Prigožin i Zalužni – simboli prekretnice

Rat u Ukrajini je prepun tajni, a jedna od većih misterija je nestanak i ponovno „pojavljivanje” glavnokomandujućeg oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog. Ne zbog toga što u ukrajinskom generalštabu ne bi mogao da bude pronađen general koji bi preuzeo komandu, nego zato što se u pozadini ovog slučaja prelamaju interesi velikih sila među ukrajinskim saveznicima, što znatno menja političke uticaje u Kijevu.

Obrt i osveženje priče o Zalužnom dogodili su se kad je objavljen novi kratak video-snimak s glavnokomandujućim, u kojem se on zaista neobično osmehuje i šalje pobedničke poruke rukom. Posle najave jednog funkcionera u ministarstvu, kamera ide na Zalužnog, on demonstrira da je živ, zdrav i veseo – ali se pritom na snimku ne vidi datum snimanja. Zato ovaj video ipak nije razvejao sumnje u njegovo dobro zdravstveno stanje, nego je poslao poruku da igra nije završena.

VAŠINGTON ILI LONDON: Otkako je Zalužni nestao iz javnosti, izbačeno je nekoliko teorija šta se zapravo dogodilo s njim. Jedna je da je teško ranjen u glavu tokom ruskog raketnog napada na komandni centar u hersonskoj oblasti i da će živeti kao biljka; druga glasi da je otišao u tajnu posetu SAD, gde se priprema zamena za Zelenskog; treća je da je šef predsedničke administracije Andrej Jermak organizovao atentat na njega (bilo da je izvestio Ruse o koordinatama gde će biti Zalužni, bilo da je njegovo neutralisanje učinjeno kijevskom rukom). Bilo je svakakvih scenarija, od toga da je Zalužni u komi, da je umro, da je živ ali neće moći da obavlja funkciju prvog čoveka ukrajinske vojske. Jedino se nije pojavila vest da je ubijen, što bi potkopalo nade da će se ikada pojaviti živ.

Nestanak Zalužnog osvežio je činjenice o njegovom neslaganju sa Zelenskim, a u međuvremenu je pokrenuta i priča o neophodnosti održavanja parlamentarnih izbora u oktobru i predsedničkih iduće godine, bez obzira na vanredno stanje koje je na snazi u Ukrajini.

Zalužni je zaista važio za alternativu Zelenskom kad jednom dođe trenutak u kojem će se shvatiti da je odradio svoju ulogu: to može da bude i na predstojećim izborima, a može da se dogodi i u nekom napadu, bilo ruskom ili kijevskom.

Poseta britanskog ministra odbrane Bena Volasa Kijevu, tokom koje se nije susreo sa Zalužnim, pokrenula je nove spekulacije, a jedna od njih glasi da je dogovarao ko će zameniti generala. Nije da je funkcija načelnika ukrajinskog generalštaba krucijalna, jer saveznici Ukrajine ionako drže sve poluge komande, nego je suština u tome da li će ukrajinsku igru voditi Amerikanci ili Britanci.

Zalužni je američki igrač i on je obezbeđivao primat Vašingtona u odlučivanju koji je pratio reputaciju prvog isporučioca naoružanja. Kada nema Zalužnog, London izbija u prvi plan preko svojih štićenika: generala Aleksandra Sirskog, koji je komandovao odbranom Bahmuta i nije ulazio u sukob sa Zelenskim. Pored toga, šef Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kiril Budanov i Jermak takođe su orijentisani na London. Ako nema Zalužnog, produžava se ostanak samog Zelenskog na vlasti.

PRIGOŽIN ILI ŠOJGU: Za Ruse je ovo sve manje-više nebitno, ali se u njihovim redovima vodi slična bitka. Poslednji intervju Jevgenija Prigožina – koji je ipak savladao deo svoje sujete, produžio rok povlačenja „Vagnera” na 1. jun i postepeno prepušta linije redovnim snagama ruske vojske – najavljuje revolucionarne promene. Ne samo zbog toga što je spomenuo 1917. godinu i najavio mogućnost izbijanja građanskog rata u Rusiji ukoliko ponovo izgube Bahmut (pošto tamo neće biti „vagnerovaca”), nego zato što Prigožin ne odustaje od kritike Šojgua, Gerasimova i predsedničke administracije – i sve više se približava Putinu.

U svakom slučaju, ako redovne snage izgube Bahmut, „vagnerovci” će u „krvavim uniformama” doći pred Generalštab, postaviti neprijatna pitanja i opet otići da spasavaju otadžbinu. U pažljivo izbalansiranom intervjuu Prigožin ne kritikuje direktno Putina, ali njegova kritika birokratije i elita ukazuje da će rat biti dugotrajan i da Rusija mora da se pripremi za to. Samim tim upućuje poruku Putinu (mnogi veruju da je on onaj „deda” iz jednog od prethodnih obraćanja) da je vreme da povuče odlučan i jak potez.

Prigožin je direktno ocenio kao neuspešno izvršenje ciljeva koje je Putin najavio – demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine. Ukrajina sada jeste desetostruko bolje naoružana nego na početku rata, a Rusi su, prema njegovim rečima, od Ukrajinaca napravili svetski poznatu naciju, koja je poput svojevremeno Grka i Rimljana u najboljim godinama. Dakle, Kremlj će i dalje moći da računa na „Vagner”, ali ako „skine” uspavane generale, sprovede nove talase mobilizacije i preorijentiše privredu na ratnu. Upozorenje je sadržalo i lažni vapaj za Navaljnim, posle koga sada nema ko da govori o korupciji u vojnoj i političkoj eliti.

Prigožin je sada prvi put objavio i gubitke „Vagnera” u bitkama za Bahmut: ubijeno je 10.000 zatvorenika (od 50.000 regrutovanih) i 10.000 stalno angažovanih „vagnerovaca”, dok je na ukrajinskoj strani, prema njegovim rečima, poginulo 50.000 vojnika.

I za rusku i za ukrajinsku stranu, i politički i po broju žrtava, Bahmut je daleko prevazišao stvarni značaj jednog utvrđenog grada u ukrajinskoj ravnici. Rat je doveden na ozbiljnu prekretnicu i sada se na svim stranama razmatraju opcije koje će odrediti njegov dalji tok.