Pravo leto dolazi tek 15. jula

Iako kalendarski počinje već sledeće nedelje, pravo leto osetićemo tek oko 15. jula. Tada će, predviđaju meteorolozi, prestati kiše. Uprkos čestim padavinama, nema razloga za strah od ponavljanja apokaliptičnih scena koje su zadesile našu zemlju u proleće 2014. godine.

– Tada je zemlja već bila dobro natopljena, jer je to bio četvrti talas pljuskova. A sada je situacija drugačija – imali smo blagu zimu, pre toga sušu, početak proleća je bio dosta topliji… Definitivno, leto neće biti žarko kao što je bilo prošle godine, čak ovog juna biće nešto niža temperatura nego inače. Ali kada se podvuče crta, 2023. će ipak biti godina sa prosečnom količinom padavina. Međutim, oprez je i dalje neophodan, jer scene koje smo gledali prethodnih dana mogu da se ponove na istoku i jugoistoku Srbije. Moguća su izlivanja Mlave, Peka, Crnog i Belog Timoka, Vlasine, Veternice… – objašnjava za „Politiku” hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Dejan Vladiković. A tu je najveća opasnost od lokalnih bujica koje nastaju brzo, kao posledica jakih pljuskova, silovite su i – kratko traju. Međutim, za to vreme mogu da naprave ogromnu štetu. Podaci pokazuju da u Srbiji ima više od 12.000 bujičnih vodotokova, a otežavajuća okolnost je što su oni u nadležnosti lokalnih samouprava.

– Velike i srednje reke nazivamo još i vodama prvog reda i one su u nadležnosti Republičke direkcije za vode, „Srbijavoda” i „Voda Vojvodine”. U ovim preduzećima rade oni kojima je briga o rekama struka, dok stanje na potocima i malim rekama, odnosno vodama drugog reda, zavisi od toga da li opštine i gradovi imaju stručni kadar. Često se dešava da, taman što se ljudi obuče, dođe do smene lokalne vlasti, a sa tim dolazi i nova garnitura ljudi koji tek treba da prođu sve obuke. Iako RHMZ na vreme najavi potencijalnu nepogodu, u nekim lokalnim samoupravama na upozorenja obrate pažnju, a negde, nažalost, ne – ističe Vladiković.

A kakve mogu biti posledice ignorisanja struke opominju događaji od pre devet godina u Obrenovcu. RHMZ je, seća se naš sagovornik, izdao upozorenje tri dana ranije, ali nadležne službe to nisu uzele u obzir.

Pre dve godine sličan scenario dogodio se i u Nemačkoj.

– Bio je jul, ljudi su bili na odmorima i, iako je Evropski sistem za upozorenje na poplave izdao upozorenje, lokalni sistem je jednostavno zakazao. Poplave su u Nemačkoj odnele oko 200 života – dodaje on.

Šta sve utiče na poplave? Nekontrolisana seča drveća, odnosno spiranje zemljišta do kojeg dolazi kada nestane prirodna barijera koja bi ga zadržala. Tu je i smanjivanje zelenih površina koje su u ovom kontekstu važne jer upijaju vodu. Stanovnici gradova svedoci su „urbanih poplava” do kojih dolazi zbog lošeg održavanja kišne kanalizacije, koja je, uz to, projektovana pre nego što su klimatske promene postale izražene u sve češćim ekstremima. Ovaj problem postoji i u drugim zemljama, s tim što se tu kišna kanalizacija bolje održava. Takođe, korita reka su nam zatrpana kabastim otpadom, a nije redak slučaj ni da se tu grade razni objekti. I toga ima u svetu, ali oni koji se odluče da žive uz korito reke moraju državi da plate ogromne poreze i njih nijedno osiguranje ne štiti od štete – ističe Vladiković.

Šta je rešenje? Prema receptu našeg sagovornika, uspešnija borba sa poplavama moguća je samo uz pooštravanje inspekcijskog nadzora, povećanje novčanih kazni, ali i uz jačanje svesti stanovništva o značaju preventivnih mera.