Za sreću im nije potrebno mnogo

Veseli ljudi koji na trgovima spontano igraju sambu i tango.

Raskošni hoteli namenjeni strancima i oronule zgrade iz kolonijalnog perioda, bez prozora i vrata u kojima živi domaće stanovništvo.

Poluprazni rafovi u marketima i prepuni restorani zvučnih imena u kojima se satima čeka na slobodno mesto. Prestižni, svetski priznati univerziteti, čuvene klinike...

Dinamična prestonica

Široki, planski izgrađeni bulevari i haotičan saobraćaj u kojem se mogu videti najneobičnija prevozna sredstva.

I deca. Opuštena i spontana koja, kao kod nas u „predtehnološkoj eri”, po ceo dan provode na ulici i iskreno se obraduju kada im turisti daju bombonu ili neku drugu sitnicu.

To su samo neke od impresija koje turisti iz Evrope mogu osetiti u Havani, dinamičnoj, dvomilionskoj prestonici Republike Kube. Na prvi pogled haotični i puni kontrasta, svi oni stvaraju jednu skladnu celinu koja se najjednostavnije može opisati u tri reči – nepodnošljiva lakoća življenja.

„Glavni utisak koji posetioci iz drugih delova sveta, a posebno iz Evrope, mogu poneti s Kube jeste da za sreću nije potrebno mnogo. Ovde nema one užurbanosti, nervoze, stalne jurnjave za poslom, opsednutosti tehnologijom koja je karakteristična za druge delove sveta. Vidi se da je oskudica, da se živi teško, da se ljudi snalaze na različite načine da bi nešto zaradili, ali ih to ne sprečava da budu veseli, srdačni, spontani, da s osmehom prihvataju sve životne situacije. Ta opuštenost i dalje je jedan od simbola Havane”, ističe Irena Todorović, turistički vodič iz Beograda, koja je nedavno posetila ovu karipsku prestonicu.

Prošlo je već šest decenija kako je na Kubi izvršena socijalistička revolucija čiji su simboli Fidel Kastro i Ernesto Če Gevara. Toliko traju i sankcije koje je njen najmoćniji sused – SAD nametnuo ovoj zemlji. Revolucija i sankcije ostavile su trajan pečat i na njenu prestonicu „San Cristobal de La Habana”, kako se na španskom naziva ovaj grad.

Ali određene promene se ipak primećuju, mada kubanske vlasti u eri posle Fidela i Raula Kastra nisu menjale osnove svoje politike.

Tako se poslednjih godina u Havani može videti sve više turista iz SAD što je ranije bila retkost. Naravno, ima ih i iz drugih delova sveta, a zbog sankcija koje ih sprečavaju da idu u ostale zemlje čini se da su ove i prošle godine posebno brojni Rusi. Nema više ni ograničenja u pristupu internetu, koji se slobodno može koristiti, što do pre nekoliko godina nije bio slučaj, a ima i drugih primera otvaranja prema zapadu. Ali čini se da i kriza uzima sve više maha, što se posebno može videti po cenama, koje su znatno više nego ranijih godina, pa turistima nije jasno kako Kubanci sa svojim skromnim zaradama mogu da sastave kraj s krajem. Tu su i druga iznenađenja. Recimo, u marketima, prodavnicama, restoranima koriste se gotovo isključivo kartice, što je bilo iznenađenje za većinu turista. Za gotovinu se moglo kupovati, uglavnom samo na ulici. Za jedan evro dobija se oko sto kubanskih pezoza, a cene su, za tamošnja primanja, visoke i slične su našima. Jedan od proizvoda do kojeg nije lako doći i nije jeftin jeste voda, koja se ovde kupuje ili prokuvava. Po celom gradu se mogu videti ljudi koji tako nabavljenu vodu u litarskim flašama nose po ulici.

Ipak, i pored tih teškoća ljudi su ponosni na svoju teško stečenu slobodu i nezavisnost. Jedna od pozitivnih stvari koje je revolucija donela jesu skladni odnosi među različitim etničkim grupama – potomcima španskih doseljenika, crncima, mesticima, ali i doseljenicima iz drugih delova sveta, koji su u pravima potpuno izjednačeni, što u vreme pre revolucije nije bio slučaj.

 Kuba, a posebno njen glavni grad Havana, može se pohvaliti odličnim školstvom, visokim procentom fakultetski obrazovanih ljudi i dugim prosečnim životnim vekom. To je posledica i odlične zdravstvene zaštite, koja je besplatna i dostupna svima, a mnogi kubanski lekari i dalje se nalaze u humanitarnim misijama širom sveta.

