Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dva pasoša bez vize iz Podgorice

Oprečne izjave predstavnika vlasti Srbije i vlasti Crne Gore o dvojnom državljanstvu ne ulivaju puno nade u mogućnost skorog postizanja sporazuma o ovom pitanju, čije bi rešenje pre svega obezbedilo brojnim građanima s obe strane srpsko-crnogorske granice da se ne osećaju kao stranci u jednoj ili drugoj zemlji.

Zoran Lutovac, ambasador Srbije u Crnoj Gori, najavio da će Beograd do sredine oktobra ponuditi Podgorici sporazumno rešenje o dvojnom državljanstvu. Međutim, Jusuf Kalamperović, ministar unutrašnjih poslova Crne Gore, već jeobelodanio da će prema njihovom predlogu dvojno državljanstvo biti izuzetak. Istovremeno je iz zvaničnih podgoričkih krugova poručeno da Srbija mora da promeni sopstveni zakon o državljanstvu ukoliko želi sporazum, jer se, kako je rečeno, njime promoviše etnički princip u dodeli državljanstva, što je za njih neprihvatljivo. Ne bude li to Srbija učinila, visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković ne veruje, kako ističe za naš list, da će uopšte biti moguć bilateralni razgovor na ovu temu.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić prethodno je naglasio da će srpski predlog biti usmeren ka tome da se problem što pre reši, ali nije iznosio detalje o tome na koji način bi to moglo da bude učinjeno. Zoran Žižić, lider Demokratske stranke jedinstva, za „Politiku” kaže da je iz razgovora sa predstavnicima SPS-aminulog vikenda na Žabljaku saznao da socijalisti imaju pozitivan odnos prema sticanju crnogorskog i srpskog državljanstva pod uslovima pune uzajamnosti, u skladu sa evropskim standardima i preporukama Saveta Evrope, koji ohrabruje države da u svojim zakonima predvide mogućnost sticanja dvojnog državljanstva.

Vuković, međutim, ponavlja da je srpski zakon (donet u septembru prošle godine) „potpuno suprotan pravnoj logici i međunarodnom pravu”, a da je aktom Saveta Evrope iz 1997. godine izričito zabranjeno da se državljanstvo daje po nacionalnom ključu, te da je i Savet Evrope već kritikovao taj propis jer promoviše etnički princip.

Šta je zapravo evropski standard o dvojnim državljanima? Nekadašnji predsednik Saveznog ustavnog suda Momčilo Grubač kaže da je opšte načelo za ocenjivanje nekog propisa koliko on odgovara običnom građaninu.

– Kad se pođe od tog načela, onda je jasno da je ovo rešenje koje mi imamo u Srbiji naprednije i progresivnije – podvlači Grubač, dodajući i da „nije tačno da naš zakon dvojno državljanstvo priznaje samo pripadnicima srpske nacionalnosti”, već da se dvojno državljanstvo može dobiti i po drugim kriterijumima.

Srbija je, podsetimo, izmenjenim zakonom o državljanstvu (septembra prošle godine) omogućila svim Srbima koji žive van Srbije da dobiju državljanstvo, bez odricanja od stranog državljanstva. Prema crnogorskom zakonu o državljanstvu, donetom pre nekoliko meseci, dobijanje „duplog pasoša” je izuzetno restriktivno i mogu da ga dobiju samo oni kojima jedan od roditelja ima državljanstvo neke druge države. A dvojno državljanstvo moći će da zadrže samo oni koji su ga imali do 3. juna 2006. godine, kada je proglašena nezavisnost. Inače, tamošnji ustav predviđa da građani imaju dva državljanstva najduže do 22. oktobra ove godine. Kalamperović je poručio državljanima Srbije koji žive u Crnoj Gori da će moći da uzmu crnogorsko državljanstvo pod uslovom da donesu otpust iz srpskog državljanstva.

Ti građani, njih između 30.000 i 40.000, koji imaju srpsko državljanstvo i crnogorske lične karte, po tvrdnji lidera Srpske liste Andrije Mandića već su se našli na udaru tamošnje vlasti. To nisu oni građani koji su državljanstvo stekli na osnovu prošlogodišnjih izmena srpskog zakona (za koji je lobirala SL), već ga „vuku” još iz zajedničke države.

– Brišu ih iz biračkih spiskova, jer je novim, diskriminatorskim ustavom predviđeno da pravo glasa imaju samo državljani Crne Gore. Ima među njima ljudi koji u Crnoj Gori žive i 20, 30 godina – objašnjava naš sagovornik, koji misli da se crnogorska vlast plaši biračkog prava i želi da te ljude, koji mahom glasaju za opoziciju, izbriše iz biračkog spiska.

(/slika2)Mada se biračko pravo u slučaju dvojnog državljanstva, po pravilu, ostvarujetamo gde čovek živi (pa, recimo građani Crne Gore koji su po srpskom zakonu uzeli državljanstvo Srbije nemaju pravo da glasaju na ovdašnjim izborima), ipak mnogi da crnogorska vlast strahuje da bi odobravanjem „duplih pasoša” došlo i do povećanja biračkog tela koje neće glasati za režim.

