Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Grad među njivama

Посетиоци у Виминацијуму

Ukoliko se zaputite desetak kilometara severno od Požarevca naići ćete na put na kojem se kola jedva mimoilaze. Put, sa kojeg možete videti i lokalnu deponiju, vodi do termoelektrane „Kostolac”. Nekom slučajnom prolazniku, ako takvi ovde uopšte i postoje, učinilo bi se da osim masivnog dimnjaka koji se diže u nebo i njiva koje se prostiru do horizonta ovde ne postoji ništa drugo. Međutim, između polja kukuruza izviruju tri bela šatora, jedan od drugog udaljeni po stotinak metara.

To su, za sada, pronađeni ostaci Viminacijuma, rimskog grada koji se pre više od šesnaest vekova prostirao na površini od 700 hektara. Osnovan je u prvim decenijama prvog veka, u početku kao vojni logor na granici Rimskog carstva i Dakije, a potom i kao civilno naselje. Najpre su se tu doseljavale porodice vojnika, da bi vremenom grad privukao mnoštvo trgovaca, zanatlija i drugih slobodnih ljudi. Početkom drugog veka Rimljani osvajaju Dakiju. Time Viminacijum postaje značajan trgovački centar koji je spajao novopripojenu provinciju sa ostatkom Rimskog carstva. Grad su posetili i mnogi rimski carevi, kao što su Trajan, Hadrijan, Dioklecijan i Konstantin.

(/slika2)– Viminacijum je imao 30.000 stanovnika. To bi, po današnjim merilima, bio milionski grad. Poređenja radi, Pompeja je u to vreme imala tek 10.000 stanovnika. Međutim, Viminacijum nije imao tu sreću da bude zatrpan odjednom, pa nije ni tako očuvan. Njega su 443. razrušili i opljačkali Huni, a zatim je košava vekovima nanosila zemlju, pesak i prašinu na zidine – priča Nemanja Mrđić, jedan od arheologa koji rade na istraživanju ovog lokaliteta.

Mrđić za neočuvanost građevina krivi i odnos Srba prema istorijskom nasleđu. Pošto su ostaci grada dugo vremena bile na površini zemlje, zidine su rasturane kako bi se materijal upotrebio u neke druge svrhe. Čak je i despot Đurađ Branković naložio da se kameni blokovi iz Viminacijuma ugrade u Smederevsku tvrđavu.

Ni danas odnos prema arheološkom blagu nije mnogo bolji. Lokalni seljaci koji su na svojim njivama pronalazili keramiku i nakit sa nalazišta prodavali su ih antikvarima i kolekcionarima. Na pijaci u obližnjem Kostolcu su se, tokom devedesetih, na tezgama mogli naći rimski novčići i delovi kamenog mozaika koji su nekada krasili podove Viminacijuma. Tako se znatna količina arheološkog blaga iz Srbije nalazi u inostranstvu, a ne u našoj zemlji.

Država, takođe, nije bila blagonaklona. Naime, termoelektrana „Kostolac” je podignuta na nekadašnjem prostoru Viminacijuma. Pored toga, tlo je bogato ugljem, te se predlagalo da se nalazište uništi kako bi se ruda mogla eksploatisati. Zakonom iz 2002. godine, Viminacijum je zaštićen, ali je iskopavanje uglja dozvoljeno na lokacijama nekadašnjeg groblja koje se nalazilo na obodima grada. Sve građevine koje su dosad otkrivene, pronađene su na državnom posedu. Niko sa sigurnošću ne može da predvidi šta se sve još nalazi ispod susednih njiva, za koje se čeka da budu otkupljene od seljaka.

(/slika3)Sporadična arheološka iskopavanja na mestu gde se nekada nalazio Viminacijum sprovođena su još sredinom XIX veka. Međutim, ozbiljnija istraživanja počela su tek 1976. godine, da bi 2002. godine, pod rukovodstvom dr Miomira Koraća, arheolozi sistematski počeli da vrše iskopavanja i rekonstrukciju nekadašnje rimske kolonije.

Viminacijum je od pre tri godine otvoren za posetioce. Zainteresovani trenutno mogu videti kapiju vojnog logora, terme i mauzolej koji je i najbolje rekonstruisan. Sva tri lokaliteta su pokrivena belim šatorima kako bi se očuvala od vremenskih nepogoda.

U okviru mauzoleja postoji i podzemni svet gde se posetiocima pokazuju freske kojima su oslikavane unutrašnjosti grobnica. Prikazani su različiti motivi, s obzirom na to da su Rimljani bili pagani koji su vremenom prihvatili hrišćanstvo. Jedna od najpoznatijih fresaka je slika mlade imućne žene, koja je zbog položaja ruku i zamišljenog pogleda nazvana „antičkom Mona Lizom”. Pored slika, u mauzoleju su pronađeni nakit i novčići, ali i staklene posude u koje su žene lile suze dok su oplakivale pokojnike.

Eksponati su trenutno deo postavke Narodnog muzeja u Požarevcu i Beogradu. Uskoro bi, međutim, trebalo da budu vraćeni na nalazište, pošto je u toku izgradnja muzeja Viminacijuma. Osim muzeja, gradi se i naučnoistraživački centar, a u planu su i smeštajni kapaciteti na samom lokalitetu.

Pored toga, tokom sledeće godine bi trebalo da, pored postojeća tri, nikne još jedan šator. Naime, trenutno se rade istraživanja na mestu nekadašnjeg amfiteatra koji će kroz godinu dana biti dostupan i posetiocima. U planu je da prostor bude osposobljen za pozorišne predstave. Time bi Viminacijum dodatno obogatio svoj kulturni program.

Senka Korać

--------------------------------------------------------

Na Hadrijanovom tragu

U Viminacijumu je prekjuče održana i promocija romana „Na Hadrijanovom tragu”, u izdanju IP „Filip Višnjić”. Autorka Ivana Hadži Popović spaja naizgled nespojive stvari – priču o prstenu antičkog vladara i ispovesti ljudi na čije je živote uticala Udba.

– Tajna koherentnost povezuje ono što je bilo nekada sa onim što je sada. To može da se nazove erotika prostora. Kada sam, zahvaljujući značajnim iskopavanjima arheologa Miška Koraća, više saznala o Viminacijumu i njegovom velikom značaju za ove prostore u prošlosti, i moj odnos prema sadašnjosti se promenio – rekla je za „Politiku” Ivana Hadži Popović.

------------------------------------------------------------------------

Ema Šaplen u „Rimskoj noći”

Na ovom prostoru se održavaju „Rimske noći”, manifestacija koja ima za cilj popularizaciju arheološkog antičkog nasleđa pronađenog na teritoriji Srbije. Ovogodišnju svečanost krunisaće nastup francuske operske umetnice Eme Šaplen koji će biti održan u mauzoleju Viminacijuma 30. avgusta. Koncert će biti propraćen filmom o rimskim legionarima Srđana Radosavljevića, čije je snimanje nedavno završeno na Velikom Ratnom ostrvu u Beogradu. Ulaz će biti besplatan, ali će posetioci moći da prilože donaciju za nastavak istraživanja Viminacijuma.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.