Naj­vi­še žal­bi zbog diskriminacije po na­ci­o­nal­noj osno­vi

Po­ve­re­ni­ci za za­šti­tu rav­no­prav­no­sti to­kom pro­te­kle go­di­ne obra­ti­lo se 3.300 gra­đa­na ko­ji su oče­ki­va­li po­moć i po­dr­šku u ostva­ri­va­nju raz­li­či­tih pra­va i uslu­ga, a naj­ve­ći broj pri­tu­žbi gra­đa­na od­no­sio se na dis­kri­mi­na­ci­ju po osno­vu na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti, sta­ro­snog do­ba, zdrav­stve­nog sta­nja, in­va­li­di­te­ta, po­la, brač­nog i po­ro­dič­nog sta­tu­sa. Me­đu pri­tu­žba­ma po osno­vu na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti naj­ve­ći broj pod­net je zbog dis­kri­mi­na­ci­je rom­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne – čak 88 od­sto, što uka­zu­je na pre­o­vla­đu­ju­će sta­vo­ve, so­ci­jal­nu dis­tan­cu, ste­re­o­ti­pe i pred­ra­su­de sa ko­ji­ma se Ro­mi i Rom­ki­nje su­o­ča­va­ju.

Ka­da je reč o obla­sti­ma, naj­vi­še pri­tu­žbi pod­ne­to je zbog dis­kri­mi­na­ci­je u po­stup­ci­ma pred or­ga­ni­ma jav­ne vla­sti, kao i po­stup­ku za­po­šlja­va­nja ili na po­slu. U od­no­su na pret­hod­ne go­di­ne, po­ve­ćan je i broj pri­tu­žbi zbog dis­kri­mi­na­tor­nog go­vo­ra u jav­nom pro­sto­ru – sport­skim i dru­gim do­ga­đa­ji­ma ili od stra­ne jav­nih lič­no­sti, ali i na dru­štve­nim mre­ža­ma i u me­di­ji­ma, is­ti­če se u tri­na­e­stom Re­dov­nom go­di­šnjem iz­ve­šta­ju u obla­sti za­šti­te rav­no­prav­no­sti za 2022. go­di­nu, ko­ji je Bran­ki­ca Jan­ko­vić pre­da­la Na­rod­noj skup­šti­ni Sr­bi­je.

Ka­ko se is­ti­če u ovom iz­ve­šta­ju, struč­na slu­žba po­ve­re­ni­ka za za­šti­tu rav­no­prav­no­sti je to­kom pro­te­kle go­di­ne vo­di­la po­stu­pak u 1.879 pred­me­ta, a po­ve­re­nik je upu­tio ukup­no 412 pre­po­ru­ka me­ra za ostva­ri­va­nje rav­no­prav­no­sti i za­šti­tu od dis­kri­mi­na­ci­je. Po do­ne­tim pre­po­ru­ka­ma po­stu­plje­no je u 88,4 od­sto slu­ča­je­va, što na­sta­vlja trend po­stu­pa­nja po pre­po­ru­ka­ma iz pret­hod­nih go­di­na.

