Sr­bi­ja pred­nja­či u Evro­pi po umi­ra­nju že­na od ra­ka doj­ke

Že­ne u Sr­bi­ji na­la­ze se u vi­so­kom ri­zi­ku umi­ra­nja od ra­ka doj­ke, od­no­sno Sr­bi­ja se sa pro­ce­nje­nim sto­pa­ma smrt­no­sti u od­no­su na 40 evrop­skih ze­ma­lja na­la­zi na pr­vom, od­no­sno dru­gom me­stu za­jed­no sa Cr­nom Go­rom. Kar­ci­nom doj­ke je kod nas naj­če­šći ma­lig­ni tu­mor kod že­na. U pret­hod­nom pe­to­go­di­šnjem pe­ri­o­du, u pro­se­ku se sva­ke go­di­ne ova bo­lest re­gi­stru­je kod oko 4.500 že­na. U istom pe­ri­o­du, od kar­ci­no­ma doj­ke je u pro­se­ku go­di­šnje umr­lo 1.723 že­ne.

Ka­ko je sa­op­šte­no po­vo­dom obe­le­ža­va­nja 20. mar­ta, Na­ci­o­nal­nog da­na bor­be pro­tiv ra­ka doj­ke, že­ne u Sr­bi­ji se, pre­ma pro­ce­na­ma Glo­bal­ne ini­ci­ja­ti­ve za kar­ci­nom doj­ke Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je, na­la­ze u sred­njem ri­zi­ku obo­le­va­nja i vi­so­kom ri­zi­ku od umi­ra­nja od ove ma­lig­ne bo­le­sti.

– Rak doj­ke je je­dan od vo­de­ćih uzro­ka pre­vre­me­ne smr­ti kod že­na u Sr­bi­ji. Me­ren go­di­na­ma iz­gu­blje­nog ži­vo­ta rak doj­ke je na tre­ćem me­stu kao uzrok smr­ti kod že­na ko­je ima­ju od 45. do 64. go­di­ne, po­sle ce­re­bro­va­sku­lar­nih bo­le­sti i is­he­mij­ske bo­le­sti sr­ca. Ka­da se ot­kri­je na vre­me, rak doj­ke je iz­le­čiv u vi­še od 90 od­sto slu­ča­je­va. Sa­mim na­či­nom le­če­nja, ko­je je kra­će i efi­ka­sni­je, po­di­že se kva­li­tet ži­vo­ta obo­le­lih i le­če­nih že­na. Rak doj­ke se če­šće ja­vlja u uz­ra­stu po­sle 40. go­di­ne. U slu­ča­ju umi­ra­nja, re­gi­stro­va­ne sto­pe mor­ta­li­te­ta pro­por­ci­o­nal­no ra­stu po­čev od 45. go­di­ne i naj­vi­še su kod že­na ko­je ima­ju 75 i vi­še go­di­na – is­ti­ču u In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje Sr­bi­je „Dr Mi­lan Jo­va­no­vić Ba­tut”.

Ka­ko bi se sma­njio mor­ta­li­tet od kar­ci­no­ma doj­ke i op­te­re­će­nje dru­štva ovom bo­le­šću po­treb­ni su sve­o­bu­hvat­ni na­po­ri i jav­no­zdrav­stve­ne me­re za kon­tro­lu ra­ka, po­čev­ši od pri­mar­ne pre­ven­ci­je, pre­ko ra­nog ot­kri­va­nja bo­le­sti i skri­nin­ga, pa do pra­vo­vre­me­nog le­če­nja že­na obo­le­lih od ove bo­le­sti.

– Vi­so­ka uče­sta­lost obo­le­va­nja od ra­ka doj­ke mo­ra se u iz­ve­snoj me­ri pri­pi­sa­ti či­nje­ni­ci da do da­nas ni­su ot­kri­ve­ni ili do kra­ja raz­ja­šnje­ni svi uzro­ci nje­go­vog na­stan­ka, pa su do­me­ti pri­mar­ne pre­ven­ci­je, u tom smi­slu, li­mi­ti­ra­ni. Ima­ju­ći tu vr­stu ogra­ni­če­nja u vi­du, kao je­di­no do­ka­za­no efi­ka­sno re­še­nje za sma­nje­nje sto­pe umi­ra­nja od ove bo­le­sti na­me­će se nje­no ra­no ot­kri­va­nje, od­no­sno se­kun­dar­na pre­ven­ci­ja. Pra­te­ći pre­po­ru­ke Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je i is­ku­stva evrop­skih ze­ma­lja u spro­vo­đe­nju po­pu­la­ci­o­nih skri­ning pro­gra­ma, u Sr­bi­ji je u de­cem­bru 2012. go­di­ne za­po­čet pro­gram or­ga­ni­zo­va­nog skri­nin­ga ra­ka doj­ke, ko­ji ima cilj da sma­nji smrt­nost i una­pre­di kva­li­tet ži­vo­ta že­na obo­le­lih od ove bo­le­sti – do­da­ju u „Ba­tu­tu”.

Pre­ma po­da­ci­ma Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je, u sve­tu se go­di­šnje re­gi­stru­je sko­ro 1.700.000 obo­le­lih že­na, dok od iste bo­le­sti sva­ke go­di­ne umre pre­ko po­la mi­li­o­na. Pre­ma naj­no­vi­jim pro­ce­na­ma SZO i Me­đu­na­rod­ne agen­ci­je za is­tra­ži­va­nje ra­ka, sa­mo u Evro­pi je obo­le­lo vi­še od po­la mi­li­o­na že­na od ra­ka doj­ke. Pro­ce­nje­na sto­pa obo­le­va­nja u Evro­pi je iz­no­si­la 74,4 na 100.000 že­na.