Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SUSRETI: ŽAN FILIP LEKLER, belgijski novinar i autor

Posle mundijalskog „Diznilenda” stvarnost će se vratiti

Izuzetan dokumentarac o događajima na Hejselu mnogo je više od serije o fudbalu i huliganizmu, to je prava evropska tragedija
Из серије „Хејсел трагедија” (Фото: 2. РСИФФ)

2. RSIFF

Džeda, Saudijska Arabija – Veoma je živo ovih dana na Arabijskom poluostrvu. Rijad beleži posetu kineskog predsednika Sija, u Džedi nema koga nema od najvećih rediteljskih i glumačkih zvezda – gostiju 2. RSIFF, u Kataru je svetsko prvenstvo u fudbalu koje se ovde slavi i prati na ekranima širom grada i u parkovima, a u festivalskoj dvorani šok i suze. Na velikom ekranu smenjuju se kadrovi potresnih detalja ogromne evropske tragedije. One kojoj je 1985. godine u direktnom televizijskom prenosu svedočilo oko sto miliona ljudi.

U Briselu, današnjoj prestonici EU, na fudbalskom stadionu Hejsel tokom finala Kupa šampiona između Liverpula i Juventusa dogodilo se ono što se i dalje smatra jednom od najvećih fudbalskih tragedija svih vremena (ukoliko se izuzmu nedavni događaji na stadionu u Indoneziji), kada su pijani i razulareni engleski navijači probili ogradu, sabili u kraj navijače italijanskog tima tukući ih kamenicama i noževima, izazvali pad zida od tri metra, sveopšti stampedo i prouzrokovali smrt 39 Italijana i povrede oko šeststo ljudi.

Ovaj krajnje nesportski i svirepo tragični događaj zauvek je ostao deo kolektivnog pamćenja, a danas – 37 godina posle, opominjuća je tema izuzetnog dokumentarističkog serijala „Hejsel tragedija” (od šest epizoda), belgijskog autora Žana Filipa Leklera i reditelja Jana Ferhejena, koji je prikazan u velikoj dvorani festivala u Džedi. Ovaj složeni i do najsitnijih detalja osvetljeni dokumentarac nastao je prema Leklerovoj knjizi „Hejsel – evropska tragedija” (2005), a u intervjuu za „Politiku” sportski novinar i dokumentaristički autor Žan Filip Lekler objašnjava genezu njenog nastanka.

Žan Filip Lekler (Foto D. Lakić)

– Još 1998. sam napisao biografiju legendarnog fudbalera Mišela Platinija „Roman jednog igrača”, koja je sadržala veliko poglavlje o tragičnom finalu u Hejselu na kojem je on bio jedini strelac. Mislio sam tada da će on 13 godina nakon tog događaja, kao bivši najbolji igrač sveta moći sa distancom i lucidnošću da se osvrne na ovu katastrofu koja je obeležila njegovu karijeru i život. Bio sam naivan. Mišel Platini je kategorički odbio da mi priča o Hejselu tog dana. Više je voleo amneziju. Za amneziju su se odlučili mnogi iako je ta tragedija uticala na najpopularniji sport na svetu i zauvek ga promenila.

Zbog toga sam odlučio da napišem drugu knjigu, koja na horski način priča priču o katastrofi, sa engleskim huliganima, uglavnom italijanskim žrtvama, belgijskim žandarmima i igračima dva kluba, pre, za vreme i posle događaja.

