Dužnici u evrima neka se pripreme za još jedno povećanje kamata

Dužnici u evrima, a to su mahom oni koji su uzeli kredite za kupovinu stana, neka se pripreme za još jedno povećanje kamata. Jer, na novi rast cene novca priprema se i Evropska unija. Prema najavama Evropska centralna banka (ECB) će prvih dana maja još jednom da poveća kamate. Rojters je izvestio da veliki broj kreatora politike ECB-a očekuje nastavak podizanja kamatne stope i da je, prema njihovom mišljenju, opravdano još jedno povećanje od pola procentnog poena u maju. Šestomesečni euribor koji se koristi za obračun stambenih zajmova sada je na nivou od 3,6 odsto što znači da će za desetak dana verovatno biti oko četiri. To čini da se na kredite za krov nad glavom već sada plaća kamata veća od pet procenata računato sa bankarskom maržom.

Koliko god dalji rast kamata nije dobra vest iz Evrope stiže i dobra informacija za nas, a to je da zona evra ne ide ka recesiji, jer će se rast verovatno ubrzati nakon slabog prvog tromesečja. Predsednica ECB-a Kristin Lagard izjavila je da će inflatorni pritisci u zoni evra, podstaknuti brzim rastom nominalnih plata, ostati visoki neko vreme i samo će polako popuštati.

Milan Nedeljković, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), kaže da je bazna inflacija u EU još visoka i iznad ciljnog nivoa. Centralne banke ne donose odluke samo na osnovu trenutnog nivoa inflacije, već i predviđanja za naredne dve godine, jer je to horizont na kome funkcioniše monetarna politika. Poslednja projekcija ECB-a pokazala je da će i u naredne dve godine inflacija biti veća od cilja od dva odsto što zahteva da se kamate dodatno povećaju.

„U poslednje vreme imali smo jedan šok u bankarskom sektoru koji može da deluje deflatorno u smislu da se kreditni standardi banaka zatežu što ograničava agregatnu tražnju i može doprineti jačem zaustavljanju inflacije. Tako da sa te strane može doći manja potreba za povećanjem kamatnih stopa. Međutim, da bi ECB zadržala kredibilitet oni moraju da ostanu na putu koji su najavili u prvom kvartalu, a to je nastavak povećanja kamatnih stopa. Očekivao bih da će ECB u maju ići s povećanjem od 50 baznih poena, jer je ideja da se krene malo agresivnije. To su predstavnici Federalnih rezervi (FED) već uradili tokom 2022. Posle bi išli s manjim povećanjima”, navodi Nedeljković. On očekuje da će šestomesečni euribor godinu da završi u rasponu od 4,5 do pet odsto.

U SAD je, inače, stopa rasta potrošačkih cena u martu smanjena na pet procenata što je najniži nivo od maja 2021. Nakon te objave dolar je oslabio prema evru jer su pojačana očekivanja da je FED pri kraju ciklusa povećanja kamatnih stopa. Evro je krajem prošle sedmice dostigao najviše vrednosti prema dolaru za poslednjih godinu dana, a kurs evro dolar je završio dan na nivou od 1,1056 dolara za evro.

Da li je mini-bankarska kriza koja je potekla iz SAD, uprkos dobrim vestima o inflaciji, učinila da je dolar oslabio, a evro ojačao spram dolara. Naš sagovornik napominje da to nije razlog već kamatne razlike koje investitori gledaju, a koje su sada na strani evra.

„Dolar je ranije jačao jer je ta kamatna razlika bila na njegovoj strani. FED je krenuo u zatezanje monetarne politike mnogo ranije nego ECB koja je izašla iz negativne zone kamata tek u julu 2022. Jedno vreme kamate u SAD su za tri odsto bile veće nego u EU. Tada su investitori prodavali evre i kupovali dolare. Kako se sada visina kamata smanjuje između evrozone i SAD tako će evro jačati. Drugi bitan faktor je premija rizika. U 2022. bila je eksplozija inflacije i neizvesnosti na međunarodnim finansijskim tržištima i kada dođe do takvog globalnog šoka investitori beže u sigurne valute, a dolar je prva od njih, nakon toga „švajcarac”, pa japanski jen. I zato je dolar jačao. Sada je situacija relaksiranija i na neki način nazire se mogući kraj krize koja se tiče inflacije. I Ukrajina više nije u svim vestima. Zato se potreba da se novac drži u sigurnoj luci smanjuje i onda investitori kreću da ispituju druge valute u koje mogu da ulažu”, objašnjava Nedeljković.