Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zemlja kontrasta

Kad se Kristofer Kolumbo 1492. godine iskrcao na Kubu, zasenjen lepotom, bujnim zelenilom i tirkiznim morem uz bele peščane plaže, zapisao je u dnevnik: „Otkrio sam mesto koje ljudske oči nikada nisu videle niti će videti ovakvu lepotu”.

Isto misle i turisti širom sveta koji decenijama hrle na najlepše i najveće ostrvo Velikih Antila uz Jamajku, Dominikanu i Portoriko. Sve što je Kuba dala svetskom turizmu nije ni delić onoga što može da ponudi, mada mnogi kažu da je zato i veličanstvena jer je sačuvala „nevinost” pred svetskim turističkim mlinom. Upravo to je čini i intrigantnom. Ne samo nobelovac, ispijač koktela, ribolovac, lovac i hedonista Ernest Hemingvej i priča o starom ribaru Santjagu koja je proslavila njega i ovo rajsko ostrvo, već ljudi, veseli, nasmejani, prijateljski nastrojeni prema svakome iz belog sveta koji je došao da im „ukrade” parčence raja.

Ali, niko kući nije mogao da ponese optimizam, volju za životom, ponos, istoriju, revoluciju, arhitekturu, umetnost, ostavštinu. Uživanje uz „Gvantanameru”, „moito” i „daikiri”, uz pirinač sa crnim pasuljem, jastoge ili prasetinu na žaru i pravu „kohibu” (cigaru) nije isto kao priča uz kamin i prijatelje u srednjem Tirolu, Jorkširu, ili mrazom okovanoj severnoj Kanadi. Jer, to su samo fragmenti tuđeg života sa Kaj Larga, Varadera, Kohimara, ili bilo kojeg svetlarnika Havane gde se svira salsa, iz kluba „Tropikana” ili čuvenog hotela „Nacional” i Hemingvejevog bara „Floridita”. Upravo zato treba doživeti Kubu u svoj njenoj „nevinosti” dok još ne bude kasno, dok je ne pojedu činovnici šeste klase na „urlaubu” iz Gezelkirhena, Berlina ili bilo kojeg bezličnog grada američkog Srednjeg zapada. Zato neprestano i traže „nove uglove” Kube, kaže Slobodan Leposavić, direktor Kontikija, jer mimo Havane i Varadera postoji na Kubi još mnogo toga. Zato traže nove plaže, restorane, hotele, neku novu boju, miris i ukus Kube koju će upoznati kroz programe i izlete, dobiti pravu sliku, kako dodaju Katarina Đajić i Olga Kostić iz Kontikija.

O Kubi

Kuba je najveće karipsko ostrvo, 15. po veličini u svetu. Ima 11 miliona stanovnika i više od 111.000 kvadratnih kilometara. Od 1. januara 1959. godine, nakon bega bivšeg diktatora Batiste i uspeha revolucije, društveno uređenje je socijalizam oličen u liku i delu vođe Fidela Kastra. Zemlja je podeljena na 14 provincija, a najpoznatija mesta na ostrvu su Havana, Varadero, Pinar del Rio, Santa Klara, Remedies, Vinjales, Las Tunas, Gvantanamo, ovekovečen u pesmi „Gvantanamera” a danas se najčešće spominje kao zatvor gde Amerikanci drže političke zatvorenike.

Havana

Havana je centar kulturnog života zemlje, dom većine institucija, kompanija, preduzeća i ličnosti iz kulturnog i javnog života ostrva. Zaštićena svojevrsnom obalom, divnim prostranim plažama i koralnim grebenima sa fascinantnom arhitekturom, pre 25 godina je proglašena svetskom baštinom i stavljena pod zaštitu Uneska. Unutrašnji stari deo grada čini jezgro koje okružuju moderna naselja nastala na obodima prstena koji čini srce stare Havane. Prestonicom Kube dominiraju suprotnosti, male kuće naspram visokih, uređenih zgrada, uz špansku arhitekturu daju najvidljiviji pečat glavnom gradu. Najpoznatiji deo grada je Vedado čijim ulicama dominiraju pozorišta, barovi, i čini se stalno otvoreni klubovi jer Havana nikada ne spava. Najčuvenija ulica je La Rampa čiji su pločnici oslikani raznim motivima i u kombinaciji sa šarenim granitom ostavljaju poseban utisak. Ako posetilac krene Prado promenadom, putem pored mora, ići će čuvenim šetalištem Malekon sa koga se pruža najlepši pogled na grad.