A sa čime se sreće običan građanin u situaciji kada sporazuma dve države nema može se samo naslutiti iz jednog komentara, nedavno objavljenog na sajtu B92: „Voleo bih da mi neko objasni šta je sa nama Srbima koji živimo u Crnoj Gori? Ovim mislim na nas koji smo se pre nekoliko godina, recimo šest-sedam, preselili iz Srbije. Sobzirom na to da smo morali ovde izvaditi lične karte da bismo mogli da radimo, imamo veliki problem. Crna Gora nam ne daje ni pravo na dvojno državljanstvo, niti možemo dobiti pasoše, opet u Srbiji nam ne daju pasoše zato jer nismo prijavljeni u Srbiji i nemamo lične karte?”

Nisu ni u Srbiji rešeni svi problemi Crnogoraca koji u njoj žive. Prema saznanjima Miše Đurkovića iz Instituta za evropske studije, nekadašnjeg savetnika Andrije Mandića, ovde još nisu doneti svi podzakonski akti za primenu zakona.

Govoreći načelno o pravima onih koji imaju dvojno državljanstvo, profesor Momčilo Grubač, nekadašnji predsednik Saveznog ustavnog suda, ističe da oni ne bi trebalo da imaju sva prava državljanina jedne odnosno, druge države. Uostalom, ni prema srpskom zakonu, Crnogorci sa dvojnim državljanstvom nemaju jednaka prava, kao što nemaju ni jednake dužnosti (npr. služenje vojnog roka). Detalji koji proizilaze iz ove situacije regulišu se zakonom, odnosno sporazumom. Međutim, u ovom trenutku dvojno državljanstvo za građane Srbije i Crne Gore je, prema njegovim rečima, prevashodno političko pitanje.

–Političari o običnom građaninu očigledno malo vode računa, već pre svega o svom političkom interesu, a građaninu kako bude – kaže ovaj pravnik i posebno ukazuje na to da dvojno državljanstvo običnim građanima donosi brojne pogodnosti. U srpsko-crnogorskom slučaju, naročito, jer mi imamo porodice i imovinu u obe države.

Biljana Čpajak

-----------------------------------------------------------------------

Preko prebivališta do dvojnog državljanstva?

Mnogi građani u Srbiji, odnosno u Crnoj Gori, nalaze se u začaranom krugu i nemaju odgovore na brojne nedoumice u vezi sa sopstvenim statusom. Tako je jedan od građana komentatora na tekst objavljen na sajtu napisao da će najgore proći Crnogorci u Srbiji koji nemaju uverenje o srpskom državljanstvu, već samo prebivalište u Srbiji. Crnogorsko neće dobiti jer ne mogu da dobiju otpust iz srpskog državljanstva, ocenjuje ovaj građanin i postavlja pitanje šta će Srbija učiniti sa ljudima koji su se našli u ovakvoj poziciji.

Srbija i Crna Gora u državnoj zajednici su sa BiH 2003. godine potpisale ugovor o dvojnom državljanstvu. Prema tom sporazumu, da bi neko stekao dvojno državljanstvo, između ostalog mora da ispunjava sledeće uslove: da je navršio 18 godina, da ima prijavljen boravak, najmanje tri godine na teritoriji države ugovornice čije državljanstvo stiče, odnosno ako je u braku s državljaninom te države ugovornice najmanje godinu dana; da se iz njegovog ponašanja može zaključiti da će poštovati pravni poredak države ugovornice čije državljanstvo stiče...

-----------------------------------------------------------------------------

Do državljanstva Srbije stiže se bez odricanja

Svi Srbi koji žive van Srbije mogu da dobiju državljanstvo matične države bez odricanja od stranog državljanstva.Uslov za dobijanje takvog srpskog državljanstva, prema Zakonu o državljanstvu, izmenjenom 24. septembra 2007. jeste da podnosilac zahteva bude punoletan i da je poslovno sposoban, kao i da potpiše izjavu da Srbiju smatra svojom državom.

Državljaninom Srbije smatra se i crnogorski državljanin koji je 3. juna 2006. godine (kada je crnogorski parlament doneo odluku o nezavisnosti) imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, ako podnese zahtev i pismenu izjavu da se smatra državljaninom Srbije. Oni građani Crne Gore koji nisu imali prijavljeno prebivalište u Srbiji u trenutku osamostaljivanja Crne Gore mogu da dobiju srpsko državljanstvo pod olakšanim uslovima koji važe za sve građane bivših članica SFRJ.

U trenutku odvajanja Crne Gore govorilo se da će, ukoliko Srbija i Crna Gora zaključe sporazum o dvojnom državljanstvu praktično još pola miliona ljudi imati pravo na drugi pasoš: oko 260.000 Crnogoraca koji žive u Srbiji i oko 200.000 građana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi. Kao što je poznato, mnogi su to pravo iz srpskog zakona iskoristili, podstaknuti raznim pobudama, od emotivnih do egzinstencijalnih.

B. Č.

-------------------------------------------------------------------

Sabiranje i oduzimanje

Gledišta Žižića i Vukovića su suprotna i kad je reč o crnogorskim zakonskim rešenjima. „Crna Gora mora da ima restriktivnu politiku, što je princip koga se drže sve, posebno male države”, tvrdi Vuković, naglašavajući da će Crna Gora to pitanje pokušati da reši principijelno. Na to Žižić odgovara da „mala država treba da sabira svoje državljane, a ne da ih rasteruje”, a da je suština odnosa vlasti prema dvojnom državljanstvu strah od Srbije.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.