Prioritet je suzbijanje svih oblika nasilja

Za mesec dana đaci će se vratiti u školske klupe, a nova ministarka prosvete profesor dr Slavica Đukić Dejanović kaže da će 1. septembar u obrazovnim ustanovama biti prožet osećanjem sete, tuge i dostojanstva za one koje smo izgubili u masovnim ubistvima, ali i obaveze da se u ime njih radi na tome da školstvo bude bolje. U razgovoru za „Politiku” ona navodi da status prosvetnih radnika smatra veoma važnim, kao i komunikaciju s njima.

„Da bi prosvetni sistem funkcionisao kako treba, važno je da zajednica, učenik, učitelj, pedagog, roditelj imaju kvalitetniji odnos u smislu zajedništva, rešavanja problema i perspektive svega onoga što se tiče škole. Zato prosvetnim radnicima moramo obezbediti veći autoritet, jer oni to zaslužuju. Ujedno, njihov materijalni položaj mora biti bolji. Videće se koje su realne mogućnosti i koliko se mogu povećati zarade. Za sada su procene vlade da to može biti 5,5 odsto povećanje plata za uposlene u obrazovanju već u septembru, a januarska plata će im biti uvećana za 10 odsto. Čućemo glas sindikata i njihova očekivanja, ali i realnu procenu finansijskih mogućnosti. Ne možemo dozvoliti da neko ko radi kao nastavnik i izdržava četvoročlanu porodicu nema para za potrošačku korpu, koja se uzima kao reper kakav je materijalni status porodice. Spremna sam da stanem uz prosvetne radnike, ali treba prihvatiti i realnost”, najavila je dr Đukić Dejanović.

Mali je broj ljudi koji bi u ovom trenutku prihvatio verovatno najnezahvalniju funkciju ministra prosvete. Koliko ste svesni toga da je „vruć krompir” u vašim rukama?

Nikada nisam birala vreme, već su odgovornost i zadaci uvek dolazili kod mene, a ja sam se trudila da ih uradim najbolje što mogu. Odgovornost koju u ovom momentu iziskuje mesto ministra prosvete znači spremnost da poveže sve pojedince i institucije u Srbiji, da zajednički radimo da vaspitanje i obrazovanje, u okviru uslova za dobru bezbednost u školama, bude zajednički zadatak. Ministar prosvete sa svojim timom i celokupnom Vladom Srbije može da napravi smernice kako dalje, a ako svi pojedinci ove zemlje ne učine šta mogu na tom planu, da ta bitna funkcija u prosveti bude na očekivanom nivou, onda ništa nismo uradili.

Koliko ste svesni da ćete biti pod velikom lupom javnosti? Hoće li to otežati vaš rad?

Volim javnost u radu. Sama ništa ne mogu uraditi. Znam da ima nevernih Toma kada sam ja u pitanju. Ne bih htela da se unapred branim. Neka me ocene kada se moj mandat bude završio.

Ima mišljenja da je dobro što je neuropsihijatar na čelu ovog ministarstva zbog svega što se dogodilo, ali i onih koji smatraju da je to promašaj.

Mene nije kvalifikovalo za ovo mesto to što sam neuropsihijatar. Predsednik moje partije, SPS-a, Ivica Dačić dao je predlog da ja to budem jer je u ovom momentu uzeo u obzir na koji sam način obavljala društvene aktivnosti na pozicijama na kojima sam se nalazila, kao i što sam bila profesor univerziteta. Ima neuropsihijatara koji umeju da mirnim tonom nađu argumente, a Dačić verovatno smatra da sam ja takva.

SSP je uputio otvoreno pismo javnosti u kojem navodi da je vaše imenovanje rehabilitacija politike iz devedesetih. Kako to komentarišete?

U politici devedesetih godina prošlog veka bilo je političkih i stručnih koraka na koje smo ponosni, ali bilo je i onih zbog kojih smo jako nezadovoljni. Kvalitetna činjenja ne mogu da vezujem za godine, ni za 1990. ni za 2023. godinu. Sigurno je da se u teškim okolnostima sankcija u kojima smo živeli veliki broj ljudi loše osećao, ali je tadašnje rukovodstvo zemlje radilo ono što je smatralo najboljim. Za sve one koji su kršili zakon i nisu poštovali pravila elementarna za progres i razvoj društva uvek su postojale sankcije i način da budu kažnjeni. Politika devedesetih je kažnjena neizborom na narednim izborima, ali SPS je preživeo, što znači da građani smatraju da je u tim devedesetim bilo klica kvalitetnog, a da je eliminisano ono što nije valjalo zahvaljujući novom pristupu i političkim stavovima socijalista.

