Horska muzika na Kalemegdanu

Sedmi međunarodni festival kamernih horova ove godine se, pored centralnih događaja u Kragujevcu, proširio i na Kruševac i Beograd, dok je Novi Sad odustao od repriziranja kragujevačkih muzičkih događaja.

Mesto odvijanja horskih programa u Beogradu bilo je sasvim neuobičajeno, na Kalemegdanu, uz vrevu prolaznika i vrisku dece. Konkurencija je bila jaka, naročito sa zvucima „preko reke”, sa Ušća, odakle je udarao ritam jednog drugog festivala, „Beer festa”. U tim uslovima, neki ansambli su se bolje snašli, a drugi su sasvim razočarali. Pevati na otvorenom nije bilo pogodno za sofisticirano muziciranje, samozaljubljeno i iznijansirano kakvo su nam pružili mnogi horovi, među njima i veoma kvalitetni(Kamerni hor Zlatousti, Kuopio, Finska, Vokalni ansambl Hasler, Miškolc, Mađarska), a čije je mesto bilo najprimerenije – u crkvi ili u manjoj kamernoj sali.

Daleko veću šansu da prizovu publiku imali su revijalni, poluzabavni nastupi koji su ponudili brojnim svakodnevnim posetiocima Kalemegdana program koji pokazuje drugo lice Beograda, otvara prostorza drugu publiku i izvođače. Svedoci smo da je broj slušalaca rastao od popunjenih klupa, do onih slušalaca koji su stajali, sedeli na livadi, oslonjali se na okolno drveće, ispunjavajući celinu jednog od prostora na Kalemegdanu. Organizatori su se dosetili da je stajati, ipak, naporno pa su poslednje večeri donesena dva reda stolica za one pasionirane i najstarije.

Bez obzira što zvučnost nije mogla biti savršena– ili je ozvučenje zakazalo ili ga uopšte nije bilo ili se zvuk raspršio između krošnji drveća – ipak su se mogli sagledati kvaliteti kao i manjkavosti ansambala.

Teško je, skoro nemoguće, horove porediti, jer su jedni bili sasvim ozbiljni, „stariji”, drugi đački i dečji, treći profesionalizovani...Najpre pominjemo jedini naš ansambl, solidan i vredan, koji je izveo u potpunosti duhovni program srpske muzike, Crkveno pjevačko društvo Ostrog iz Novih Banovaca pod nazivom „Srpski kompozitori u slavu Gospoda”, što je bilo sasvim primereno crkvenom prostoru i nagovestilo oslonac na našu pravoslavnu muziku. U nastavku, međutim, toga nije bilo; strani horovi ni iz kurtoaznih razloga nisu na programu imali srpske autore, iako sunjihove koncepcije obuhvatale vrlo široku, pretežno duhovnu tradiciju sveta i Evrope. Među njima su Gradski mešoviti hor Vardar (Skoplje, Makedonija), zreo ansambl dobrog zvučanja koji je izveo program pod nazivom „Molitve” (originalno, vizantijsko i folklorno u duhovnoj muzici). Pored određene „teme” horovi su koristili koreografske, scenske i revijalne elemente, kakve nam je prikazao hor Krasnojarskog pedagoškog koledža br. 1, Krasnojarsk, Rusija, koji je dobio sve simpatije prisutnih, a naročito, na zatvaranju Festivala, ženski hor „Hristina Morfova” iz Sofije, Bugarska čiji je program predstavio „buket pesama iz celoga sveta” među njima i našu, kosovsku, „Ajde Jano” u novoj obradi urađenoj za ovu priliku.

Bilo je zabavno, prijatno, neformalno i – imalo se šta čuti. Dovoljno za letnju muzičku sušu i nekoliko najtoplijih večeri ovoga leta koje su ljubitelji horske muzike proveli u hladu kalemegdanskih šumaraka. Od ideje ne bi trebalo odustajati, već je proširiti i utemeljiti.