo da će promena načina izveštavanja medija dovesti do smanjenja ksenofobije prema izbeglima i migrantima – zaključio je Milanović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.