 Kako je priču ove veličine bilo teško ispričati u formi fikcije ili u pojedinačnom dokumentarističkom formatu, Lekler kaže da se sama od sebe nametnula ideja o formatu serije jer jedino to pruža mogućnost da se iz samog korena tragedije ispolje sva gledišta u periodu dugom gotovo četiri decenije. Od trenutaka porasta navijačkog huliganizma koji je koegzistirao sa snaženjem sportskog biznisa pa do danas. „Za ogromnu većinu preživelih i svedoka tragedija na Hejselu nastavila je da bude njihova svakodnevna realnost”, kaže Lekler čiji je dokumentarac pun svedočanstava i arhivskog materijala od kojih mnogi do sada nisu viđeni. Ono što je još važnije, tema poput nasilja, upravljanja masom, kolektivne odgovornosti i (ne)sportske estradnosti nije nestala iz narativa naše realnosti. Lekler u razgovoru podseća i na huliganizam na utakmicama u Francuskoj, ali i na stadionima „Crvene zvezde” i „Partizana”, pamti i ubistvo navijača Brisa Tatona u Beogradu i nabraja mnoge druge nemile događaje na fudbalskim terenima širom sveta.

 Hejsel nije nestao iz naše stvarnosti niti iz kolektivnog sećanja na nasilje, agresiju i smrt na mestu gde to ne bi smelo da se događa, a na to Lekler kaže:

– Hejsel je nešto poput „kula bliznakinja” fudbala, poput „Titanika” evropskog fudbala. Ljudi su posle toga neprestano ponavljali da to nije smelo da se desi. A desilo se – ljudi su umirali na sportskom događaju. Veoma pijani i razulareni engleski navijači s jedne strane i uglavnom porodični i mirni italijanski navijači sa druge strane, i ko je kriv? U Engleskoj će vam reći da je kriva Belgija, u Belgiji će reći Englezi, a u Italiji kažu da treba okriviti Belgijance što nisu sprečili ili posle okrivili Engleze. A glavna odgovornost je na policiji, političarima, čelnicima Uefa i Fifa, jer svi mi koji slavimo sport treba valjda da na utakmicama ne budemo žrtve nasilja i treba da na utakmice idemo sa svojom decom i suprugama, da navijamo i slavimo na miru.

Zbog prisustva velikog broja ekrana na svakom ćošku zavirivanjem u ono što se trenutno događa na terenu u Kataru stičem utisak da je tamo u toku veliko i lepo multikulturalno slavlje sporta, a kao specijalista za ovu tematiku Lekler mi odgovara:

– Sve ovo što se trenutno događa u Kataru je neka vrsta fudbalskog „Diznilenda”. Huliganima iz celog sveta je preskupo da odu tamo, a u Kataru ne mogu ni da piju alkohol, plaše se sredine i zakona zemlje koju ne poznaju, pa dakle nemaju svrhu da idu tamo. Zato možemo da budemo srećni što imamo Svetsko prvenstvo u tako mirnoj atmosferi u kojoj ljudi uživaju, ali to nije realnost fudbala. To je samo realnost četiri nedelje u Kataru, ali kada se svi ovi ljudi vrate u svoje fudbalske zemlje i stvarnost će se takođe vratiti. A ta stvarnost, nažalost, i dalje podrazumeva nasilje.

Dokumentaristički serijal „Hejsel tragedija” Žana Filipa Leklera i reditelja Jana Ferhejena namenjen je pre svega za prikazivanje na televizijskim kanalima, ali se sa ogromnim interesovanjem i emocijama može gledati i na velikom filmskom platnu. Uz kratke pauze između epizoda...

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neva
Gledala sam "Hejsel tragediju", odlican film. I na nasim stadionima su prisutni nasilje i droga. Ne shvatam zasto nasa vlast insistira na izgradnji nacionalnog stadiona u Surcinu, kad Beograd vec ima dva velika stadiona. Mozda je sad prilika da drzava, umesto velikog nacionalnog stadiona, ulozi novac u klasicne fudbalske terene sirom Srbije, da se sportom bavi srpska omladina a ne beogradski navijaci-huligani-dileri.
miki
Ili mozda da se uloze te pare za razvoj drugih sportova? U fudbalu se inace vrte ogromne pare, koje u nasem slucaju uopste ne odgovaraju postignutim rezultatima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.