Ukrajina za 18 meseci rata izgubila skoro 15 miliona stanovnika

Prazni gradovi, pre svega sela, porodice su podeljene, usamljeni vojnici na frontu čije su žene sa decom otišle u inostranstvo odakle se ne vraćaju… Ukrajina prolazi kroz katastrofalnu demografsku krizu. Kolaps stanovništva uskoro će izazvati veoma ozbiljne ekonomske i socijalne probleme u Ukrajini, piše reporter “Korijere da la sera”.

Ukrajina je za 18 meseci rata izgubila, kako se procenjuje, skoro 15 miliona stanovnika.

O tome se malo govori u javnosti, navodi italijanski list i dodaje da se u Ukrajini niko ne bavi ovim problemom jer su svi napori okrenuti ka frontu.

„Kada kuća gori, prvo morate ugasiti vatru, a tek kasnije razmišljati o tome koji nameštaj ćete kupiti“, kažu zvaničnici u Kijevu.

Posle raspada Sovjetskog Saveza, u vreme sticanja nezavisnosti 1991. godine, Ukrajina je imala oko 52 miliona stanovnika. Deset godina kasnije na popisu 2001. godine bilo je 48, 5 miliona a uoči ruskog napada u februaru 2022. godine broj stanovnika se sveo na oko 42 miliona.

Ipak, najdramatičniji pad je zabeležen od početka rata, pre svega zbog masovnog bekstva žena i dece u inostranstvo. Kijevske vlasti odmah su zabranile izlazak iz zemlje muškarcima od 18 do 65 godina.

Danas, kako procenjuju stručici, u Ukrajini živi između 28 i 31 milion stanovnika, podseća „Korijere da la sera”.

„Sa 52 miliona na manje od 30 za tri decenije. To je veoma ozbiljan gubitak za zemlju koji ugrožava njene šanse za obnovu posle završetka rata, sprečava ekonomsku normalizaciju i potapa penzioni sistem,  objašnjava Aleksandar Demenčuk, rektor Fakulteta političke nauke u Kijevu.

„Nedostaju deca, stoga nedostaje budućnost. Otišle su mlade žene iz viših srednjih klasa sa odličnim stepenom školovanja. A što je još ozbiljnije, više od polovine njih ne namerava da se vrati u Ukrajinu. Deca uče u nemačkim, poljskim, austrijskim, francuskim ili holandskim školama. Majke su odmah našle posao. Evropska politika dobrodošlice u početku nam se činila čudom velikodušnosti, a sada se ispostavilo da je prokletstvo,” navodi Demenčuk.

Prema rečima Ele Libanove, uglednog demografa u Nacionalnoj akademiji nauka, sve to utiče na stopu fertiliteta, koja je pala na 0,7 odsto, i jedna je od najnižih u svetu.

Svi urbani centri koji se nalaze u blizini Donbasa su polupusti: ostali su samo stari, bolesni i siromašni. Ali problem je nacionalni.

„Većina mojih najboljih saradnika brzo je našla posao u Poljskoj i Francuskoj. Naše industrije ne rade, nema tržišta. Niko od njih se neće vratiti» kaže Sergej, IT preduzetnik sa kancelarijama širom zemlje.

Porodice se raspadaju preko noći a vojnici i oficiri sve češće se žale da su ostali sami. Jedan ukrajinski oficir koji se mesecima bori oko Bahmuta požalio italijanskim novinarima da ga je žena napustila.

„Moja žena sa naše dvoje dece od 5 i 7 godina otišla je u Nemačku prvih dana rata. Od tada se srećemo sve manje. A sada sam otkrio da je našla novog saputnika“, kaže Aleksej, 40-godišnji kapetan stacioniran u blizini Bahmuta.

„Sukob će povećati stopu razvoda. Žene napuštaju muškarce, ali čak i vojnici ponekad nađu nove saputnike“, kaže Jiulia Komar, psiholog koji se bavi porodičnim nedaćama.

Nedavna studija UNHCR-a procenjuje da 76 odsto izbeglica namerava da se vrati, ali su ukrajinski stručnjaci i dalje veoma skeptični.

„U naredna dva meseca naša vlada će izraditi program podrške povratku, pokušavajući da uključi evropske partnere“, kaže profesor Demenčuk. On se nada da će se to dogoditi „što je pre moguće" .