Varadero

(/slika2)Varadero se nalazi na dugom i uskom poluostrvu Hikakos Peninsula koji je odvojen od ostrva kanalom. Plaže sa sitnim belim peskom poput brašna pozivaju u bistro tirkizno more i odmor u bujnom zelenilu. Postoji i desetine malih uvala u kojima možete da uživate daleko od vreve i buke turista kao da ste sami na svetu. Zato je Varadero i najpopularnija destinacija za medeni mesec koji mladencima ostaje u sećanju čitavog života. Duž 22 kilometra plaža raspoređeni su restorani u kojima se igra i peva do jutra. Postoje i pećine sa indijanskim crtežima, vodopadi koji su prava turistička, atrakcija kao i ekološki park koji se pruža na 360 hektara. 

Tropikana

Najčuveniji noćni klub na Kubi, a možda i svetu, nalazi se u Marianao oblasti – predgrađu Havane gde su boravile mnoge legendarne ličnosti kao što su Žozefina Beker, Net King Kol i druge. Nastao je 1939. godine na farmi bogataša Trufina čija je udovica pretvorila svoje imanje u najčuvenije noćno sastajalište Kube usred fantastične tropske šume.

El Floridita

Upravo ovde 1930. godine barmen Konstante napravio je originalni koktel „daikiri” sa belim rumom, šećerom, limunom, maraskinom i ledom, a imenu je kumovao Ernest Hemingvej kome je ovo bio omiljeni bar na Kubi, pa je bista čuvenog pisca, rad Fernanda Boada, postavljena na njegovoj omiljenoj barskoj stolici.

Nacional

Čuveni kubanski hotel „Nacional” sagrađen je 1930. godine na brežuljku Taganana odakle se pruža predivan pogled. Hotel prožima kubanski duh, sa seviljskim mozaicima i ukrašen skupocenim materijalima za dekoraciju, dok plafon oslikava katalonsku arhitekturu sa cvetnim motivima. Poznat po tome što se u njemu do pobede revolucije nalazi čuveni kazino koji je vodio američki gangster Laki Lučano, a u goste su mu dolazili Al Kapone, ali i poznati glumci, pevači, političari.

Hrana

Zvuči neverovatno, ali omiljena hrana stanovnika ovog velikog karipskog ostrva nisu ribe i rakovi već svinjetina i piletina. Kada Kubanac želi da vas posebno ugosti on će na trpezu izneti pečeno prase na ražnju, a kao prilog će servirati pirinač sa crnim pasuljem i salate od mešavine voća i povrća. Prase mora da bude prethodno marinirano u soku od limuna ili kiselih pomorandži, kuminu, belom luku, origanu i solju. To je, pored sušenog mesa , zelenih banana, crnog pasulja i pirinča, tradicionalna hrana Kubanaca, naravno, uz plodove mora. Ovde, u postojbini šećera, dezert nije samo tropsko voće već i kolači koji su svetinja i služe se u svakoj prilici na kraju ručka uz kafu, cigare i kubanski rum.

Kokteli

Osnova svih čuvenih koktela je najkvalitetniji kubanski rum po kojem je Kuba poznata još od 16. veka. Rum je alkoholno piće dobijeno destilacijom fermentisanog soka šećerne trske i melase kao proizvoda šećera. Proizvode se tri vrste ruma: ekstra star, stari zlatni i svetli suvi. Najpoznatiji kokteli su „daikiri”, „kuba libre mojito”, „kubano”, „ernest hemingvej specijal”, „golden sends”.

