Besplatna psihoterapija na devet jezika

U jeku pandemije virusa korona, tokom turbulentnog leta 2020. godine, sedam bliskih prijatelja Milice Krstić, psihologa i psihoterapeuta, pokušalo je da izvrši samoubistvo, a dvoje njih oduzelo je sebi život. Niz tragičnih događaja i gubitak bliskih ljudi nju je motivisao da napravi platformu „Siguran prostor”, preko koje se mogu dobiti besplatne psihoterapijske seanse na devet jezika. U proteklih godinu dana, koliko postoji ova platforma, pomoć psihoterapeuta dobilo je više od 11.500 ljudi, a svakoga dana između pet i deset hiljada ljudi poseti sajt www.siguranprostor.com sa željom da zakaže psihoterapijsku seansu sa jednim od 95 psihoterapeuta. Od kada su se početkom meseca u Srbiji dogodila dva masovna ubistva, u OŠ „Vladislav Ribnikar” i u selima malo Orašje i Dubona kod Mladenovca, pomoć psihotarepetua ove platforme tražili su oni koji su pogođeni ovim tragedijama.

– Na platformi „Siguran prostor” nalazi se spisak jezika, a kada korisnik izabere srpski ili neki drugi jezik može da bira između dve opcije – da zakaže seansu sa nekim od ponuđenih psihoterapeuta u narednih nekoliko dana, ili da se prijavi na listu čekanja i dobije pomoć u periodu od mesec i po dana, odnosno šest psihoterapeutskih onlajn seansi sa jednim terapeutom. Seanse traju između 40 i 60 minuta u zavisnosti od psihoterapeutskog modaliteta i održavaju se putem „zuma” ili „gugl mitsa”, a platforma je namenjena punoletnim osobama koje govore neki od ponuđenih jezika – objašnjava Milica Krstić, koja je osnovne studije psihologije završila u Beogradu.

Krstićeva kaže da je platforma pre svega namenjena osobama koje finansijski nisu u mogućnosti da odvoje novac za psihoterapiju.

– Naša ideja vodilja jeste da pružimo psihološku pomoć svakome kome je potrebna, bez obzira na nacionalnost, veroispovest, rasu i seksualnu orijentaciju – ističe Milica Krstić.

Na pitanje zbog kakvih vrsta problema osobe najčešće traže pomoć preko platforme „Siguran prostor”, naša sagovornica objašnjava da se korisnici najčešće žale na anksioznost i depresiju – mlađe osobe najčešće imaju problem sa (i)racionalnim strahovima koji su u vezi sa različitim emocionalnim i socijalnim izazovima, dok se starija populacija najčešće žali na depresivno raspoloženje, manjak volje i motivacije.

– Za godinu dana postojanja platforme izdvojile su se dve grupe korisnika – mladi između 18. i 30. godine i osobe starije od 45 godina. Žene se češće javljaju od muškaraca, a najstariji korisnik koji je tražio pomoć imao je 75 godina. Svakoga dana između tri i pet hiljada ljudi iz Srbije potraži psihoterapijsku podršku na platformi „Siguran prostor”, a broj korisnika gotovo svakodnevno raste. S obzirom na to da trenutni broj psihoterapeuta više nije dovoljan da svakome izađemo u susret, počeli smo da prikupljamo donacije i finansijska sredstva kako bismo unapredili i usavršili platformu i povećali broj kolega koji će raditi besplatnu psihoterapiju”, priča naša sagovornica.

Ona ističe da se još u detinjstvu zainteresovala za ljudske emocije, a u njenoj primarnoj porodici uvek se pričalo o osećanjima, ali i velikanima psihologije – Frojdu, Fromu i Jungu. Iako je upisala psihologiju sa željom da jednog dana radi kao klinički psiholog, kada je na trećoj godini fakulteta dobila predmet Psihopatologija iskreno se prestravila.

– Patologizacija i dodeljivanje ljudima šifre pod kojom se vodi njihova bolest udaljilo me je od psihologije. Dve godine nakon završenih studija psihologije, kada je sve nekako došlo na svoje mesto uz rad na sebi, nastavila sam edukaciju iz telesno orijentisane psihoterapije. Danas znam i osećam da moje emocije nisu moja slabost već moja snaga, kroz osećanja vidim koliko sam u kontaktu sa sobom – priča Krstićeva.

Milica Krstić našla se na Forbsovoj Evropskoj listi za 2023. godinu kao jedina iz Srbije u kategoriji društvenog uticaja „30 mlađih od 30 godina”.