Svakog sudiju ćemo pogledati u oči

Novi sastav Visokog saveta sudstva (VSS) započeo je rad po novim zakonima i sa novom predsednicom – Zoranom Delibašić, koja više od tri decenije obavlja sudijsku dužnost u građanskoj materiji, počevši od nekadašnjeg Petog opštinskog pa sve do Vrhovnog suda. Šest sudija, četiri istaknuta pravnika i predsednica najvišeg suda čine novi sastav VSS-a i jednoglasno su sredinom maja izabrali sudiju Delibašić za prvu ženu srpskog pravosuđa. U razgovoru za naš list najpre je pitamo šta će u predstojećim mesecima biti prioriteti u radu Saveta.

„Očekuje nas naporan period koji zahteva maksimalno zalaganje na ostvarenju ciljeva. Ono što će biti moj prioritet jeste da VSS obezbedi uslove i ambijent u kojima će moje kolege sudije moći zaista da budu nezavisne i nepristrasne. Savet treba, kao i do sada, da ostane kompaktan i nezavisan organ, a jako je važno da sudije ne shvataju Savet samo kao telo koje odlučuje o njima jer bira i razrešava sudije i vodi disciplinske postupke nego kao svoje telo kome mogu da se obrate svaki put ako imaju neku pritužbu na rad predsednika suda ili dileme u vezi sa etičkim kodeksom. Građani treba da imaju poverenje da će Savet zaista birati nezavisne, nepristrasne, stručne i odgovorne sudije”, ističe naša sagovornica.

Poručujete sudijama da su im vrata Saveta uvek otvorena. Da li će moći da se požale kada na njih neko vrši pritisak?

Savet će imenovati sudiju za neprimereni uticaj, kome će sudije moći da se obrate kada zaista trpe neprimereni uticaj od strane predstavnika izvršne ili zakonodavne vlasti ili od strane nekog drugog. Imali smo u ranijem sazivu jedan slučaj u Novom Pazaru, gde su mediji prenosili preteće reči jednog tada visokog političkog funkcionera, upućene sudiji, koje su ga bukvalno označile kao kriminalca. Mi smo reagovali na to i utvrdili da je reč o neprimerenom uticaju, jer je on postupao u predmetu koji je bio aktuelan i od interesa za javnost. Taj sudija nam se posle obratio pismom i bio je zahvalan što smo reagovali. To je jedan od načina da sudije shvate da je VSS njihovo telo.

Da li je novi saziv VSS-a do sada doneo neke važne odluke?

U četvrtak smo doneli pravilnik o sprovođenju i vrednovanju razgovora s kandidatima za izbor sudije, izmenili smo i dopunili pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti sudija koje konkurišu za mesto u drugom ili višem sudu i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda. Pre toga smo doneli nekoliko odluka o postavljanju vršioca funkcije predsednika suda, a oglase za ta mesta raspisaćemo vrlo brzo kako bi oni mogli mirno da rade, bez pritiska. Niko od nas se ne uči za mesto predsednika suda, koje zahteva dobre organizatorske i menadžerske sposobnosti. Doneli smo i odluku za jednog sudiju, koji je, nažalost, došao u sukob sa zakonom, da smo saglasni da mu se skine imunitet i da se protiv njega povede krivični postupak.

Mnogi konkursi, koji su bili u toku, nisu završeni. Kada se može očekivati da se izaberu sudije koje nedostaju?

Već od danas ćemo nastaviti započete postupke izbora sudija. Ima dosta konkursa koji su bili u toku. Uputili smo Narodnoj skupštini predlog za izbor više od 40 sudija, ali skupština nije stigla da postupi po tim konkursima, tako da nam je taj materijal vraćen i sada ćemo mi na jednoj od sledećih sednica završiti izbor za sudije osnovnih i prekršajnih sudova, a u toku su konkursi za Vrhovni sud, za sva četiri apelaciona suda, za Privredni apelacioni, Prekršajni apelacioni i za više sudove. Sada, prema novim pravilnicima, treba da obavimo razgovore i sa kandidatima koji su iz reda sudija. Do sada su obavljani samo razgovori s kandidatima koji se prvi put biraju za sudiju, a za njih više nema probnog perioda od tri godine i biraće se zastalno. Prema novim zakonima, VSS donosi konačnu odluku i za sudije koje se prvi put biraju i za one koji su već sudije, a konkurišu za mesta u drugim sudovima.

