Kralj kalcijuma

Kelj (Brassica oleracea, Acephala Group) jeste zeleno lisnato povrće koje spada u grupu kupusnjača. Kako raste, formira glavicu od modrozelenog lišća. Izvorno se gaji u Aziji i na Mediteranu, ali je široko rasprostranjen i u severnoj Evropi i Americi.

U Škotskoj poziv na večeru uobličen je u frazu „dođi na kelj”.

Mada spada u zimsko povrće, ima ga tokom cele godine. Ipak, najukusniji i najbogatiji nutrijentima je upravo zimi. Kelj se često naziva „kraljem kalcijuma”, a trenutno se nalazi na top-listi deset najzdravijih namirnica. Bogat je vitaminima A i Ce, gvožđem, luteinom i prehrambenim vlaknima. Sadrži velike količine kalijuma, sedam puta je bogatiji beta-karotenom od brokula i jedanaest puta bogatiji luteinom.

Važno je istaći: što je tamnija zelena boja nekog povrća, to je u njemu više beta-karotena (provitamina A). Ova biološka materija na poseban način utiče na vitalnost i dobro raspoloženje čoveka.

Kako se priprema kelj?

Kelj se najčešće priprema a i najbolji je ako se obari u slanoj vodi. Tradicionalni način pripremanja podrazumeva kuvanje od 40 minuta, dok u potpunosti ne omekša. Može se dodati i čorbama i varivima, a često se priprema sa krompirom i ječmom. U kombinaciji sa belim pasuljem i kobasicom predstavlja tradicionalno portugalsko jelo. Kelj se može začiniti belim lukom, maslinovim ili susamovim uljem, sokom od limuna, cimetom, ribizlom ili preprženim semenkama bora.

Kelj i zdravlje. Tradicionalno, ovo povrće se koristi kod bolesti i stanja izazvanih poremećajem razmene materija u organizmu, gihta, i za ublažavanje simptoma reume. U narodnoj medicini sveži listovi kelja stavljali su se na otečene zglobove i čireve, a sok se davao osobama sa želudačnim tegobama.

Zbog visokog sadržaja prehrambenih vlakana, kelj se preporučuje osobama sa slabom pokretljivošću creva. Visoki udeo kalijuma svrstava ga u grupu namirnica koje se preporučaju osobama sa visokim krvnim pritiskom. Vitamin A i lutein, koji su u velikoj meri prisutni u kelju, prepoznati su kao nutrijenti koji štite oči od različitih degeneracija, a zbog visokog sadržaja kalcijuma kelj se preporučuje zbog kostiju.

Ukoliko možda niste ljubitelj ove namirnice ili želite promenu, predlažemo da napravite kelj u finom sosu. Njime možete da prelijete i neku drugu kuvanu kupusnjaču: kupus, raštan, brokule…

Za četiri osobe potrebno je: kilogram kelja, 7–8 dl kokošje supe.

Za sos je potrebno: 30 g maslaca, 20 g brašna, tri kašike senfa, decilitar belog vina, dva decilitra pavlake, so, biber, šećer. Priprema: čvrstu glavicu kelja očistite pa je rasecite na osam delova. Kada supa od kocke prokuva, stavite kelj. Kad omekša, izvadite ga iz supe i stavite na topli tanjir. U međuvremenu na zagrejanom maslacu kratko pržite brašno i nalijte ga vinom. Ulijte pavlaku, dodajte senf i mešajući kuvajte na laganoj vatri oko 10 minuta. Sos posolite i pobiberite i dodajte malo šećera. Posluživanje: vrućim sosom prelijte kuvani kelj i po želji poslužite uz kuvani krompir posut seckanim peršunom. Savet: na isti način možete pripremiti i kineski kupus.