Savić: Srbija u ovom trenutku nema pouzdanijeg partnera od Rusije

Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali sastao se pre nekoliko dana u Palati Srbija sa predstavnicima Američke banke i više od deset investitora iz Evrope koji su zainteresovani za ulaganje u Srbiji i regionu. Naša zemlja je isto pre nekoliko dana bila domaćin Poslovnog foruma zapadni Balkan i Španija. Takođe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednik Saveta ministara i ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani otvorili su forum Srbija–Italija, a tom prilikom potpisano je 11 sporazuma. Sve ovo su vesti iz naše ekonomske svakodnevice. Niko od stranih investitora nije pomenuo uvođenje sankcija Rusiji kao uslov za saradnju.

Sa druge strane Vladimir Đukanović, poslanik u skupštini najveće, vladajuće partije, za naš list kaže: „Preti nam ozbiljna izolacija, jer niko na Zapadu neće hteti da sarađuje sa zemljom koja nije jasno osudila Putina kao ratnog zločinca.”

Gde je istina? Sukob u Ukrajini traje već godinu dana, a mi još nismo uveli sankcije Rusiji. Pride prošle godine priliv stranih investicija je bio rekordan.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, navodi da Zapad ima svojih briga. Pritisci će se nastaviti, može nam se desiti neki oblik ograničenja, ali ih on ne očekuje. Kada bi to uradili Srbiju bi još više gurnuli prema Rusiji i Kini.

„Smatram da Srbija u ovom trenutku nema pouzdanijeg partnera od Rusije. Sa Zapadom imamo drugu vrstu komunikacije. Imamo puno njihovih kompanija ovde, spoljnotrgovinska razmena je najviše usmerena na evropske zemlje. Ne delim mišljenje da će strane firme da odu iz Srbije ako Zapad bude tražio da uvedemo sankcije Rusiji. Ne funkcioniše tako Zapad. Nekim kompanijama oni možda mogu nešto da nalože. Ali moje pitanje je, ako se Zapad sada nalazi u krizi, ništa manjoj nego što je Srbija, možda čak i žešćoj, kuda bi te kompanije otišle? Da neće možda u Kinu. Pa i sa Kinom se komplikuje situacija. Da neće da odu u Nemačku gde je cena radne snage tri, četiri, puta viša nego kod nas, gde je ekološka zaštita veća, gde je sindikalno organizovanje izuzetno. A u Srbiji mogu da rade šta hoće. U Srbiji imaju apsolutnu pažnju koje nema nijedno srpsko preduzeće. Sve strane kompanije bilo da su nemačke, italijanske, turske mažene su i pažene tako da ne verujem u tu priču da bi one tek tako lako otišle iz Srbije”, napominje ovaj ekonomista.

„Mi od Rusije imamo političku podršku, u nekom trenutku možda čak i vojnu. Da li treba da prekinemo tu pupčanu vrpcu? Ne vidim da Rusija išta radi protiv Srbije. I da uvedemo sankcije da bi Zapad bio zadovoljan, oni će kao da nam pomognu. Oni će da nas uslovljavaju, da nam natovare na leđa pitanja koja treba da rešimo, a koja u suštini ne možemo da rešimo”, objašnjava naš sagovornik.

„Ne bih se ja složio sa gospodinom Đukanovićem, a ni sa našim predsednikom. Niko ne očekuje da Srbija treba da gura prst u oko Zapadu. Mi moramo da vodimo veštu politiku i da objašnjavamo da nemamo drugačijeg rešenja, izlaza od onog što radimo. Razumeju to oni mnogo bolje nego što mi mislimo, ali to njima ne odgovara. Oni ponovo hoće da se igraju preko leđa Srbije. Naravno, meni je lako da to kažem, nisam političar”, kaže Savić.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu, ne vidi toliko velike pritiske da bi uvođenje sankcija bilo potpuno izvesno.

„Atmosfera oko uvođenje mera postoji. S druge strane zainteresovanost za ulaganje je velika, obim izvoza je veliki kao rezultat stranih investicija. Zato ne može da se kaže da je prošla godina ostavila strašne posledice po srpsku ekonomiju. Bilo je loših efekata kao uostalom i kod drugih zemalja. Oni su se pre svega odrazili na platni bilans na uvoznoj strani, odnosno na povećanje spoljnotrgovinskog deficita”, navodi Nikolić.

Za ovu godinu pritiske više vidi u smislu implementacije Ohridskog sporazuma. To je, prema njegovom mišljenju, bitniji momenat nego same sankcije. Odnos prema Rusiji u ovom trenutku je po strani. Ima manji značaj. Cela Evropa se prilagodila. I pritisci nisu toliki.