Od sada će dakle svi kandidati za slobodna sudijska mesta doći na razgovor sa članovima komisije?

Mi smo u Savetu insistirali na tome da se uvedu razgovori, iako je to mnogo teže jer je veliki broj kandidata i to zahteva puno vremena, truda i rada. Međutim, lakše je odlučiti se i izabrati između dvoje sudija kada ih vidimo, porazgovaramo sa njima i kada ih, što se kaže narodski – pogledamo u oči.

Do sada se odlučivalo na osnovu statističkih podataka o rezultatima rada?

Jako je teško birati sudiju na osnovu statističkih izveštaja. Znate kako kažu: „Statistiko, moja diko.” Vi vidite da sudija ima prebačaj norme za dvesta posto i sve odluke urađene na vreme, a tek posle čujete da to uopšte nije on radio nego da ima ne znam koliko mladih akademaca i sudijskih pomoćnika koji rade za njega, a on samo kontrološe da li su odluke zakonite i odgovara svojim potpisom. Zato smo smatrali da su statistički izveštaji nedovoljni da bismo mogli da donesemo kvalitetnu odluku.

Šta će biti najvažnije za VSS kada bira sudije?

Ono što nas zanima jeste da izaberemo ljude koji pre svega imaju razvijen moral i etiku. To je na prvom mestu – da su dostojni te funkcije, a drugo – da su to zaista stručni ljudi. Ne možemo dozvoliti sebi da biramo nestručne ili nedovoljno obučene ljude, jer iza svakog tog predmeta u kome sudija postupa stoje čitave porodice sa svojim životima, tako da to nije broj predmeta koji je sudija rešio i koji ćemo crvenom olovkom štiklirati kao jedan predmet manje. Sudija je odlučio o nečijoj sudbini, bilo u krivičnom, bilo u građanskom postupku. Za sudiju nije svejedno kome je poverio dete, jer time trasira put tog detata i odlučuje o njegovoj sudbini. U krivičnom postupku okrivljenom nije svejedno da li će biti oslobođen ili osuđen i koju će kaznu dobiti. To su sve životne sudbine. To je otprilike isto kao kada idete kod lekara – nije vam svejedno da li će vas izlečiti ili vas neće izlečiti.

Građani često imaju primedbe na rad i ponašanje sudija.

„Politika” je prenela izjavu predsednice Vrhovnog suda Jasmine Vasović, koja je na godišnjem savetovanju u Vrnjačkoj Banji rekla sudijama da svaki od njih predstavlja celokupno pravosuđe. To je tačno. Svako od nas svojim ponašanjem i u sudnici i van sudnice, 24 sata dnevno, predstavlja pravosuđe. To je nešto na čemu prvo insistiramo – na poštovanju etičkog kodeksa. Drugo, ali ne manje bitno, jeste stručnost i odgovornost.

Koliko je potrebno sudija u Srbiji, a koliko ih zaista radi, odnosno koliki je broj slobodnih sudijskih mesta?

Kada sam pre dve i po godine stupila na funkciju člana VSS-a, videla sam da je predviđeni broj sudijskih mesta nešto preko tri hiljade. Od tada u Srbiji konstantno postupa oko 2.500 sudija. Srbija stalno ima manjak sudijskog kadra, a imamo i drugi veliki problem – pravosuđe u Srbiji je dosta staro i veliki broj sudija odlazi u penziju. Od 2018. godine do sada ceo Vrhovni sud se promenio. Ostalo je dvoje sudija koje sam tamo zatekla kada sam došla, dakle koje imaju neko veće iskustvo.

Kolika je prosečna starost sudija?

Nisam sigurna, ali mislim da je 50 godina. Starosna granica za izbor sudije osnovnog suda se pomerila, tako da mi biramo ljude koji imaju već preko 35 godina, a nisu do sada bili izabrani jer nije bilo mesta.

Da li i dalje dominiraju žene?

Da. Kada nam iz međunarodnih organizacija pošalju uputstva da moramo da vodimo računa o rodnoj ravnopravnosti, mi se uvek nasmejemo i kažemo da bi kod nas muškarci trebalo da se žale.

Da li među mladima koji konkurišu možda ima više muškaraca?

