Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šefik pomogao povređenom Šapiću

Без обарања погледа: Александар Шапић и Денис Шефик очи у очи на јучерашњој конференцији за новинаре (Фото Живан Јовановић)

U Vaterpolo savezu Srbije juče su u 15 č novinare dočekali Aleksandar Šapić i Denis Šefik, naši slavni vaterpolisti koji su u žižu javnosti dospeli zbog međusobnog razračunavanja i povreda u olimpijskom selu u Pekingu. Šapić je sedeo s desnom nogom u gipsu preko druge stolice, a Šefik s gipsom na desnoj ruci. Trofejna sala je bila premala da primi sve poslenike medija, koji su došli da čuju iz prve ruke šta se zaista dogodilo.

– Žao mi je zbog svega što se dogodilo. Mnogi imaju šta da nam zamere i zaboravljaju sve što smo ranije uradili. Čak je i olimpijska bronza pala u senku, a ona je, ipak, najvažnija, – prvi je progovorio Šefik prilično odlučnim glasom. – Želim da se izvinim onima koji su navijali za nas. Piše se i ovako i onako i mnoge verzije nisu istinite. Znam da nije prikladno da se tako nešto desi, ali se dešava svuda. Negde se čuje, negde se ne čuje. Potpuno su netačne verzije da je bilo optužbi da sam „prodao utakmicu“ ili „ko je jači?“.

Nastavio je Aleksandar Šapić:

– Imali smo sukob mišljenja, bilo je vikanja, kad smo bili sami došlo je i do čarkanja, kada smo pali znao sam da sam povredio nogu. Šefik mi je pomogao da dođem u sobu odakle sam pozvao predsednika saveza Sovrovića. Ujutru su počele priče kako su nas gledali iz sela kao da je to bio okršaj kod OK korala.

Tu se Šefik umešao da potvrdi da ih niko nije video kada su obračunavali.

– Te noći je bila takva karma, – pokušava Šapić da nađe obrazloženje zašto je došlo do fizičkog obračuna. – Izgubili smo od Amerikanaca od kojih nismo izgubili 16 godina. Dogodilo se da se obojica povredimo. Izuzetno me je pogodilo što se pojavilo da je bilo psovki po nacionalnoj osnovi, jer mi to kućno vaspitanje ne dozvoljava i nisam takav, ili „ko je jači”.

Šefik je ponovo pružio dodatno objašnjenje:

– Kad se izgubi od slabijeg boli. I navijače, i novinare, a posebno nas. Nervoza je bila na vrlo visokom nivou. Utakmica koju smo izgubili od Amerikanaca možda nije bila povod, ali nervoza je postojala.

Obojica su istakla da se takve stvari dešavaju, ali nikada nije bilo takvih posledica. I jedan i drugi su samim tim kažnjeni. Pitanje je da li je neko mogao da se umeša i da utiče na njih da se smire.

– Verbalna rasprava je trajala duže, nekoliko minuta. I nije prvi put da se ima drugačije mišljenje. Takve stvari se dešavaju i na pripremama, – kazao je Šapić ono što je, verovatno, jasno svakome ne samo sportisti, nego i onome ko se bavi rekreativno kolektivnim sportom.

Šefik je naglasio i značaj takmičenja:

– Na svakom takmičenju želim da pružim najviše. Svako od nas to želi. Kad ne ide dođe do nervoze.

Na predlog da se rukuju Šapić je kazao:

– To je malo patetično. Znamo se 20 godina, dugo smo zajedno i među nama nema ničega spornog.

Šapić je rođen 1978, a Šefik 1976. Obojica bi mogli da pokušaju da propušteno u Pekingu, a to je olimpijsko zlato, nadoknade u Londonu 2012. Iskustvo i ove vrste može da bude itekako od pomoći.

-----------------------------------------------------------

Šapićeva pitanja bez odgovora

Kada su novinari završili s pitanjima Aleksandar Šapić je otvorio dušu i, glasom koji je na početku podrhtavao, izneo pitanja koja ga tište ovih nekoliko dana:

- U ovakvom psihološkom stanju nikada ranije nisam bio, pa se zato izvinjavam ako negde grešim. Ali, utučen sam, bez energije. Takvo je moje sadašnje osećanje. Pitam se čime sam doprineo da budem razapet na stub srama kao da sam državni neprijatelj? Da li je to zato što sam s 14 godina ušao u prvi tim prvoligaša, ili što sam sa 16 godina morao da napustim svoj rodni grad da bih se u drugom dokazao? Ili što sam s 18 zaigrao za reprezentaciju i za ovih 12 godina samo jednom, 1999, nisam igrao za nju i to ne zato što ja nisam hteo, nego zato što nisam pozvan i što tada nisam hteo da polemišem nego sam samo kazao da će vreme da pokaže ko je u pravu? Ili što te 1999. nisam prihvatio italijansko ili špansko državljanstvo, jer sam mislio, kao i sada, da imam samo jednu svoju državu, kao što imam samo jednu porodicu. Ili što sam bio najbolji strelac u svakoj ligi u kojoj sam igrao, ili što sam u tri različite zemlje osvajao i prvenstvo i kup? Ili što sam na 90 odsto turnira bio najbolji strelac, a moja reprezentacija je osvajala medalju. Naglašavam: osvajala medalju, jer obično ekipa koja ima najboljeg strelca to ne ostvari. Do sada se smatralo da je vrhunsko umeće kad nego da gol, koš ili osvoji poen, a možda je u mom slučaju davanje golova „primitivno eksponiranje”? Ili je možda razlog što sam od Sevilje 1997. igrao s povredom, bolestan ili kao sada u Pekingu cele Olimpijske igre pod diklofenom? Ono što sam tražio od drugih uvek sam pokazivao na delu, uvek sam bio u prvom redu. U poslednjih 10 godina uvek su dobri rezultati bili plod dobre atmosfere, a loši posledica mojih promašaja.

Šapić je potom pokrenuo i pitanje koje je, možda, svima negde u podsvesti:

- Ili je, možda, razlog moje javno političko opredeljenje za razliku od nekih javnih ličnosti koje politika „ne zanima”, a uvek su tu da nešto iskoriste. Ne mora da sam u pravu, ali mene ne zanima politika u Francuskoj ili u Italiji, ova, u mojoj zemlji me itekako zanima i hoću da naš narod živi bolje. Nikoga nisam vređao, jer volim svoj narod bez obzira ko kojoj partiji pripada. Za svoje političko opredeljenje nisam ništa dobio, niti sam šta tražio. Ili je problem što potičem iz obične srpske porodice, što sam sve što imam zaradio sa svoje dve ruke? Što sam postigao nešto o čemu sam maštao u detinjstvu?

Odnose u reprezentaciji Šapić je ovako prikazao:

- Nismo okupljeni u reprezentaciji zato što smo nas 13 najbolji drugari iz bloka 45 ili Miljakovca, nego što smo najbolji vaterpolisti u ovoj zemlji. Nema nijedne organizacije, firme, redakcije u kojoj se svako sa svakim podjednako druži. Ali i to se vremenom menja. Što se tiče ove reprezentacije nikada nismo bili toliko zajedno kao ovog leta.

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.