Tumori odrastanja koji opsedaju mladost

Komad „Bolest mladosti”, napisan gotovo pre jednog veka, hirurški precizno donosi presek stanja uma i duše mladog čoveka, kako onda kada je napisan tako i danas. On označava tumore odrastanja, koji nezadrživo opsedaju mladost i koji nekada ostanu u biću do kraja njegovog puta, mladalačkog i svih onih posle.

Darovita glumica Jovana Belović ovako je za „Politiku” podelila iskustvo rada na svojoj novoj predstavi u matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu „Bolest mladosti” Frederika Bruknera u režiji Jovane Tomić, koja potpisuje i adaptaciju. Dramaturg je Dimitrije Kokanov, scenografkinja Jasmina Holbus, kostimografkinja Selena Orb, kompozitor Luka Mejdžor, dok je Ljiljana Mrkić Popović zadužena za scenski govor. Bruknerove junake tumače i: Sanja Marković, Petar Benčina, Miodrag Dragičević, Milica Sužnjević, Natalija Stepanović i Đorđe Mišina. Premijera ovog dela bila je najavljena za jun na sceni „Ljuba Tadić” JDP-a, ali je zbog neplaniranih okolnosti pomerena za septembar.

Drama „Bolest mladosti” je klasični komad nemačkog ekspresionizma i evropske moderne, koji dovodi na scenu mlade studente medicine razapete između konvencija građanskog života, mladalačkog osećanja izgubljenosti i cinizma savremenog društva. Mladost Bruknerovih junaka u drami se samoiscrpljuje i samouništava, a kako je Jovana Belović gradila svoju junakinju, kazuje:

– Igram Dezire, imućnu studentkinju medicine, čija pozicija u društvu samo na prvu loptu deluje privilegovano. Kao i sve što radimo, polazimo od sebe, od ličnih iskustava, potom tuđih koje smo opazili, sve do mašte, smisla, pisca, kolega... i vraćajući se opet nazad u bazu.

Iza Jovane Belović je promišljeno vođenje umetničke karijere. Glumu je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesorke Jasne Đuričić, a master studije iz iste oblasti dve godine kasnije. Član JDP-a je od 2021. godine. U svojoj biografiji ubeležila je kompleksne junakinje: Jagodu, Mišicu i Sedmicu, Gospođu Nikolićku, Sofiju Subotić, Lulu…

– Gluma me je opredelila za glumu. U ovom poslu, što je više izazova, to je naš poziv zanimljiviji. Barem je tako je u mom osećanju stvari. A biti deo JDP-a omogućava, pored ostalog, upravo to, jer imate mogućnost da radite zaista različite komade, u različitim režijama, bez „smeštanja u fioku”, kako se to žargonski kaže – kaže Jovana Belović i otkriva kako je tekao njen umetnički put od rodnog Beograda, preko Novog Sada, zatim Subotice, pa ponovo Beograda:

– Sigurna sam da je jedino tako mogao da se odvija moj put. Na svakom njegovom segmentu sam bila u pravo vreme, baš onda jer je to bilo potrebno. Mnogo učila, mnogo radila, malo se menjala, jednom rečju formirala. Ono što je važno jeste da sebi nikada ne zatvaramo puteve, da ne kažemo to je to, to je moj put i evo mene na njegovom kraju. Tako da moj put i dalje teče. Dakle, nije krug već bezbroj pravaca koje biramo ili sa kojih silazimo – kaže glumica.

Koliko je delikatno mladom glumcu/glumici da pronađe svoje mesto u svetu scenske magije, naša sagovornica kaže:

– Sve zavisi od toga šta želite. Mladom čoveku je teško, zaista. Mladost je lepa, ali bolna. Tako kažu. Tako jeste. Mesta ima za sve, smatrati ili delati kao da je suprotno malograđanski je pogled na stvari. Nekad nije do pojedinca, vrlo često mali broj stvari zavisi od nas samih, zastupljenost nije uvek ekvivalent daru ili radu. Ali mesto nije upitno, jer mi svi pripadamo, nema ništa na ovom svetu što sme i može da ubedi u suprotno. Shodno tome i uz veru u scensku magiju radimo naš posao.