Divlje deponije – manji deo većeg problema

Ima ih na hiljade u Srbiji i sasvim su se odomaćile. Nažalost, reč je o divljim deponijama, koje se nalaze u koritima reka, na poljoprivrednim zemljištima, ispod gradskih mostova, na ulazima u opustošena sela, u šumama… Odlaže se, tamo gde to nije predviđeno i najčešće tamo gde komunalna preduzeća ne odnose otpad, sve i svašta – od kućnog smeća do neispravne bele tehnike, pohabani komadi nameštaja, odbačena sanitarija, pa čak i životinjski otpad. Smeće na divljim deponijama vrlo lako i brzo zagađuje zemljište, vodu i vazduh, a često je i uzrok erozija, poplava, krivac je za pomor ribe, smanjenu plodnost zemlje… Recept za katastrofu je kad neko odluči da se deponije reši paljenjem, pa vazduh, osim neprijatnog mirisa, ispune azotni i sumporni oksidi, furani, teški metali…

Do polovine septembra 30 opština i gradova očistiće 170 divljih deponija. Za ovu akciju Ministarstvo zaštite životne sredine izdvojilo je skoro 700.000 evra, čime će pokriti 80 odsto troškova, dok će 20 procenata biti finansirano iz lokalnih budžeta. Prethodne dve godine resorno ministarstvo takođe je novčano pomagalo uklanjanje 730 divljih smetlišta širom zemlje. Iako brojka od ukupno 900 očišćenih nelegalnih deponija zvuči impresivno, to je tek četvrtina obavljenog posla i to pod uslovom da nijedna od njih nije ponovo nikla. Naime, procene su da ih je u Srbiji oko 3.500 i da se na njima odlaže petina komunalnog otpada.

U Ministarstvu zaštite životne sredine za „Politiku” kažu da je nelegalno odlaganje smeća samo deo jednog od najvećih ekoloških problema u Srbiji – neadekvatno upravljanje otpadom.

– Rešavanje ovog gorućeg problema zahteva sistemski i sveobuhvatan pristup, a radi se na više paralelnih koloseka. Već ovog leta počinje izgradnja modernog Regionalnog centra za upravljanje otpadom Eko-Tamnava u selu Kalenić u opštini Ub, gde će se otpad tretirati na najsavremeniji način. Upravo realizacijom ovog kapitalnog projekta, stvaraju se preduslovi za čišćenje divljih i sanaciju nesanitarnih deponija, kao i za propisno odlaganje otpada sa teritorije 11 lokalnih samouprava koje će pripadati ovom centru. Još četiri lokalne samouprave su zainteresovane da se priključe. Realizacijom ovog projekta rešava se problem neadekvatnog upravljanja otpadom za više od pola miliona stanovnika – ističu za naš list u ministarstvu.

Koliko novca treba da bi se rešio problem divljih deponija teško je odrediti, jer bi prvo trebalo znati koliko ih tačno ima. Kada je Fiskalni savet 2018. godine radio procenu investicija u zaštitu životne sredine, divlje deponije su bile na listi onih jeftinijih. Tadašnja procena je bila da je za njihovo uklanjanje potrebno minimum deset miliona evra. Međutim, i kada bi se precizno popisale sve divlje deponije i za njihovo uklanjanje obezbedilo sve do dinara, a javna komunalna preduzeća počela da odnose smeće i iz najzabitijih krajeva zemlje, ostaje nerešen problem kako odvratiti ljude da ne bacaju smeće na mesta koja nisu za to predviđena.

– Uprkos našim naporima da rešimo ovaj višedecenijski problem kojim se niko ranije nije bavio, pojedini nesavesni građani, nažalost, ponovo odlažu različite vrste otpada na lokacijama koje su već očišćene. Upravo zato smo izdvojili sredstva za postavljanje video-nadzora na očišćenim lokacijama. Službe ministarstva su apelovale na lokalne samouprave da njihove nadležne inspekcije redovno budu na terenu, kako bi kažnjavale neodgovorne pojedince. Ministarstvo unutrašnjih poslova osnovalo je Jedinicu za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, sa primarnim zadatkom da se sprečavaju ekološki prestupi. Saradnja dva ministarstva je odlična na dnevnom nivou, uključujući i reagovanja na nelegalno odlaganje otpada i formiranje divljih deponija – objašnjavaju u ministarstvu dodaju da njihov cilj nije „kažnjavanje, već jačanje svesti o tome koliko je važno da država i građani budu partneri u nastojanju da se sačuva životna sredina”.