Stari savski most između rušenja i alternativnih rešenja

Priča o planu vlasti za definitivno rušenje Starog savskog mosta i gradnji novog postoji već nekoliko godina, ali se aktuelizovala posle nedavne vesti da država uzima kredit od 80 miliona evra za tu namenu. Argumenti vlasti za slanje Starog savskog u istoriju jesu da je neuslovan, da je bio privremen i kada je građen, da je njegovog proširenje nemoguće, naročito zbog stubova. Više puta je istaknuto i da postojeći most ne ispunjava uslove koji se tiču međunarodnog plovnog puta i, na kraju, da ne treba mešati herojstvo Miladina Zarića i sam most…

Gradonačelnik Aleksandar Šapić je nedavno, odgovarajući na pitanja novinara, naveo da se još ne zna koliko će tačno koštati koji deo posla i kakva će biti precizna dinamika, ali da je to jedino rešenje zato što novi most može da se gradi samo na tom mestu na kome je stari.

Da je ovaj projekat sporan i da će naići na otpor, poznato je odranije, a da se nikako neće odustati od akcija protiv rušenja starog jer da za njega ima i drugih rešenja, oponenti aktuelnog projekta ukazuju sedmicama unazad.

Nedavno su organizovani protesti na mostu, oslikan je i mural Miladinu Zariću na stubu mosta na novobeogradskoj strani, a minule subote su u centru grada prikupljani i potpisi za peticiju o očuvanju Starog savskog mosta. Za oko dva sata prikupljeno je oko 500 potpisa, a najavljeno je da će nova akcija biti predstojećeg vikenda na Novom Beogradu.

Održana je i stručna, javna rasprava „Beograđani odlučuju – odbrana mosta i planiranje saobraćaja”, koju su priredile opozicione grupe u republičkom i gradskom parlamentu („Moramo”, Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Pokret slobodnih građana) i organizacije civilnog društva, aktivistička udruženja... Na tribini, na kojoj su govorili arhitekte, saobraćajni i drugi stručnjaci, ukazano je da postoje alternative za nove mostove i rešenja za kolaps saobraćaja, i da nijedno ne uključuje rušenje Starog savskog mosta.

Saobraćajni inženjer Dragomir Lukić smatra da je porast cene rušenja starog i gradnje novog izuzetno nerazuman, pogotovu kada se uporedi sa cenom u 2017. godini, dodajući da je aktuelna cena naročito sporna kada se uporedi s većim mostovima u evropskim gradovima.

Marina Lipovac Tanasković, diplomirani inženjer saobraćaja i odbornica Narodne stranke u Skupštini grada, podsetila je da Starim savskim mostom dnevno prođe oko 11.100 vozila, da već neko vreme ne postoji održavanje mosta i da se to radi kako bi Beograđani došli do zaključka da zaista treba da se ruši.

– Postojeći most jeste bio privremeno rešenje, ali otada mu je nekoliko puta rađen remont, poslednji put pre desetak godina. On je sada funkcionalni most. Postoji način da se smanji buka na njemu, da se ugradi materijal za te svrhe, i nije tačno da je kod ovog mosta plovni put nedovoljan – ukazala je Marina Lipovac Tanasković, koja je predstavila jedno od mogućih rešenja za novi most (između postojećeg i Brankovog), a koje ne podrazumeva rušenje Starog savskog.

– Nije istina da u naseljenom mestu jedan saobraćajni objekat treba da ide direktno u drugi, poput mosta i tunela. Kada su u pitanju gradovi, to može da se reši raskrsnicom između dva objekta. Postoje i turbo-kružne raskrsnice popularne u svetu. Proverila sam katastarske podatke, i svi objekti na Novom Beogradu koji bi se nalazili na trasi novog mosta privremeni su i nemaju građevinsku dozvolu – naglasila je Marina Lipovac Tanasković, dok se Vladimir Pajić, predsednik Gradskog odbora Pokreta slobodnih građana, osvrnuo na kulturno-istorijski značaj starog mosta.

– Podnet je zahtev i gradskom i republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture pre skoro četiri godine da se stari Savski most utvrdi kao kulturno dobro u okviru Starog sajmišta, na šta gradski zavod nije odgovorio, dok je republički tu inicijativu podržao – rekao je Pajić.