Ne. Opet je više žena i reći ću vam zašto. Znam kolika je prosečna i kolika je najniža plata u Srbiji, ali posao sudije ne samo što je zahtevan već sudije imaju izričitu zabranu, propisanu zakonom, da ne smeju da obavljaju nijedan drugi posao, osim da se bave naučno-nastavnom delatnošću i pisanjem stručnih radova. To mogu samo izrazito stručni ljudi, a od toga se niko nije obogatio. Sudije moraju da budu adekvatno plaćene. Nisam pristalica toga da je odgovarajuća plata uslov za poštenje sudija. Ako je neko pošten, on neće ulaziti u koruptivne procese ni sa malom ni sa velikom platom. Međutim, sudija mora da bude rasterećen od brige za svoju i egzistenciju članova svoje porodice, i to ne samo dok obavlja sudijsku funkciju, nego i odlaskom u penziju.

Najmanje plate imaju sudije prekršajnih sudova, koje su predlagale da budu izjednačene sa sudijama osnovnih sudova.

Sudije za prekršaje su se borile i mi zajedno s njima, ali izjednačavanje koeficijenta nije ušlo u zakon. Znamo i kolike će im penzije biti, na osnovu trenutnih plata koje imaju. Mislimo da stvarno nije dostojanstveno da sudija, kada pođe u penziju, plati račune i da posle toga bira da li će da kupi lekove ili će da jede. Ja se izvinjavam što sam ovako oštro odgovorila, ali to je jednostavno tako.

Ako ima od 90.000 do 100.000 dinara platu, kolika će mu biti penzija?

Njegova penzija će biti između 40.000 i 50.000 dinara, a on pritom nije imao mogućnosti, za ceo svoj radni vek, niti da ostavlja ušteđevinu niti da ode da radi na drugom mestu da ostvari dodatnu zaradu i da čuva bele pare za crne dane, da ga ne pita starost gde mu je bila mladost. Nama je štrajk zabranjen, a ja kao predsednica Visokog saveta nikada ne bih uradila bilo šta na štetu građana Srbije. Pravosuđe je grana vlasti koja ne trpi štrajk, jer građani imaju pravo na zaštitu svojih osnovnih prava.

Oni koji konkurišu znaju kolike će im biti sudijske plate.

Zbog toga su kandidati u većem broju ženskog pola i to je delimično i odgovor na pitanje o kadrovskoj strukturi. Srbija je još uvek društvo koje je donekle patrijarhalno i još uvek se smatra da je muškarac taj koji treba da ima veću platu od žene i onda je logično da ide na bolje plaćeno radno mesto, kao što su javni izvršitelji, javni beležnici, advokati, privatne firme. Najbolji studenti, kada polože pravosudni ispit, kažu mi da ne žele da idu u pravosuđe upravo zbog visine plate.

S druge strane, te plate su iznad republičkog proseka.

Da, i to je ono što je za nas na neki način otežavajući faktor da nas građani shvate. Jedan deo medija pravi jako ružnu sliku o pravosuđu tako da se građani pitaju šta onda sudije hoće. Smatraju da sudije ne rade ništa ili da su preplaćene za ono što rade, ili misle da smo pristalice političkih partija koje čine zakonodavnu vlast, ili misle da je veći deo nas korumpiran i da su to naši izvori prihoda. Ta ružna slika o pravosuđu nije tačna. Ljudi rade vrlo vredno i odgovorno. U nekim beogradskim sudovima imaju po tri hiljade predmeta u radu.

Šta se može uraditi za bolju sliku pravosuđa u javnosti?

Mislim da sudije moraju konstatno da rade na svom stručnom usavršavanju, da su zaista autoriteti u sudnici, da im stranke zaista veruju. Kreiranje loše slike ne možete nikada izbeći. Mislim da sudija lično ne treba da vodi bilo kakve postupke ako neko napiše nešto ružno o njemu. Mislim da sve što ima da kaže treba da kaže u obrazloženju svoje odluke i kada potpiše tu odluku – da je za njega to tako i nikako drugačije. Ali, mislim da bi svaki sud i VSS trebalo da imaju ozbiljnu pi-ar službu koja bi u ime sudija reagovala na naprimerene reakcije javnog mnjenja, koje uglavnom idu preko određenih tabloidnih medija.