Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Medvedev i Sarkozi se dogovorili, razlike ostale

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 9. septembra – Rusija je danas sa Južnom Osetijom i Abhazijom razmenila note o uspostavljanju diplomatskih odnosa. Dan ranije predsednik Gruzije Mihail Sakašvili potpisao je obavezu na kojoj Rusija insistira već godinama – da neće primenjivati silu da bi rešio probleme na spornim teritorijama. Garant te obaveze su Evropska unija i Francuska. Nakon toga su predsednici Medvedev i Sarkozi u zamku „Majndorf” u Podmoskovlju, u pregovorima koji su trajali, umesto jednog, puna četiri sata, dopunili sporazum o miru koji su zajedno formulisali pre gotovo mesec dana. U nekoliko novih tačaka precizno su određeni datumi povlačenja ruske vojske sa teritorije Gruzije. Brojni francuski novinari koji su doputovali sa svojim predsednikom sa zadovoljstvom su objašnjavali kolegama da ovog puta „Rusi neće moći da smotaju impulsivnog Sarkozija” kao što su, po njihovom mišljenju, uradili 12. avgusta kad je prihvatio da se u mirovnom sporazumu nađe klauzula da Rusija „ima pravo da, do stvaranja međunarodnih mehanizama, preduzima dopunske mere bezbednosti”, što su potom obe strane tumačile na svoj način.

Teška odluka za Moskvu

Zato su, tvrde francuski novinari, poslati Solana, Kušner i Barozo, koji su, kako smo kasnije saznali, pažljivo pratili razgovore o svakom detalju sporazuma. Francuski izvori tvrde da je ruska strana vrlo teško prihvatila da povuče vojsku, pa je u jednom trenutku Sarkozi ustao i rekao da će napustiti pregovore ukoliko se ne kaže decidirano da nijednog ruskog vojnika neće ostati na teritoriji Gruzije. Situaciju je, navodno, smirio Medvedev koji je objasnio da ruskoj vojsci uopšte nije potrebno da se zadržava u Gruziji, ali i da se neće povući sve dok na njeno mesto ne dođu međunarodni posmatrači. Kao što je poznato, Rusija je već pokrenula inicijativu da se u takozvanu tampon zonu pošalje milicija OEBS-a.

Takva situacija Rusiji više odgovara – odgovornost za sve što se događa u regionu snosiće međunarodna zajednica, a ruska vojska će se ipak nalaziti u regionu „kako bi mogla da odgovori na recidive agresije” (Lavrov).

Danas je Anatolij Serdjukov, ministar odbrane Rusije, objavio da je sa vlastima Južne Osetije i Abhazije dogovoreno da u svakoj od njih bude smešteno po 3.800 ruskih vojnika. U Južnoj Osetiji vojnici će biti smešteni u gradovima Džava i Chinvali (kilometar od gruzijske granice), a u Abhaziji na mestima gde su se ranije nalazili mirotvorci. Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov objasnio je da će se vojska Rusije nalaziti u Južnoj Osetiji i Abhaziji na molbu predsednika i parlamenata tih država, kao i na osnovu ukaza predsednika Rusije. Poređenja radi, treba znati da je do ovog rata na teritoriji Južne Osetije bilo nešto više od 500 ruskih mirotvoraca.

Francuski predsednik Sarkozi ocenio je jučerašnje razgovore kao maksimum onoga što se moglo uraditi. U suštini, obe strane mogu da budu zadovoljne, Francuska – jer je uspela da ugovori precizan plan povlačenja ruske vojske, Rusija jer je dobila garanciju o neprimenjivanju sile na spornoj teritoriji. I to je sve. Suštinske razlike su ostale: „Odluka o priznanju dve nove države je definitivna i o njoj ne može da se diskutuje”, rekao je Medvedev. „EU osuđuje odluku Rusije o priznavanju Abhazije i Južne Osetije” , rekao je Sarkozi, ali su obe strane izbegle da razgovaraju o razlikama – cilj je, za sada, da se obezbedi mir.

