Beogradski centar za ljudska prava pozdravlja odluku Vlade Srbije o pružanju zaštite izbeglicama iz Ukrajine

Beogradski centar za ljudska prava pozdravlja Odluku o dopuni Odluke Vlade Srbije o pružanju privremene zaštite raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine, kojom je produženo trajanje privremene zaštite za izbeglice iz Ukrajine. Kako ističu predstavnici ove nevladine organizacije, ovom odlukom utvrđeno je da razlozi za privremenu zaštitu i dalje postoje, zbog čega se ona produžava za još godinu dana – do 18. marta 2024. godine. Ova odluka Vlade Srbije usaglašena je sa pristupom Evropske unije u upravljanju situacijom masovnog priliva ljudi izazvanim međunarodnim oružanim sukobom u Ukrajini. Stručnjaci Beogradskog centra za ljudska prava podsećaju da su ove odluke Vlade zasnovane na Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti, koji propisuje da će se privremena zaštita odobriti licima koja su bila prisiljena da napuste državu svog porekla ili uobičajenog boravišta i koja se ne mogu vratiti u trajne i sigurne uslove života zbog situacije koja preovladava u toj državi. „Mehanizam privremene zaštite u Srbiji je prvi put aktiviran 17. marta prošle godine. Na osnovu Odluke Vlade Srbije, Kancelarija za azil je u periodu od njenog stupanja na snagu do 1. marta ove godine donela 1.214 rešenja kojima se odobrava privremena zaštita. U tom periodu ukupno je 1.229 ljudi podnelo zahtev za odobrenje privremene zaštite – 836 žena i 393 muškaraca, kao i 304 dece, a među osobama koje su zatražile privremenu zaštitu nije bilo dece bez pratnje. Prema Odluci Vlade Srbije, privremena zaštita se osim državljanima Ukrajine, može odobriti i strancima koji su imali regulisan boravak u Ukrajini. Najveći broj osoba kojima je odobrena privremena zaštita jesu državljani Ukrajine (1.166), ali je Kancelarija za azil usvajala zahteve za ovu vrstu zaštite i državljanima Rusije (28), Uzbekistana (6), Jermenije (5), Libije (3), Kine (2), te Belorusije, Bosne i Hercegovine, Gruzije i Letonije. Osobama kojima je dodeljena privremena zaštita zakonom je garantovan pristup čitavom nizu ekonomskih i socijalnih prava – pravo na boravak, lične isprave, pravo na obrazovanje, ali i pristup tržištu rada i zdravstvenoj zaštiti u skladu sa propisima kojima se uređuju prava stranaca, što je u velikoj meri u skladu sa Direktivom Evropske unije o privremenoj zaštiti“, ističu stručnjaci Beogradskog centra za ljudska prava.

Podsećanja radi, Evropska komisija je još na sednici Saveta EU u oktobru prošle godine izjavila da će trajanje privremene zaštite biti automatski produženo za još godinu dana. U skladu sa tim, države članice produžavale su trajanje privremene zaštite na nacionalnom nivou. Određena grupa država odlučila se za automatsko produženje ličnih dokumenata do marta 2024. godine, kao što su Austrija, Finska, Slovačka, Norveška, dok je druga grupa država ostavila rok u kome izbeglice iz Ukrajine mogu podneti zahtev u svrhu produženja  privremene zaštite – na primer Češka i Francuska.