Prvo više gasa, a onda prodaja NIS-a

Ma kako se činilo da bi ministar energetike Petar Škundrić posle ratifikacije gasno-naftnog aranžmana sa Rusima mogao da odahne, jer je najteži deo posla završen, za njega muke tek počinju. Od umešnosti pregovaranja sa Rusima koje se nastavlja naredne nedelje, a koje po svoj prilici neće biti nimalo lako, zavisiće cena po kojoj će biti prodata „Naftna industrija Srbije”, kao i da li će naša zemlja imati dovoljno gasa i u narednih 30 do 50 godina pošto gasovod Južni tok bude izgrađen.

Uz sve pritiske koji stižu i sa ruske i sa srpske strane, ministar Škundrić je optimista i kaže da će ovo i za građane i za privredu Srbije biti jedan od najisplativijih poslova.

Ne može se dogoditi da se sa „Gaspromnjeftom” zaključi kupoprodajni ugovor za NIS a da se pre toga ne dogovori kapacitet gasovoda koji će proći preko Srbije. To mora da bude ugovor kojim će se definisati i šta bi se desilo ukoliko se ceo projekat ne realizuje u predviđenom roku – rekao je Škundrić gostujući u Poslovnom klubu „Politike”.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je pre nekoliko dana rekao da je pri kraju usaglašavanje platforme za pregovore s Rusima. Hoćete li nam reći detalje u vezi sa tim?

To vam neću otkriti. Pregovori između država ne treba da se vode preko medija. Uostalom, bilo koji kupoprodajni odnos ne odvija se pred licem cele javnosti. Kroz ugovor s ruskom stranom moramo podjednako da zaštitimo sva tri osnovna elementa ugovaranja – gradnju gasovoda Južni tok, završetak podzemnog skladišta Banatski Dvor, kao i prodaju 51 odsto kapitala NIS-a.

Da li je realna Dinkićeva najava da će cena od 400 miliona evra za NIS biti povećana?

Procenu vrednosti NIS-a koju je uradila revizorska kuća „Diloit i Tuš” neko smatra tržišnom, a neko jednostavno procenom.

Šta Vi smatrate?

Za mene je to više procena. Mislim da je dobro imati procenu za obe strane.

U izveštaju „Diloita” piše da ova procena ne može da se koristi kao polazna osnova za NIS, već samo za podelu besplatnih akcija građanima Srbije?

Ne želim to da komentarišem. Dobro je imati procenu, a normalno je i da želimo da postignemo najbolje rezultate za nas, kao i Rusi za sebe.

Šta je, po Vašem mišljenju, najbolje za Srbiju?

Veoma je važno da kapacitet gasovoda bude veći od dogovorenih 10 milijardi kubika gasa, što sporazum i omogućava. To je u interesu i Srbije i Rusije. Neću navoditi u brojkama koliko bismo zarađivali od naplate takse za prolazak gasa, jer će ona zavisiti od kapaciteta gasovoda i dogovora o mogućnoj visini takse. Takse nisu svuda iste, zbog čega svaka ta cifra i može biti podložna kritici. Ali, sigurno je da će Srbija imati ogromnu korist od tog posla.

Taj kapacitet zavisi i od krajnjeg korisnika. Ne mogu Rusi da kažu da će preko teritorije Srbije proći 30 milijardi kubika gasa, a da nemaju kome da ga prodaju?

Radi se ozbiljna analiza koja sagledava tržišne potrebe za gasom posredno po njegovom puštanju u rad 2013. godine, ali i u narednih 30 godina, a ugovorom se može utvrditi koje su to količine koje će nama biti dostupne i garantovati zadovoljenje naših potreba. Zemlje preko kojih će Južni tok prolaziti iskazale su veliki interes da gradnja što pre počne i mislim da zadovoljenje Evrope neće biti tako brzo postignuto ni po realizaciji tog gasovoda. Zahtevi tržišta su sve veći. Danas ruski gas pokriva oko 25 odsto evropskog tržišta, njihovi izvori su na nivou 35 odsto svetskih rezervi, što je jedan od razloga zašto se i pravi strateško partnerstvo između Evropske unije i Ruske Federacije.

