Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rusija traži zabranu prodaje oružja Gruziji

По америчком рецепту: грузијски војници у Тбилисију

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 10. septembra – Rusija je danas predložila Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija rezoluciju u kojoj traži da se uvede embargo na prodaju oružja Gruziji.

„Mi smatramo da je nezadrživo naoružavanje Gruzije tokom poslednjih godina, koje su podržavale SAD i neke druge države, bezuslovno pomoglo agresivnu akciju koju je izvršio Sakašvili protiv Južne Osetije”, izjavio je Vitalij Čurkin, stalni predstavnik Rusije u OUN. Prema njegovim rečima, da bi se stabilizovala situacija na Kavkazu, neophodno je uvesti embargo na oružje. U skladu s tim, neophodno je i formiranje odgovarajućeg komiteta Saveta bezbednosti koji bi vršio monitoring zabrane naoružavanje Gruzije.

Čurkin je dodao da je Rusiji jasno da će prihvatanje takve rezolucije „biti vrlo teško ako se ima u vidu pozicija SAD u Savetu bezbednosti”, ali da smatra „da je takav politički korak bio neophodan”.

Ruski diplomata je podsetio da je Gruzija po tempu rasta rashoda za naoružanje u periodu od 2002. do 2008. godine na prvom mestu u svetu.

Prema podacima koje je ovih dana objavio Generalštab ruske armije, tempo je posebno ubrzan otkad je Sakašvili na vlasti – povećano je brojno stanje armije, a militarizacija je dostigla neviđene razmere za tu zemlju. Tako je vojni budžet Gruzije 2002. godine iznosio 18 miliona dolara, da bi 2008. bio 50 puta veći – 900 miliona. Ako se računaju i ulaganja koja nisu išla iz budžeta, realni rashodi gruzijske vlade iznose oko devet procenata bruto nacionalnog dohotka.

Vašington je već stavio do znanja da je protiv ograničavanja prodaje oružja Tbilisiju i da će staviti veto na donošenje rezolucije. Predstavnik misije SAD u Ujedinjenim nacijama Ben Čang nazvao je projekat ruske rezolucije „pokušajem da se odvuče pažnja od obaveza Moskve da povuče vojsku sa gruzijske teritorije”. Štaviše, Ministarstvo odbrane SAD objavilo je da će u Gruziju poslati specijalnu misiju da oceni potrebe zemlje za obnavljanjem oružanih snaga.

Za razliku od Amerike, vlada Izraela je preporučila svim izraelskim biznismenima koji se bave trgovinom oružja da odmah prekinu sve pošiljke u kavkaski region. Kako piše Itar-Tas, to je objašnjeno „zabrinutošću Izraela zbog eventualnog pogoršanja odnosa sa Rusijom”.

Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, izjavio je danas da namera NATO-a da pomogne Gruziji da obnovi svoju vojnu moć znači samo jedno – „da nisu izvučene nikakve pouke iz poslednjih događaja”.

Na današnjoj konferenciji za novinare, šef ruske diplomatije izjavio je da će na predstojećoj međunarodnoj diskusiji o regulisanju situacije na Kavkazu, 15. oktobra u Ženevi, „pitanje nedopuštanja militarizacije Gruzije biti jedno od centralnih”. On je podsetio da je tokom poslednje dve godine Rusija upozoravala američke partnere o opasnostima od naoružavanja „režima u Tbilisiju” i pozivala da se to ne radi. „Kao odgovor slušali smo od doktorke Rajs i njenih kavkaskih stručnjaka Metju Brajsa i Dena Frida da se to neće dogoditi, da SAD neće dopustiti da Tbilisi primeni silu za regulisanje konflikta. A ako ipak Mihail Sakašvili odluči, onda, citiram: „Može da stavi krst na perspektivu stupanja u NATO”, rekao je Lavrov dodavši: „Dalje sudite sami, ko šta radi i čime se bavi.”

Ministar je danas komentarisao i jutrošnju izjavu Havijara Solane da, prema dopunskim merama za realizaciju plana Medvedev-Sarkozi, koje su potpisane 8. septembra u Moskvi, posmatrači Evropske unije treba da budu razmešteni i na teritoriji Južne Osetije i Abhazije. On je objasnio da će novi posmatrači biti raspoređeni oko Južne Osetije i Abhazije, a da se u dve nove republike već nalaze posmatrači OUN i OEBS-a i da će ih biti onoliko koliko ih je bilo i pre 7. avgusta. Šef ruske diplomatije je dodao da mandat posmatrača OUN i OEBS-a podleže usaglašavanju sa Suhumijem i Chinvalijem, „zbog neophodnosti adaptacije na nove uslove”.

Nakon toga ponovo se oglasio Solana izjavom da predstavnici EU nisu u ponedeljak sa ruskim rukovodstvom razgovarali o tome u kojim zonama mogu biti smeštene misije posmatrača EU u Južnoj Osetiji i Abhaziji, javila je agencija Frans pres.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.