Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Obnova bliskosti Rusije i Kube

Moskva namerava da obnovi bliskost sa Kubom, čiji je predsednik Raul Kastro zvanično podržao svog nekadašnjeg saveznika povodom sukoba u Gruziji i Južnoj Osetiji. Signale iz ruske prestonice pomno analiziraju vašingtonski eksperti i podsećaju da je zbog sovjetskih nuklearnih projektila na Kubi, izbila kriza koja je svet 1962. dovela na rub nuklearnog rata.

 Kao u vreme hladnog rata, kako ističu pojedini neimenovani američki funkcioneri, a prenosi kalifornijski dnevnik „Los Anđeles tajms” Rusija uspostavlja strateške veze sa Kubom. Američki analitičari sumnjaju da bi Rusija ponovo ušla u rizik da instalira rakete sa nuklearnom glavom, na izolovanom ostrvu, pogođenom višedecenijskim rigoroznim sankcijama SAD. Ali neki od njih veruju da bi Moskva mogla da obnovi nekada plodonosne obaveštajne veze i da uspostavi „ograničenu vojnu saradnju” sa Havanom. Kuba bi mogla da bude pogodno stanište za punjenje rezervoara ruskih brodova i aviona, kako se strahuje u Vašingtonu.

 Svaki kontakt između Havane i Moskve, uznemirava američku vlast, konstatuje kalifornijski dnevnik. Neminovno podseća na vojnu i obaveštajnu saradnju dve zemlje koja se protezala od Kastrove komunističke revolucije (1959), sve dok „oslabljena postsovjetska Rusija” nije zatvorila moćni obaveštajni kompleks u Lurdu blizu Havane (2001). Povratak ruskih brodova i aviona nadomak američke obale mogao bi da izazove odluku o pojačanju američke flote u regionu. I Pentagon i ljudi iz Bušove administracije, međutim, odbili su da za „Los Anđeles tajms” komentarišu ovu temu.

Oslonac na sopstvene obaveštajce

Anonimni funkcioner, koji „zbog delikatnosti trenutka” nije želeo da se u javnosti pojavi pod imenom i prezimenom priznaje da je sve ovo „u retro stilu hladnog rata”, da neodoljivo podseća na kubansku raketnu krizu, a da je to istorijsko poglavlje, koje niko ne želi da preživi ponovo.

Rusko ministarstvo odbrane demantovalo je „Izvestiju” koja je u julu pisala o namerama da se na Kubi instaliraju nuklearni projektili. No, bez obzira na demantije, američki general Norton Švarc, novi komandant vojne avijacije, rekao je u Senatu prilikom svog postavljenja da bi Rusija prešla „crvenu liniju” ukoliko bi poslala svoje bombardere na Kubi.

U Vašingtonu preovlađuje ipak mišljenje da ne treba nerealno „naduvavati ovu pretnju”. Stara vremena su zauvek prohujala, nije isključeno da ruski i kubanski obaveštajci ponekad sarađuju, ali i bez ruskih veza kubanska špijunska mreža je iznenađujuće prodorna, ocena je jednog vašingtonskog stručnjaka. Mnogo je vremena prošlo od raspada Sovjetskog Saveza i Kuba je odavno shvatila da mora da se osloni na sopstvene snage.

Otkako je Raul Kastro postao predsednik, pošto mu je oboleli Fidel Kastro predao vlast, mlađi brat je uglavnom izbegavao provokacije, ocenjuje Brajan Latel, nekadašnji analitičar u Ciji, i specijalista za Kubu. Raul je po njemu, nevoljan da upadne u mrežu novog podgrejanog sukoba između Rusije i SAD. Kuba će gledati da se izvuče iz fokusa velikih sila, a ne da se nameće njihovom vidokrugu.

Prisluškivanje druge obale

Kompleks u Lurdu, bio je najveća prekomorska sovjetska baza i po nekim izveštajima u njemu je radilo hiljadu petsto ruskih inžinjera, tehničara i vojnog osoblja. Udaljena oko sto pedeset kilometara od američke obale (Ki Vest) postavljena na idealnom mestu za „osluškivanje i posmatranje protivnika”, baza je najzad zatvorena „zbog visokih troškova i napetosti koje je izazivala u rusko-američkim odnosima”.

Rusi je nikada neće obnoviti, smatra Mark Hakard, pomoćnik direktora Nikson centra u Vašingtonu, jer oni ne teže da ponovo postanu svetska supersila, već hoće primat u sferi bivšeg Sovjetskog Saveza.

Domaćin navodnih ruskih projekata oćutao je sva medijska nagađanja. U svojoj redovnoj kolumni (u zvaničnom organu KP Kube „Granmi”) „kompanjero” Fidel Kastro pohvalio je svoga brata, predsednika Raula što je na izveštaje o postavljanju ruskih raketa na Kubi odgovorio „dostojanstvenom tišinom”. Na različite načine ona se osluškuje u Moskvi i Vašingtonu, dok Kubanci razabiru signale tranzicije i ekonomski snošljivijih uslova života.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.