Da li možemo očekivati neke pogodnosti kada je cena gasa u pitanju?

Pregovaraćemo i o tome.

Kada se pregovori nastavljaju?

Oni nisu ni prestajali. Prvi tehnički razgovori na nivou „Gasproma” i „Srbijagasa” počeće u utorak, 16. septembra. Reč je o razgovorima vezanim za tehničke detalje. Dakle, neće se razgovarati o strateškim pitanjima, već o pojedinim tehničkim detaljima, da bismo što pre došli do uslova za osnivanje zajedničkog srpsko-ruskog preduzeća koje će graditi Južni tok.

Da li je u ovom času poznato šta se od imovine NIS-a prodaje Rusima, s obzirom na to da se u vlasništvu kompanije nalaze samo logo i pečat firme?

U osnovi znamo, ali ne bih o detaljima. Zaboravlja se da kada se govori o 400 miliona evra da u sporazumu piše da je ruska strana u obavezi da izvrši dokapitalizaciju kompanije od minimum 500 miliona evra. Ugovorom možemo da preciziramo i nivo kapaciteta i kvaliteta koji mora da se postigne. Učinićemo sve kako bismo postigli najbolji rezultat.

Da li ćemo Rusima prodati gasna i naftna nalazišta?

Naftna i gasna nalazišta su nacionalno i prirodno bogatstvo koje ne može da pripadne nijednoj kompaniji. „Gaspromnjeft” može da dobije pravo na eksploataciju nafte i gasa, ali će za to plaćati određene takse.

Čime ćete rusku stranu obavezati da na vreme ispunjava obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Imamo slučaj s „Lukoilom”, koji je pre pet godina kupio „Beopetrol”. Sada im ističe rok za realizaciju ugovora, a oni nisu ispunili svoje obaveze?

Mora da se napravi kvalitetan ugovor i sa stanovišta međunarodnih pravnih normi kako bismo zaštitili naše interese u slučaju spora. Ali, nema kvalitetnog pregovaranja ako postoji bilo kakvo nametanje i pritisci s jedne ili s druge strane. Moramo zaključiti posao uz jednako poverenje i Srbije i Rusije.

Kako se slažete sa potpredsednikom vlade Mlađanom Dinkićem sada uoči nastavka pregovora s Rusima? Kako ćete ga ubediti da pristane na ponudu od 400 miliona evra za NIS?

Želja i obaveza mi je bila da ne dovedemo u pitanje ratifikaciju sporazuma i – nismo. Vlada sada treba da sprovede u delo ono što je Narodna skupština ratifikovala.

A šta ako se ministar Dinkić zainati i kaže: „Neću da prodam NIS ispod cene“?

Mi ćemo kao delegacija imati utvrđenu platformu za pregovore. Nju prihvata vlada i obavezujuća je za sve, ali pruža svakom od nas mogućnost da postignemo bolji rezultat nego što je zapisano.

Rusi se baš nisu proslavili u Srbiji. Ni po pitanju „Lukoila”, ni „Đerdapa” nisu ispunili svoje obaveze?

Kada je u pitanju ruska naftna kompanija „Lukoil”, ni mi ni oni nismo ispunili sve ono što je ugovorom bilo predviđeno i obavezujuće...

Šta mi nismo uradili?

Reč je neraščišćenim imovinsko-pravnim odnosima koji su u nadležnosti Grada Beograda zbog čega će se uskoro voditi razgovori, kako bi „Lukoil” što pre mogao da realizuje sve što je predviđeno. Slično je i kada je u pitanju „Đerdap”, nismo sve učinili, ni mi ni oni.

Poslednjih godina stalno se odlaže izgradnja Termoelektrane „Kolubara B” i bloka 3 u TE „Nikola Tesla B” . Kada će konačno početi njihova gradnja?

