Kuba traži suspenziju sankcija

 Kuba je zatražila da Vašington suspenduje ekonomski embargo, kako bi se lakše oporavila od katastrofalnih posledica posle uragana „Gustav” i „Ajk”. Prvi izveštaji sa terena su poražavajući: oko devedeset hiljada kuća na ostrvu je potpuno srušeno, a 430.000 je teško oštećeno, oko dva miliona Kubanaca je bez krova nad glavom. Kuba će ove godine ostati i bez šećera. Pola miliona hektara zasađenih šećernom trskom je poplavljeno.

U Havanu je stigao prvi avion iz Španije, sa 20 tona humanitarne pomoći, dok je u nedelju iz Brazila doletelo 14 tona namirnica. Brazil će narednih dana brodom dopremiti sto tona pirinča koji će se podeliti između Kube i Haitija gde su uragani odneli 500 ljudskih žrtava.

U takvim uslovima Havana je od Vašingtona zatražila da bar „na šest meseci ukine embargo” kojim je komunističko ostrvo blokirano već gotovo pedeset godina.

SAD, međutim, ne žele da menjaju politiku prema Kubi, iako ona nije dala željene rezultate u poslednjih pedeset godina. Sekretar za trgovinu SAD Karlos Gutijeres odbacio je mogućnost da se privremeno ukine embargo Kubi. „Vašington želi da pošalje svoju komisiju koja bi procenila štetu i ponudio je stotine hiljada dolara humanitarne pomoći”…rekao je Gutijeres. Kuba, međutim, odbija američke procenitelje jer nijedna druga zemlja „nije postavljala takve uslove”: SAD, po tumačenju Havane, pre pomoći, traže da njihova delegacija eksperata obiđe teren.

Kada je o Evropskoj uniji reč, Havana je do sada prihvatila diplomatsku saradnju sa Španijom i Belgijom, zemljama iz kojih polako stižu prvi paketi neophodni za normalizaciju života. Venecuela, Ekvador, Kolumbija i Rusija takođe pomažu da se ublaže katastrofalne posledice uragana.

SAD, međutim, tvrde da je Kuba odbila pomoć od pet miliona dolara za žrtve uragana.

Sasvim druge, mnogo manje sume, pojavljuju se u komentarima kubanskih zvaničnih medija.

„Kubanci će uspeti da nadvladaju i ovaj izazov, u trenutku kada iz mnogih zemalja sveta primaju pomoć”, piše „Granma”. Ona se odasvud, sem iz Vašingtona, šalje bez ikakvih prethodnih uslova i po vrednosti „daleko prevazilazi smešno nisku sumu od sto hiljada dolara koju nudi Vašington”. To je manje nego što godišnje dobija najniži službenik Bele kuće, dodaje zvanični organ Komunističke partije Kube.

Istovremeno, Kuba je donela odluku o raspodeli neiskorišćene zemlje u državnom vlasništvu lokalnom stanovništvu, koje je u obavezi da je obrađuje. Ali teško daće ova zakasnela mera sprečiti gladnu godinu koja se kao avet nadvija nad ostrvom. Dok se Vašington premišlja, a Havana odbija „poklon” u uslovima embarga, na Kubu je stigla visoka privredna delegacija iz Rusije. Mnogo je znakova koji govore o obnavljanju bliskosti sa hladnoratovskim partnerom, na šta se u Vašingtonu gleda kao na još jednu tešku nepogodu, koja će se kao i „Ajk” obiti i o američku obalu. Niko u ovim predizbornim danima, kada akcije na Volstritu padaju na najniže grane, nema snage da ukine poluvekovni embargo. Ma kako rečiti bili podaci o njegovom neuspešnom dejstvu.