Opasni prekidi disanja u snu

Slip apnea je naziv za grupu poremećaja spavanja koji se karakterišu ponavljanim prekidima disanja, takozvanim apneama tokom sna. Prekidi disanja u toku sna mogu biti centralni, kada tokom spavanja izostane „signal” za disanje od strane centralnog nervnog sistema, i opstruktivni, koji predstavlja hronično progresivno oboljenje sa karakterističnim ponavljanim prekidima disanja tokom spavanja usled kompletnog ili delimičnog kolapsa dela disajnog puta u predelu iza mekog nepca ili jezika. Ovi prekidi disanja dovode do pada nivoa kiseonika u krvi, poremećaja rada srca, pluća i celog organizma uz prekide sna.

Najnoviji podaci ukazuju na to da gotovo milijardu ljudi uzrasta 30–70 godina u svetu trenutno boluje od neke forme opstruktivne slip apnee, od čega više od 400 miliona ljudi (više od 45 odsto) boluje od umerene do teške forme koja zahteva ozbiljno lečenje. Najmanje 500.000 ljudi u Srbiji ima slip apneu koja zahteva lečenje.

Dr Martin Popević (Foto: lična arhiva)

Docent dr Martin Popević, ESRS sertifikovani somnolog i specijalista medicine rada iz Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, kaže da tokom noći tegobe pacijenta uglavnom prepoznaju bračni partneri ili članovi porodice. Dominira glasno hrkanje, praćeno prekidima u disanju kraćeg ili dužeg trajanja, koji ponekad imaju osobine gušenja, i završavaju se buđenjem, osećajem straha, nemira, preznojavanja, gorušicom, suvoćom usta. Moguća je i pojava noćnog mokrenja, lupanja i preskakanja srca, jakih glavobolja i otežanog disanja.

– Ujutro se javlja osećaj malaksalosti, nenaspavanosti, suvoće usta, gorušice ili nadimanja zbog disanja na otvorena usta. Prisutan je i osećaj težine u glavi, napetost, razdražljivost, teškoće u koncentraciji ili pamćenju. Tokom dana, prisutna je prekomerna pospanost, umor, mentalna i fizička usporenost. Pospanost se može javiti nakon obroka, tokom gledanja televizije, vožnje u prevozu, ali i u aktivnim situacijama (razgovor, hodanje, upravljanje motornim vozilom). Tegobe sa spavanjem se pogoršavaju ako se pacijent ugoji, ako dođe do prehlade, nakon konzumiranja alkohola, sedativa ili prilikom spavanja na leđima – naglašava dr Popević.

Opstruktivna slip apnea je oboljenje koje se po svojoj učestalosti, osobinama i posledicama nalazi u rangu arterijske hipertenzije, hronične opstruktivne bolesti pluća, dijabetesa, metaboličkog sindroma, depresije i malignih bolesti, i veoma je povezana sa nastankom i pogoršanjem ovih oboljenja, ali je, nažalost, u 80 odsto slučajeva neprepoznata i samim tim nelečena.

Osobe sa ovim problemom imaju dva do tri puta veću šansu da dožive povredu na radu, a ako upravljaju motornim vozilima češće učestvuju i stradaju u saobraćajnim nezgodama. Na duže staze, može doći do nastanka i pogoršanja visokog krvnog pritiska, srčanog popuštanja, aritmija i ishemijske bolesti srca. Pacijenti imaju noćne skokove pritiska, a kasnije često boluju od rezistentne hipertenzije kada je potrebno više lekova u terapiji. Postoji jasna veza između ovog problema i insulinske rezistencije, dijabetes melitusa i metaboličkog sindroma. Depresija se viđa pet puta češće kod ljudi sa apneom u spavanju, a istraživanja ukazuju da ljudi sa nelečenom bolešću više obolevaju i od malignih oboljenja pluća, kože, glave i vrata.

– Prema našem iskustvu, od pojave prvih simptoma do dijagnoze prolazi 10–15 godina zato što se o ovoj bolesti malo zna i malo priča u Srbiji, tako da ni pacijenti ni zdravstveni radnici ne reaguju na vreme. Postoje različiti upitnici koje pacijenti mogu sami popuniti i proceniti rizik, tu su i mobilne aplikacije koje pomoću mobilnih telefona ili „pametnih” satova nude mogućnost praćenja karakteristika sna, prisustva i jačine hrkanja, promena u pulsu i nivou kiseonika tokom sna, čime i osobe koje žive samostalno mogu proceniti da li su u riziku. Zlatni standard za dijagnozu je celonoćna kompletna polisomnografija (PSG) koja podrazumeva celonoćno simultano praćenje većeg broja fizioloških parametara (moždana aktivnost, disanje, rad srca, aktivnosti mišića lica i ekstremiteta) i ponašanja pacijenta tokom procesa spavanja. S obzirom na to da se radi o relativno složenoj i skupoj dijagnostičkoj proceduri koja zahteva hospitalizaciju pacijenta, u poslednjih nekoliko godina se preporučuje takozvana portabilna kardiorespiratorna poligrafija, koja se može raditi u kućnim uslovima, sa opremom koju pacijent sam može da postavi pred spavanje, čime se za kraće vreme dolazi do dijagnoze i terapije – navodi dr Popević.

U slučaju blažih do umerenih formi bolesti, modifikacija životnih stilova, ishrane može dovesti do smanjenja ili prestanka tegoba. Kod pacijenata sa teškim formama bolesti i komplikacijama neophodna je dugotrajna redovna terapija uz promenu životnih navika. U praksi se, smatra naš sagovornik, najbolje pokazala primena kontinuirane terapije vazduhom koji se udiše pod povećanim pritiskom putem maske za nos ili nos i usta tokom spavanja.

– Poziciona terapija ima za cilj eliminaciju spavanja na leđima, pošto se prekidi u disanju pogoršavaju u ovom položaju tela. Kod izvesnog broja pacijenata pozitivni efekti su ostvareni primenom oralnih protetskih sistema koji funkcionišu po principu izvlačenja/sprečavanja povlačenja jezika ili donje vilice tokom spavanja. Hirurške metode su indikovane kod pacijenata sa deformitetima kostiju lica i lobanje ili mekotkivnim abnormalnostima regije ždrela. Medikamentozna terapija se zasniva na modifikaciji kontrole ventilacije, strukture spavanja ili povećanja tonusa mišića. Najnovija istraživanja pokazuju i pozitivne efekte električne stimulacije nerava koji regulišu rad mišića ždrela putem elektroda iz potkožno ugrađenog sistema kod pacijenata sa umereno teškom i teškom ostruktivnom slip apneom – zaključio je naš sagovornik.