Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Predavanje u Parizu o Mihailu Petroviću i Šarlu Ermitu

(Плакат скупа)

U organizaciji Instituta „Anri Poenkare” od 7. do 9. decembra u Parizu traje naučni skup u čast 200 godina od rođenja francuskog matematičara Šarla Ermita (1822-1901). Predavanje „Ermit i Mihailo Petrović – uticaj francuske matematike na srpsku matematičku školu” sutra će održati dr Marija Šegan Radonjić i dr Vesna Todorčević iz Matematičkog instituta u Beogradu.

Prisutne će upoznati da je nakon više vekova pod osmanskom vlašću, Srbija hatišerifom osmanskog sultana Mahmuda II izdatog 1830. godine dobila autonomiju i postala vazalna kneževina sa unutrašnjopolitičkom samoupravom, a time su se stekli uslovi za nastavak rada na organizovanju visokog školstva, pa je 1838. osnovan Licej, koji će kasnije prerasti u Veliku školu (1863), potom u Beogradski univerzitet (1905).

„Prvi nastavnici matematike na Liceju bili su mahom učeni Srbi koji su završili pravne ili tehničke škole u Austrijskom carstvu. Oni su sastavili prve udžbenike iz matematike na srpskom jeziku, osnovali matematičku biblioteku na Liceju i postavili osnove matematičkog obrazovanja u Srbiji. Takođe, učestvovali su i u osnivanju i razvoju jednog naučnog društva, preteču akademije nauka u Srbiji. Međutim, kako je njihov nastavni i naučni rad često bivao prekinut zbog drugih državnih poslova – mladoj državi kakva je bila Srbija bili su potrebni učeni ljudi za rad u državnoj upravi – zaostajali su za matematičkim i naučnim životom Evrope 19. veka. Otuda se od sredine 19. veka studenti i asistenti pripravnici Liceja, docnije Velike škole, kao državni pitomci planski šalju na dalje usavršavanje u inostranstvo; konkretno, u jedan od tri kulturna centra: ka srednjoevropskim univerziteta, prema Parizu ili, u manjoj meri, prema ruskim školama”, navedeno je u sažetku predavanja.

U to vreme, kako se dodaje, mladima iz Srbije je naročito bila privlačna Francuska zbog svojih liberalnih ideja, a Pariz su smatrali magičnim gradom. Francuska matematička scena bila je jedna od najživljih i najrazigranijih u svetu. Do druge polovine 19. veka već su dali svoje doprinose Lagranž i Laplas zasnivajući i razvijajući analizu, Monž kao osnivač diferencijalne geometrije, Koši kao pionir kompleksne analize, a nešto kasnije i otac topologije Poenkare.

„Od druge polovine 19. veka Pikar i Penleve fasciniraju novim otkrićima u matematičkoj analizi, a mladi Ermit priređuje iznenađenja u teoriji funkcija. U takvu košnicu matematičke misli stigao je u poslednjoj deceniji 19. veka i Mihailo Petrović, diplomirani student Velike škole u Beogradu. Mihailo Petrović je bio prvi Srbin koji je postao interni đak na najprestižnijoj francuskoj nacionalnoj školi – Ecole Normale Supérieure. Njemu je dozvoljeno da sluša iste kurseve kao i njegove francuske kolege. Najpre je 1891. položio lisans iz hemijskih nauka, sredinom 1892. lisans iz matematike, a zatim 1893. lisans iz fizike. Kao najbolji student u generaciji bio je na prijemu kod predsednika Francuske republike 1893. i 1894. godine. Na istoj školi nastavlja doktorske studije i pod mentorstvom Ermita i Pikara priprema svoj doktorat. Leta 1894. odbranio je doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina pred komisijom koju su činili Ermit, Pikar i Penleve. Time je postao jedan od prvih šest doktora nauka u oblasti matematike koji su bili srpskog porekla”, navode naše naučnice.

U izlaganju će se osvrnuti i na Petrovićevo školovanje u Parizu i uticaju njegovih profesora, naročito mentora Šarla Ermita na njegov naučni rad. Treba imati u vidu da je Petrović tokom svoje karijere negovao saradnju sa francuskim kolegama i objavio, između ostalog, preko četrdeset radova u biltenu Francuske akademije nauka. Takođe, Vesna Todorčević i Marija Šegan Radonjić razmotriće pitanje kako je Petrović, postavši profesor, uneo duh francuske matematike na Univerzitet u Beogradu i zašto se danas smatra da je postavio pravac razvoja srpske matematičke škole na temeljima francuske matematike.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.