Zbog svega toga mnogi spomenici i građevine u Havani i dalje podsećaju na revoluciju. Zanimljivo je da nema mnogo spomenika koji su posvećeni Fidelu Kastru, ali ne zbog promene mišljenja o njemu, već zbog njegove skromnosti i načina života. On je jedan od retkih socijalističkih lidera koji na takve stvari nije mnogo polagao i za čije vladavine oni nisu podizani. Ali, zato je Če i dalje jedna od glavnih zvezda. Na svakom ćošku mogu se kupiti suveniri i majice s njegovim likom, njegovi murali dominiraju na mnogim građevinama, a jedna od glavnih znamenitosti Havane je kuća u kojoj je on boravio tokom revolucije i koja je pretvorena u muzej.

Grad ima dobar geografski položaj i proteže se zapadno i južno od zaliva Havana, u koji se ulazi kroz uzak prolaz. Havanom dominiraju kolonijalna utvrđenja Kastiljo del Moro, San Karlos de la Kabana i Tvrđava kraljevske sile, a kroz grad sporo protiče i reka Almendares.

Bogata istorija Havane počela je još pre pet stotina godina, 1515, kada je ovaj grad osnovao konkistador Dijego Velaskez de Kueljar. Osim jednog kratkog perioda, kada su gradom vladali Britanci, Havana je, sve do sticanja kubanske nezavisnosti, uglavnom bila pod španskom vlašću. Zbog toga u starom jezgru dominira kolonijalna arhitektura. Ona je većim delom sačuvana, ali je i dosta oronula, pa se mogu videti i veoma sređene, ali i zapuštene zgrade iz 18. i 19. veka, bez vrata i prozora. U centru grada nalaze se neke od najlepših zgrada, koje spadaju u svetsku baštinu, kao i trgovi sa zdanjima podignutim nešto kasnije, koje svakako treba obići.

Havana je, posebno u prvoj polovini 20. veka, postala i veoma popularna za odmor Amerikanaca. U njoj su boravili i zavoleli je Frenk Sinatra, Ava Gardner, Gari Kuper, Ernest Hemingvej.... Još tada je ona postala poznata po noćnom životu i mada je većina čuvenih barova iz tog vremena zatvorena, epitet grada poznatog po provodu i dobroj zabavi je nešto što Havanu i dalje prati. Neki od kafića iz tog vremena su i ostali, a jedan od njih je i čuvena „Floridita” u kojoj je boravio Hemingvej. Tamo se nalazi i njegova bista, a gužve su u njemu velike, pa se po nekoliko sati čeka da se oslobodi neki sto.

Naravno, uz zabavu ide i piće, a osim čuvenog „mohita” na ceni je i koktel „daikiri”. Da stanovnici Havane, osim tradicionalnih plesova, vole i rok muziku dokaz je i park Džona Lenona, koji se, na iznenađenje turista, takođe, nalazi u ovom gradu.

Plaže tek u letovalištu Varadero

Zanimljivo je da u središnjem delu grada nema plaža, ali se one nalaze u istočnom delu Havane. Tu u blizini je i luksuzno letovalište Varadero.

Ipak, za one koji žele da osete pravi ritam i život Havane preporučuje se da iznajme sobu ili apartman u privatnom vlasništvu, sa ili bez obroka (što se može rezervisati i preko naših turističkih agencija). Zbog tropske klime temperature ovde, čak i u januaru i februaru retko padaju ispod 10 stepeni (prosečna temperatura u ovim mesecima je 22 stepena), pa je i zimski period pogodan za posete i uživanja. A tek proleće kako ume da bude čarobno.

Iz Istanbula za 12 sati

Osim čarter letovima, kojih uglavnom ima u letnjem periodu, do Kube se može stići i redovnim avio-linijama iz nekoliko evropskih prestonica. Jedna od bržih i povoljnijih za naše građane je i avio-linija koja iz Istanbula vodi do Havane i produžava za Karakas, glavni grad Venecuele. Taj let, u proseku, traje 11–12 sati.

Ikona kneza Lazara

Havana je poznata po brojnim etničkim zajednicama, koje ovde složno žive. Jedna od brojnijih, naročito od vremena socijalističke revolucije je i ruska. Oni su ovde podigli i svoju crkvu, koja je osveštana 2008. godine, a posvećena je Bogorodici Kazanjskoj. Malo je poznato da se, pored ostalih vrednosti i svetinja, ovde čuva i naša ikona kneza Lazara. Pored Rusa, u Havani svoju crkvu imaju i Grci, a ona je posvećena Svetom Nikoli.

Trg revolucije

Jedno od centralnih mesta u Havani je Trg revolucije, na kojem se nalazi obelisk visok 142 metra, posvećen Hoseu Martiju, pesniku i revolucionaru iz doba borbe za nezavisnost. Tu se nalaze i monumentalne građevine raznih ministarstava i Komunističke partije. Od starijih zdanja treba posetiti Kapitolio (nekadašnji parlament Kube), Muzej revolucije (bivša predsednička palata), baroknu Palatu guvernera iz 18. veka, Veliki teatar....

Srce grada je pešačka ulica Prado koja je uvek živa i bučna, a ne može se zaobići bulevar i šetalište Malekon koje se dužinom od devet kilometara proteže duž Meksičkog zaliva.