Ipak, čini se da je Rusija ubeležila jedan važan poen – kako je Medvedev rekao na konferenciji za novinare – „specijalno je istaknuto: dalji dijalog sa Suhumijem i Chinvalijem moguć je samo kao sa posebnim subjektima međunarodnog prava”. Ministar Lavrov danas je potvrdio da će na pregovorima o regulisanju situacije na Kavkazu, koji će biti održani u Ženevi 15. oktobra, „Abhazija i Južna Osetija dobiti ravnopravno mesto za stolom”. Lavrov je dodao da još uvek nije određeno ko će sve učestvovati u pregovorima, ali je sigurno da će predstavnici dve nove države biti tamo. Tu situaciju je Sarkozi je juče prokomentarisao pomalo jetko: „Ako nameravamo da o tome razgovaramo u Ženevi, znači imamo o čemu da razgovaramo.”

Sličnim tonom francuski predsednik je prokomentarisao činjenicu da se u deklaraciji EU ocenjuje uloga Rusije u sukobu, ali se nigde ne kaže da je Gruzija izvršila agresiju.

„Ako pogledate tekstove odluke, EU jednodušno osuđuje neproporcionalnu reakciju Rusije. Kad govorimo o reakciji, znači nešto se događalo. Te reči imaju određeni smisao. I ja smatram da smo na taj način delovali izbalansirano.”

Evropa kao faktor mira

Komentatori smatraju da je i Sarkozi postigao cilj – pokazao je da Evropska unija nije besmislena, neefikasna organizacija. To je on sam izričito naglasio: „Dokazali smo da kad Evropa hoće, a mi ovde zaista predstavljamo Evropu – gospodin Barozo, gospodin Solana, gospodin Kušner i ja – Evropa može da bude faktor mira, ona može da igra ulogu čak i u regionima gde ranije nije imala tu ulogu. Nije jednostavno igrati takvu ulogu, uopšte nije jednostavno. Moram da istaknem da su nas podsticali da zauzmemo krajnje pozicije – ali onda mi više ne bismo mogli da delujemo kao mirotvorci”, i završio pomalo egzaltirano: „Kad bi se svi sukobi u svetu na ovaj načini pokušavali rešiti, njih ne bi ni bilo”.

Sporazum dogovoren u Moskvi potpisao je sinoć i gruzijski predsednik Sakašvili. Ruskoj diplomatiji ostaje da izdejstvuje da u snagama EU koje treba da dođu u Gruziju ne bude posmatrača iz onih zemalja koje su naoružavale Gruziju, a Sarkoziju da svoje evropske partnere ubedi da se nastave pregovori o saradnji između Rusije i Evrope koji su bili zakazani za septembar, pa onda otkazani. Veliki protivnici tih pregovora su nove članice Unije – Poljska, i baltičke države. Uprkos tome, evidentna je želja da se saradnja između Rusije i EU nastavi. „Ne vidim razloga da razgovor između Rusije i Evrope koji je bio otkazan u septembru ne bude obnovljen u oktobru”, rekao je Sarkozi dodavši, „sve je savršeno jasno: mi želimo partnerstvo, i mir, i nikome nije potrebna konfrontacija između Evrope i Rusije... Nesumnjivo, kao i ranije, postoji strateško partnerstvo između Rusije i Evrope.” Rusija, međutim, ne insistira na tome, kaže Medvedev: „Lopta je kod naših evropskih partnera. Mi ne želimo nikakvo pogoršanje odnosa, ne smatramo pravilnim odluku o prestanku razgovora o tekstu novog sporazuma. Ali, ako tako žele naši evropski partneri – neka izvole, neće biti nikakva katastrofa... Uostalom, tokom ove godine uopšte nismo o tome razgovarali. Ništa strašno, odnosi su se razvijali, i to dobro: razmena je rasla, uspostavljali su se trgovinski odnosi, investicije su rasle...”

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.