Do kraja godine biće sređena dokumenta za izgradnju „Kolubare B” i sigurno će ući u proceduru. Očekujem da će sledeće godine početi gradnja koja bi trebalo da bude završena do 2014. godine. Za poslednjih više od 20 godina nije izgrađen nijedan novi energetski kapacitet, zbog čega je našoj zemlji neophodna izgradnja elektrane „Kolubara B”, snage 700 megavata. Paralelno sa tim, planiramo i početak trećeg bloka u Termoelektrani „Nikola Tesla B”, takođe snage 700 megavata.

Remont Hidroelektrane „Đerdap 1” odlaže se već dugo zbog čega je Srbija izgubila na desetine miliona evra. Kada će konačno biti obnovljen taj energetski potencijal?

Od 2003. godine, kada je potpisan ugovor, nije mnogo urađeno. Problem je što nije bio ratifikovan međudržavni sporazum o bivšem dugu Rusije prema Srbiji i došlo je do zastoja. Prva stvar koju sam kao ministar rudarstva i energetike pokrenuo bilo je upravo to pitanje generalne rekonstrukcije HE „Đerdap 1”. Tim povodom preduzeli smo određene mere i obavili razgovore u Moskvi, nakon čega smo dobili predlog protokola o izmeni i dopuni ugovora kako razrešiti taj spor. Naš ekspertski tim će proučiti predlog i u narednih mesec dana doći će do usaglašavanja. Dodatnim aneksom definisaće se ugovorne obaveze prema izmenjenoj ceni. Očekujem da kompletno Hidroelektrana na Dunavu bude obnovljena za pet godina.

Kada će biti završena projektna dokumentacija za izgradnju Hidroelektrane „Buk Bijela”?

Kada je u pitanju izgradnja Hidroelektrane „Buk Bijela”, snage 450 megavata, za sada je samo jedna nepoznanica – eventualno učešće Crne Gore. Ako elektranu budu gradile Srbija, Republika Srpska i Crna Gora, ona će biti veće snage. Iniciraćemo razgovore sa Crnom Gorom i videti da li su zainteresovani da učestvuju u tom projektu, a ako ne budu – prilagodićemo se situaciji i sa Republikom Srpskom graditi hidroelektranu manjeg kapaciteta. Osim manjka energetskih kapaciteta, razlog za izgradnju je i to što moramo povećati učešće čiste energije, jer sada 71 odsto energije proizvode elektrane koristeći ugalj, a 29 odsto se proizvede iz hidropotencijala.

Kada će EPS prestati da niskom cenom održava socijalni mir? U Hrvatskoj na osnovu socijalne karte tu mogućnost koristi milion domaćinstava, a u Srbiji samo 400.000 potrošača?

Ovo pitanje bi, u saradnji sa Ministarstvom rada, moglo biti brzo rešeno. Naš cilj je da se poveća vrednost nacionalne elektroenergetske kompanije pre nego što bude restrukturisana, a to je moguće samo sa tržišnom cenom električne energije, ali gde bi socijalno ugrožena domaćinstava plaćala nižu cenu.

-----------------------------------------------------------

Hoću da EPS ostane državni

„Dejli telegraf” je objavio da su postojali pritisci na određene ministre u vladi da se NIS proda austrijskom OMV. Da li je bilo pritisaka na Vas?

Na mene niko nije vršio pritisak. Oko ovog posla su se isprepletali različiti interesi, i to na globalnom nivou.

Da li će „Elektroprivreda Srbije” biti privatizovana u Vašem mandatu?

Deo moje životne i političke filozofije je da nešto treba ostaviti i budućim naraštajima. Takvih kapitalnih stvari retko se ko lako odriče. Zamislite da je kompletno privatizovan energetski sektor. U tom slučaju, cena električne energije bi sigurno za 50 odsto bila viša. Jeste predviđeno da se krene sa restrukturisanjem, ali moje zalaganje biće da država sačuva kontrolni paket akcija, kao i da EPS dobije strateškog partnera.

Proteklih godina EPS je imao suficit u kasi, ali je prošle godine zabeležio gubitak od gotovo 100 milijardi dinara. Šta je uzrok?

Nisam ispitao šta je uzrok tolikom minusu, ali će sigurno naše stručne ekipe utvrditi zašto je do toga došlo.