U kandžama patrijarhata

Dokumentarni film „Škola zavođenja” autorke Aline Rudnickaje izazvao je veliku pažnju medija 2019. godine kada je ugledao svetlost dana. Razlog je bio iskren prikaz položaja žena u Rusiji. Insajder TV prikazaće jednoipočasovni film ruske rediteljke večeras u 20 časova.

U fokusu su tri Ruskinje, Lida, Dijana i Vika, koje u svojim tridesetim traže iste stvari: sigurnost, viši društveni status i večnu sreću. Heroine uzimaju stvari u svoje ruke i pridružuju se kursu veštine zavođenja muškaraca – po mogućnosti bogatih. U maloj učionici 50 žena, koje su platile po 200 dolara, pokušavaju da se za dva dana pretvore u nove osobe – pod budnim okom instruktora, muškarca!

Alina Rudnickaja

Lidi na početku filma ima feminističke ideje, ali kada joj se želje ostvare, ona postaje konzervativnija, čak i od svoje majke. Vika se trudi da se emancipuje i odlučuje da bude iskrena prema sebi. Ona više ne voli svog supruga, ali se plaši razvoda. Kako živeti u konzervativnom društvu bez muža i sa decom, a da ne budete odbačeni? Ovo je jedno od pitanja koje postavlja film „Škola zavođenja”. Treća devojka, Dijana, sanja o boljem životu, ali takođe završava u ćorsokaku. Pobegla je od stvarnosti u svet fantazije. Čak i u tim sanjarenjima o boljem životu, ona je potpuno zavisna od čoveka koji materijalno izdržava nju i njenog sina...

Dokumentarno ostvarenje „Škola zavođenja” govori o tradicionalnim vrednostima koje su široko rasprostranjene i propagirane devojkama, pa tako glavne junakinje predstavljaju sliku porodice u modernoj Rusiji. Film govori o konzervativnom modelu ponašanja koji ne dozvoljava ženama da se razviju kao individue, o željama koje nije lako ispuniti u današnjoj Rusiji gde dominira patrijarhat.

Sedam godina snimanja oslikava ponekad tragikomičnu sliku rodnih uloga i ženstvenosti u Putinovoj Rusiji. Po rečima rediteljke, Aline Rudnickaje, inspiraciju za film dobila je kroz brojne oglase koji su se pojavili reklamirajući različite kurseve za zavođenje. „Za vreme SSSR-a, kada seksizam zvanično i nije postojao, žene su naporno radile na poljima i u fabrikama. U današnje vreme ruski muškarci su ostali duboko u patrijarhatu, pa i dalje očekuju od žene da budu podređene, dok bi devojke rado da idu u šoping i izlaske. Ako muškarci mogu da im finansijski obezbede takav stil života, jednakost zna da bude žrtva koju će rado podneti”, smatra autorka. Ona ističe da žene teže sigurnosti, višem društvenom statusu i jednostavnoj sreći. „To nije lak poduhvat u postkomunističkoj Rusiji, u kojoj vlada ekstremno patrijarhalna kultura, gde doživljaj sreće podrazumeva bogatstvo, broj žena nadmašuje broj muškaraca, a Vladimir Putin predstavlja simbol muževnosti”, kaže Rudnickaja.