Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Saborna crkva u Mostaru jača od mržnje i vandala

Još jedan napad na svetinju iz 19. veka, simbol Srba u gradu na Neretvi
Осуде напада на српску богомољу (Фото: М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Pljačka pravoslavne crkve u Mostaru, iz koje je ukradena električna oprema, unela je priličnu nervozu u politički i društveni život u BiH. Nakon što je starešina crkve Duško Kojić posumnjao da krađa elektro-kabla možda ima i skrivenu poruku – da ova bogomolja ne treba da svetli i da iz nje ne treba da se čuju zvona – poseban nemir unela je informacija da je ova svetinja, čiju obnovu je izdašno pomogla Srbija, već deseti put na meti napada. Novinarka poreklom iz Mostara Mirela Savić za „Politiku” kaže da je ionako uplašene žitelje i vernike u Mostaru potresla vest o devastaciji crkve.

„Nije ovo samo napad na našu crkvu i srpsku povratničku zajednicu, već napad na svakog Mostarca i na zdrav razum. Ponavlja se kontinuirano, a sankcionisanih nema. Mislim da treba da budu zabrinuti svi građani BiH. Iskreno se nadam da će razum pobediti, da će oni koji brišu istoriju, ili barem to pokušavaju, završiti na smetlištu svog primitivizma i nacionalizma. Mi ćemo crkvu obnoviti i obnavljati, to je zavet. S Bjelušina nas opominje Šantić, a iz Fejićeve ulice u srcu Mostara opominje nas Osman Đikić”, rekla je Mirela Savić za naš list.

Saborna crkva u Mostaru sagrađena je u 19. veku i trenutno se renovira nakon što je minirana i zapaljena 1992. godine, tokom građanskog rata u BiH. Obnova je počela 2010. godine, a u proteklih 12 godina završeni su spoljni radovi. Ova bogomolja prvobitno je izgrađena 1873. godine, novac za njenu izgradnju dali su žitelji Mostara i okoline. Deo sredstava došao je iz Rusije, ali i od sultana. Graditelji crkve bili su Hercegovac Spasoje Vulić i poznati neimar Andreja Damjanov.

Crkvu su u toku građanskog rata u BiH porušili Bošnjaci iz sastava Hrvatskih oružanih snaga (HOS). Interesantno svedočenje o rušenju Saborne crkve u Mostaru zapisao je bivši vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije u svojoj knjizi „Preko praga”.

Naime, vladici i mostarskim sveštenicima o rušenju crkve je govorio izvesni Sakib, koga su, kako se navodi u knjizi, sveštenici upoznali krajem 2009. Tražio je pomoć i hranu i pomogli su mu. Od tada je redovno dolazio, da bi nakon petog ili šestog puta, početkom novembra 2010. zatražio da razgovara sa sveštenikom. Moglo bi se reći da je to bila Sakibova pokajna ispovest. Naime, tokom rata on je bio u redovima HOS-a. Učestvovao je u borbama u Mostaru koje opisuje kao ne toliko žestoke, jer su se vojska i Srbi, iz ko zna kojeg razloga, povlačili skoro bez ikakvog otpora. Palili su, rušili i pljačkali srpske kuće. Kad su muslimansko-hrvatske snage u potpunosti ovladale levom obalom Neretve, on je bio prisutan pri paljenju Sabornog hrama, stare škole i stare crkve. Saborna crkva je zapaljena i gorela je ceo dan. Sve je ovo pričao s velikim uzbuđenjem i osećanjem krivice što je u svemu lično učestvovao. Crkva je zatim minirana, u čemu Sakib nije učestvovao.

Posle sadašnjeg nasrtaja na Sabornu crkvu, zabeležene su brojne reakcije i osude ovog čina, a napad je osudio i SDP Nermina Nikšića, koji slovi za budućeg premijera Federacije BiH i predvodnika buduće vlasti u tom entitetu.

„Ovakvi napadi ugrožavaju suživot u Mostaru jer šalju poruku Srbima da za njih nema života u federaciji”, reagovao je i Milorad Dodik na „Tviteru”. Predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović najoštrije je osudila „varvarski čin koji je izazvao opravdan strah i zabrinutost sveštenstva i cele srpske zajednice u Mostaru”. „Zgrožena sam vandalizmom u Mostaru i bezočnim napadom na Sabornu crkvu Svete Trojice, koja je simbol verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta mostarskih Srba”, navela je ona.

Glavni imam Islamske zajednice Mostar Dino Maksumić osudio je devastaciju i pljačkanje Saborne crkve u Mostaru, što je okarakterisao kao necivilizacijski čin, a srpskim povratnicima i pravoslavnim vernicima uputio najiskrenije reči saosećanja.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.