Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Osam decenija zvuka na filmu

Са премијере филма "Џез певач"

Nizom prigodnih programa Američki filmski institut u Los Anđelesu tokom oktobra obeležava 80 godina od pojave zvučnog filma. Pre osam decenija, 6. oktobra 1927. godine, u Los Anđelesu je održana svetska premijera "Džez pevača", prvog zvučnog dugometražnog igranog filma.

Ovo delo bilo je prvo u kojem su skoro tri decenije posle pojave pokretnih slika glumci progovorili. Film je realizovan u produkciji holivudskog studija "Vorner bros", a tadašnja muzička zvezda Al Džolson izgovorio je prve reči na filmu: "Sačekajte, sačekajte, još niste čuli sve..."

Borba između nemog i zvučnog filma trajala je dugo. Sistem svetlosnog ton filma pronašao je dr Li de Forest 1923. godine, a kompanija "Vestern elektrik" ustupila je pronalazak studiju "Vorner bros". Ovaj i tada uticajan studio zapao je tokom 1926. godine u tešku finansijsku situaciju, bio je pred stečajem. Tražeći izlaz iz nastale situacije, čelnik studija Džek Vorner odlučio je da iskoristi patent za zvučni film.

Posle prvih projekcija "Džez pevača" publika je bila oduševljena, a film je zaradio čak tri miliona dolara. Ovaj film, međutim, nije bio apsolutno zvučni jer su samo pevačke numere i neke govorne scene bile ozvučene. Tek 1929. godine snimljen je film "Svetla Njujorka" koji je bio potpuno ozvučen.

U počecima zvučni film je podsećao na snimljeno pozorište. Mnoge zvezde nemog filma bile su glumci bez veštine i kulture govora, a glasovi mnogih od njih bili su neprihvatljivi za zvučni film. Takvi glumci otpuštani su i zamenjivani novim licima sa prijatnim glasovima i poznavanjem tehnike pevanja.

U početku, zvučni film je bio konfuzan, tvrde mnogi istoričari. Tek 1930. godine Jakob Karol pronašao je tehničko rešenje za "dubliranje" po kojem je dijalog na originalnom jeziku mogao da bude zamenjen dijalogom na bilo kom jeziku. U to vreme, veliki broj umetnika sa nepoverenjem je dočekao zvučni film. Čaplin i Kler su bili protiv nekontrolisane primene zvuka, a Ejzenštaj i Pudovkin su sastavili manifest "O budućnosti zvučnog filma", tvrdeći da "svako uključivanje dijaloga u neku filmsku scenu može da uništi film". Čaplin je, čini se, bio najradikalniji. Dugo nije želeo da se posveti zvučnom filmu, njegovi junaci su progovorili tek 1936. godine u "Modernim vremenima", a on tek 1941. u filmu "Veliki diktator".

Godine 1936. film je konačno oslobođen glamuroznog teksta. Zvuk je tada postao sredstvo, a ne cilj. Od tada zvuk se koristi da naglasi dramsku radnju, dijalog da je objasni, muzika da stvori atmosferu, a šumovi da pojačaju realističnost.

Iako su pokretne slike u Srbiju stigle 6. juna 1986. godine, samo šest meseci posle prvih pariskih filmskih projekcija braće Limijer, zvučni film u srpsku produkciju stigao je mnogo kasnije. Dragoljub Aleksić, bravar i akrobata, ostao je zabeležen kao jedna od značajnih ličnosti srpske kinematografije, jer je njegov film "Nevinost bez zaštite" bio prvi srpski kompletno zvučni film. Snimljen je 1941. godine, a prikazan tokom 1942. kada ga je videlo čak oko 80.000 Beograđana.

Pošto je film snimljen u Beogradu za vreme okupacije, Aleksić je imao dosta problema sa Nemcima. Posle rata, Aleksić je bio izveden na sud kao izdajnik, ali se branio da je umetnik i da nikakve veze nije imao sa Nemcima. Posle svega, Aleksić je ipak doživeo duboku starost i umro je u Beogradu 4. novembra 1985. godine u 85. godini.

Zvuk u danas do tančina tehnički usavršenom filmu napreduje munjevito. Snimanje i obrada zvuka, tvrde teoretičari modernog filma, znatno više napreduju nego slika.
Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.