EU počinje da radi na osnivanju suda za ratne zločine u Ukrajini

BRISEL - Ministri pravosuđa zemalja članica EU saopštili su na današnjem sastanku u Stokholmu da Brisel počinje da radi na osnivanju suda koji bi bio nadležan za ratne zločine počinjene u Ukrajini.

Sastanak je bio fokusiran na pravosudnu saradnju u obezbeđivanju odgovornosti za „međunarodne zločine počinjene u Ukrajini”.

Ukrajinski ministar pravde Denis Maliuska učestvovao je na sastanku preko video linka.

„Kancelarija glavnog tužioca Švedske i tužioci za ratne zločine iz švedskog tužilaštva su podelili svoja iskustva iz prethodnih tužilaštava za ratne zločine, a Eurodžast je predstavio novu bazu podataka za dokaze. Ministri su zatim razgovarali o naučenim lekcijama i najboljim praksama za krivično gonjenje ključnih međunarodnih zločina u Ukrajini”, saopštio je Savet EU.

Švedski ministar pravosuđa Gunar Stremer rekao je da će Unija tražiti „punu odgovornost za užasne zločine počinjene u Ukrajini, za koje neće biti nekažnjivosti”.

On kaže da je „važno je da se države članice oslanjaju na iskustvo prethodnih nacionalnih procesuiranja ključnih međunarodnih zločina i da sarađuju kroz Eurodžast”.

Stremer je izjavio da su neke zemlje članice i Eurodžast kreirali zajednički tim za istragu a EU je dodelila Eurodžastu mandat da radi na prikupljanju dokaza o ratnim zločinima u Ukrajini.

„Prvi put nam se otvaraju velike mogućnosti da radimo na kreiranju instance za međunarodne zločine”, izjavio je komesar za pravosuđe Didije Rejnders na konferenciji za štampu posle ministarskog sastanka, prenosi Tanjug.

On kaže da na procedurama, zakonskim rešenjima i okviru za kreiranje sudske instance ovog tipa „rade zemlje članice, treće zemlje i Međunarodni krivični sud” i da je to „prekretnica ne samo za počinioce ruske agresije, nego i za ceo svet, za zločine svih vrsta”.

Rejnders kaže da izveštaji sa terena u Ukrajini upućuju na to da je u toj zemlji počinjeno 65.000 navodnih ratnih zločina, a 14 država članica su započele istrage, među kojima i Švedska.

Rejnders je rekao da se sada razmatra formiranje po posebnog tužilaštva u Hagu i pitanje da li će biti osnovan specijalni nezavisni međunarodni sud ili „hibridni” sud sa sedištem u Ukrajini a koji bi imao i međunarodne predstavnike.

„Ovo telo mora ima najveću moguću međunarodnu podršku uključujući i Ujedinjene nacije da bi se dobio međunarodni legitimitet”, ističe komesar.

I Evropski parlament (EP) je u rezoluciji usvojenoj prošle sedmice, zatražio od država članica da, u bliskoj saradnji sa Ukrajinom i međunarodnom zajednicom, EU podstakne stvaranje specijalnog međunarodnog suda za krivično gonjenje ruskog političkog i vojnog rukovodstva i njihovih saveznika.

Osnivanje tribunala bi, tvrde poslanici Evropskog parlamenta, popunilo vakuum u međunarodnom krivičnom pravosuđu i dopunilo istražne napore Međunarodnog krivičnog suda, jer trenutno ne može da istražuje zločin agresije kada je u pitanju Ukrajina.

EP snažno veruje da bi osnivanje specijalnog tribunala poslalo veoma jasan signal i ruskom društvu i međunarodnoj zajednici da ruski predsednik Vladimir Putin i rusko rukovodstvo mogu biti osuđeni za zločin agresije u Ukrajini.