Noćni život

Za ljubitelje noćnog života kubanski domaćini preporučiće svetski poznate kabaree i klubove: „Tropikanu”, „Parisijen” u hotelu „Nacional”, „Habakana kafe” u hotelu „Melia Kohiba”, „Turkuino” u hotelu „Habana Libre” i „Salon Roho” u „Kapri Horizontes” hotelu. Ljubitelji bolera treba da posete „Dos Gardenijas” a fanovi džeza „La Zora” u „El Kuervo”; za afrokubansku muziku u „El Gran Palenke”, dok se kubanski rok sluša u „El Patio de Maria”. 

Hemingvej

Privučen ribolovom na sabljarke, veliki američki pisac Ernest Hemingvej zaljubio se u Kubu prilikom prve posete 1932. godine, a stanovao je u hotelu „Ambos Mundos” u staroj Havani gde je napisao čuveni roman „Za kim zvona zvone”. Proveo je 20 godina na Kubi i tu napisao većinu dela, pa i najveće za koje je dobio Nobelovu nagradu inspirisan životom lokalnog ribara Gregorija Fuentesa sa kojim je na brodu Pilar lovio sabljarke. Bio je prijatelj sa Fidelom Kastrom, koji mu nije zamerio ranije druženje sa bivšim predsednikom Batistom, a Nobelovu nagradu je dodelio stanovnicima Kohimara sa kojima je živeo a na kraju i umro među njima. Vila je postala muzej i ostala u istom stanju kao dok je pisac bio živ, sa osam hiljada knjiga, trofejima, pa čak i brdom literature kraj toaleta u kojem je obožavao da čita. Hemingvej je postao još jedan deo mita o Kubi, ali i mamac za turiste koji hrle u njegovu kuću da bi videli stvari velikog pisca i brod „Pilar” koji je restauriran i prenesen u dvorište.

Cigare

Cigare su jedan od najznačajnijih izvoznih artikala Kube. Fabrika „H. Upman” se nalazi u centru Havane. Trista pedeset radnika dnevno proizvede 25.000 cigara različitih vrsta, od najkvalitetnijeg kubanskog duvana. Sve cigare se rade ručno, uvijanjem dva lista duvana koji se obmotavaju trećim. Celokupna proizvodnja se izvozi.

Tompusi, kako se popularno nazivaju kubanske cigare, izazov su za turiste. Ako ih kupujete u prodavnicama boljih hotela, ili aerodromskom fri-šopu koštaju od osam do 50 dolara po komadu. Ukoliko ste uvereni da znate da prepoznate original možete se upustiti u alternativne načine nabavke gde 50 komada u drvenoj kutiji može da se kupi za 50 evra. Uteha je da se, i ovako i onako, sve popuše.

Novac i vize

Građanima Srbije nije potrebna ulazna viza za Kubu. Pored lokalnog kubanskog pezosa u opticaju je i konvertibilni pezos; dobija se 1,38 konvertibilnih pezosa za evro. Pri promeni dolara provizija je deset odsto pa je isplativije nositi bilo koju drugu valutu.

Korisne informacije

Lokalno vreme: minus šest sati u odnosu na Srbiju

Temperatura: u Havani i Varaderu oko 30 stepeni Celzijusovih, a temperatura mora oko 27 stepeni pa nema oštrog prelaza sa kopna u more

Struja: 220 volti

Telefon: mreže 063 i 064 imaju roming

Kupovina: najtraženiji su cigare, rum, slike, nakit i kompakt diskovi sa autentičnom muzikom

Izleti iz Havane: noćni klub Tropikana (90 pezosa) i Vinjales (65 pezosa)

Izleti iz Varadera: Guama i Zaliv svinja (55 pezosa); Tri grada – Santa Klara, Trinidad i Sijenfuegos (95 pezosa); Katamaran (100 pezosa); džip safari (75 pezosa); Kajo Largo – koralno ostrvo (avionom – pola sata, 140 pezosa +40 pezosa za aerodromsku taksu)

Ko vodi: u turnusima od devet, deset, dvanaest, četrnaest i šesnaest noći na Kubu vode Kontiki, Džoli i Top turs

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.