Četvrtak, 26.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rekorderi poskupljenja mleko, sir i jaja

Među 200 artikala praktično nema nijednog čija cena nije uvećana od početka godine
(Фотографије Д. Јевремовић)

Iako država ograničava cene nekih od osnovnih namirnica, veliki broj proizvoda koji neizostavno ulaze u potrošačku korpu, očigledno izmiče kontroli. Istraživanje „Politike” pokazuju da na tržištu ima dosta nelogičnosti i neopravdanog podizanja cena upravo kod proizvoda koji su nam potrebni ali ih ne kupujemo baš svakoga dana. Među egzistencijalnim namirnicama najviše su poskupeli: meso, jaja, mleko, suncokretovo ulje mada se ipak izdvajaju pojedini mlečni proizvodi čije su cene, od početka godine, povećane i do 50 odsto – poput jogurta, pavlake i nekih vrsta sireva.

Uvidom u analize koje sprovodi Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, prateći kretanja cena hrane gotovo 200 različitih artikala, primetno je da je ogroman rast cena zabeležen i kod uvoznog voća (banane, limun, grejpfrut, kivi...), što je sve donedavno moglo da pravda visokim troškovima transporta koji su u međuvremenu drastično pali. Iz ovih izveštaja vidi se da su drastično poskupeli i svinjska mast ( gotovo za 50 procenata), uvozna konzervirana riba, pekarski proizvodi ali i neophodne potrepštine poput alkoholnog sirćeta, čaja, kuhinjske, soli, senfa, kečapa... Praktično, na ovoj listi nije moguće naći proizvod čija cena nije uvećana od početka godine do oktobra. Nedavno je i NBS saopštila da su, uz energente, inflaciju upravo najviše ubrzale cene hrane – posebno mlečnih proizvoda. U prvoj polovini godine taj uticaj imala je generalno prerađena hrana koja je u maju, u odnosu na isti period prošle godine, bila skuplja za 13,5 odsto.

– Svi primećujemo poskupljenja i očekujemo da se, zbog rasta cena energenata, taj talas nastavi i u sledećoj godini. Već smo navikli da u vreme krize i trgovci i proizvođači uvek prebace teret na leđa potrošača. Mnogi trgovci zloupotrebljavaju ovakvu situaciju i povećavaju cene čak i ako nema osnove i argumenata za to – rekao je za „Politiku” Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača NOPS.

Iz ove organizacije su nedavno opet apelovali da se u ovakvoj situaciji pomogne najugroženijim potrošačima i da se neke pogodnosti koje postoje za korisnike električne energije prošire i za gas, kako bi najsiromašniji mogli da plate te račune.

– Zato su važne socijalne karte kako bi pomoć, kakva god bila, mogla ravnopravno da se raspodeli. Inače, ima razloga za poskupljenje i to niko ne osporava, ali je veći problem kada cene rastu bez realnog osnova. Zato je važno da se jača i tržišni nadzor kako bi se sprečile malverzacije – kaže naš Alfirović i dodaje da se kao i u svakoj krizi i sada primećuje jačanje crnog tržišta, pa se na pijacama u Subotici i Novom Sadu sve više nudi hrana, što je pitanje i bezbednosti, budući da je to roba kojoj se ne zna poreklo. Iz ove potrošačke organizacije kažu da kupcima preporučuju pametnu, a ne impulsivnu kupovinu, kao i da prate tržišne podsticaje poput sniženja koja, po zakonu, mogu da traju do 31 dan.

Da je situacija kritična i da se kupuje samo neophodno, vidi se i iz nedavno objavljenog izveštaja Sistema tržišnih informacija Srbije (STIPS). Istraživači koji prate ponudu i kretanje cena na veletržnicama i zelenim pijacama u Srbiji navode da je u poslednjoj nedelji novembra dominirala ponuda južnog voća i jabuka na kvantaškoj pijaci u Beogradu. Međutim, proizvođači su se žalili na vrlo slab promet poljoprivrednih proizvoda.

– Uprkos solidnoj ponudi povrtarskih kultura tokom protekle sedmice prodaja je bila dosta slaba – navodi se u izveštaju. Trgovinske kompanije nerado zvanično govore o poskupljenjima i tome da li je primetan pad kupovne moći. Međutim, prema nezvaničnim informacijama, potrošači u Srbiji okrenuli su se jeftinijim proizvodima trgovinske robne marke, koji u pojedinim velikim trgovinskim lancima sada već dostiže i do 30 odsto ukupnog asortimana.

Prema zvaničnoj statistici, poslednji podaci iz oktobra ove godine pokazuju da su potrošačke cene u odnosu na isti mesec 2021. uvećane za 15 procenata. Hrana i piće poskupeli su u proseku za 20,6 odsto u odnosu na decembar prošle godine, a samo namirnice 21,8. Meso je bilo skuplje za 18,5, hleb za 17,5 odsto dok su cene mleka, sira i jaja veće za 35,2 odsto. Cena voća uvećana je za 28,8, povrća 18,9 odsto.

Alkoholna pića i duvan skuplji za 6,6 odsto

Alkoholna pića i duvan su za godinu dana poskupeli 6,6 odsto. Cene vina uvećane su za 11,7 odsto, piva 5,6 a žestokih alkoholnih pića 10,1, dok su cigarete skuplje za 5,8 odsto.

Interesantno je i to da su cene popularnih bezalkoholna pića multinacionalnih kompanija praktično simbolično uvećane. Recimo, po podacima Ministarstva trgovine, „koka-kola” u boci od dva litra poskupela je manje od 10 procenata.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kikirez
Realno, hrana je poskupela 170% i to gradjani jako dobro znaju. Pitanje je samo kada ce eksplodirati balon.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.