„U go­di­ni ko­ja je za na­ma te­ško je iz­dvo­ji­ti do­ga­đa­je i dru­štve­ne gru­pe ko­je su tr­pe­le ve­ći ri­zik od dis­kri­mi­na­ci­je i dru­gih po­vre­da pra­va. Ipak, mo­že se re­ći da su to že­ne, sta­ri­ji, oso­be sa in­va­li­di­te­tom, si­ro­ma­šni gra­đa­ni, pri­pad­ni­ci rom­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne i LGBTI oso­be. Ali, ono na šta kao dru­štvo tre­ba da bu­de­mo po­seb­no ose­tlji­vi je­ste na­si­lje i kr­še­nje fun­da­men­tal­nih ljud­skih pra­va. Na­si­lje pre­ma že­na­ma i de­voj­či­ca­ma glo­bal­no je je­dan od naj­ra­spro­stra­nje­ni­jih ob­li­ka kr­še­nja pra­va že­na, kao i fe­mi­cid kao nje­gov naj­ek­strem­ni­ji ob­lik. Iako je us­po­sta­vlja­nje te­la za pra­će­nje fe­mi­ci­da de­fi­ni­sa­no Stra­te­gi­jom za spre­ča­va­nje i bor­bu pro­tiv rod­no za­sno­va­nog na­si­lja pre­ma že­na­ma i na­si­lja u po­ro­di­ci (2021–2025), ovaj me­ha­ni­zam još uvek ni­je usta­no­vljen. Oče­ki­va­nja su da bi ovo ne­za­vi­sno te­lo pru­ži­lo zna­čaj­ne in­for­ma­ci­je i ana­li­ze neo­p­hod­ne za bo­lje sa­gle­da­va­nje svih slu­ča­je­va fe­mi­ci­da i pro­pu­sta u za­šti­ti, kao i za una­pre­đe­nje ra­da dr­žav­nih or­ga­na na pla­nu spre­ča­va­nja na­si­lja pre­ma že­na­ma. Na­si­lje je sve vi­še pri­sut­no u di­gi­tal­noj sfe­ri, pa je po­ve­re­nik sa Po­pu­la­ci­o­nom fon­dom Uje­di­nje­nih na­ci­ja po­kre­nuo kam­pa­nju ’Bodyright’ u ci­lju po­di­za­nja sve­sti i una­pre­đe­nja nor­ma­tiv­nog okvi­ra ko­ji se od­no­si na ljud­ska pra­va u on­lajn sfe­ri. Jed­na od ak­tiv­no­sti po­ve­re­ni­ka u ve­zi sa tim je bi­la i ini­ci­ja­ti­va da se iz­me­ni Kri­vič­ni za­ko­nik i ’osvet­nič­ka por­no­gra­fi­ja’ pre­po­zna kao po­seb­no kri­vič­no de­lo”, is­ti­če po­ve­re­ni­ca za za­šti­tu rav­no­prav­no­sti Bran­ki­ca Jan­ko­vić.

Ona is­ti­če da prak­sa ove ne­za­vi­sne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je po­ka­zu­je da su i u pro­te­kloj go­di­ni že­ne bi­le u lo­ši­jem po­lo­ža­ju u od­no­su na mu­škar­ce u do­me­nu ra­da i za­po­šlja­va­nja, pa su če­sti slu­ča­je­vi dis­kri­mi­na­ci­je trud­ni­ca i po­ro­di­lja, že­na ko­je su pred pen­zi­jom, oso­ba sa in­va­li­di­te­tom i Rom­ki­nja. Za­to je za po­ve­re­ni­ka va­žna te­ma bi­lo osnaživanje že­na – uspe­šno je spro­ve­den pro­je­kat za una­pre­đe­nje po­lo­ža­ja že­na i de­voj­či­ca u ru­ral­nim obla­sti­ma, uz vi­dlji­ve re­zul­ta­te za vi­še de­se­ti­na po­ljo­pri­vred­ni­ca ko­je su do­bi­le opre­mu za pre­ra­du vo­ća i po­vr­ća i za­vr­ši­le obu­ke iz po­slov­nog pla­ni­ra­nja, ra­da na ra­ču­na­ru, mar­ke­tin­ga i ko­mu­ni­ka­ci­ja. Nji­ma je bi­la po­sve­će­na i go­di­šnja kon­fe­ren­ci­ja po­ve­re­ni­ka „Po­gled u bu­duć­nost”, ko­ja je odr­ža­na po­vo­dom Me­đu­na­rod­nog da­na to­le­ran­ci­je, 16. no­vem­bra i po­sve­će­na raz­bi­ja­nju rod­nih ste­re­o­ti­pa i osna­ži­va­nju že­na.

Po­red re­dov­nog go­di­šnjeg iz­ve­šta­ja, po­ve­re­nik je to­kom 2022. go­di­ne iz­ra­dio Izveš­taj o monitoringu sprovođenja Na­ci­o­nal­nog ak­ci­o­nog pla­na za primenu Rezolucije 1325 Saveta bez­bednosti Ujedinjenih nacija – žene, mir i bez­bednost u Republici Srbiji (2017–2020), a sa­či­nje­na je i re­dov­na go­di­šnja Ana­li­za uče­šća že­na u jav­nom i po­li­tič­kom ži­vo­tu.