Kako reagujete na mišljenje Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije da ste vi zapravo za penziju, a ne za dobrog ministra prosvete, kao i da ste isluženi politički kadar?

Da sam isluženi politički kadar je doživljaj nekih ljudi. Verovatno je dvehiljaditih trebalo da budemo demontirani kao partija i da naše ideje budu sahranjene, ali građani Srbije su nam na poslednjim izborima dali 100.000 glasova više. Ja sam kao zrela osoba i docent Medicinskog fakulteta ušla u politiku ne da od nje nešto dobijem, već da dam svoj doprinos.

Najavili ste da će vam jedan od prioriteta u radu biti borba protiv nasilja.

Prioritet je suzbijanje svih oblika nasilja, posebno vršnjačkog u školama. Pri kabinetu premijerke je formiran tim koji na tome predano radi, a deo za koji je naše ministarstvo zaduženo biće vezan sa savetodavni rad. Već tokom leta svi roditelji, učenici i nastavnici koji imaju potrebu za stručnim savetovališnim radom u školi mogu naći stručne timove koji će im pomoći. Jedinice lokalne samouprave, lekari, mediji, pedagozi, psiholozi, nastavnici, predstavnici učeničkih parlamenata, roditelji takođe zajedno moraju da rade na prevenciji.

Na koji način?

To ne znači da treba da se stigmatizuje ili ružno obeleži dete koje ne pripada nekom proseku u ponašanju, ali različitost u mentalnom funkcionisanju treba identifikovati da bi se proverilo da li ono ima neku unutrašnju patnju ili može da bude potencijalna opasnost za druge. Takvom selekcijom se mali broj dece usmerava na psihologe i pedagoge, koji će raditi sa njima, a instrukcije dobijaju i njihovi roditelji i razredne starešine i drugari. Tako se tom detetu može pomoći.

Smatrate da je važno vratiti dostojanstvo i autoritet prosvetnim radnicima. Na koji način to može da se učini?

Autoritet se vraća snagom argumenata. S druge strane, dešava se da prosvetni radnici odu iz profesije i zapošljavaju se u privredi zbog boljih zarada. Imamo paradoksalnu situaciju, da oni koji bi najviše voleli da rade sa decom, da bi obezbedili egzistenciju porodici, biraju odlazak na plaćenija mesta. Dostojanstvo i autoritet nastavnika se pravi i stalnom komunikacijom sa tržištem rada.

Ali videli ste da vlada slabo interesovanje za profesiju nastavnika. Za poziv nastavnika fizike ove godine upisao se samo jedan student u Beogradu. Brinete li da ćemo uskoro ostati bez nastavničkog kadra?

Ne nedostaju samo oni već i ljudi koji će se baviti zanatima sa srednjim stepenom obrazovanja. Ne treba zaboraviti da je Srbija potpisnik Agende 2030. UN, po kojoj smo se obavezali da do 2030. godine uvedemo obrazovanje u srednjoj školi kao obavezno. A kada su u pitanju fakulteti, programi se moraju modifikovati. Ako ne postoji uopšte interesovanje za neke predmete, moramo videti da li nešto u suštini programa školovanja treba menjati, kao i koji su razlozi zašto mladi ne žele, na primer, da budu profesori fizike i zašto beže od te profesije. Pričaćemo sa profesorima fizike, oni to najbolje znaju.

Izjavili ste da deca koja pohađaju OŠ „Vladislav Ribnikar” zbog tragedije koja se dogodila u toj ustanovi moraju da imaju poseban tretman. Šta to podrazumeva?

To ne podrazumeva samo timski rad sa stručnjacima, već treba pratiti i da li imaju pad u učenju i kakvo im je mentalno ponašanje. Tamo gde vidimo da je dete podbacilo, sa njim mora posebno da se radi da bi prevazišlo traumu.

Posle nesreća koje su nas zadesile, najpre u Beogradu, a zatim i u celoj Srbiji, održavaju se protesti protiv nasilja. Kako ih vi doživljavate?

Svima koji su dobronamerni želim da kažem da mogu da pomognu nastavnicima, roditeljima, deci da rastu na pravi način, popričajte sa njima. Svi koji imaju ideje neka ih iznesu. Ne želim da govorim o onima koji žele da steknu političke poene na tragedijama. Ali kada hoćete da menjate ličnosti koje pripadaju jednom sistemu, a govorite da se borite protiv nasilja, to znači da želite da se na ulici preuzme vlast. To demokratsko društvo ne može da toleriše. Imamo mogućnost da jačamo obrazovni sistem ili da rasplamsavamo mržnju.

Šta primećujete da u školama nedostaje?

Nedostaju programi za znanja dece o mentalnom zdravlju, reproduktivnom zdravlju, o seksualnom obrazovanju. Deca se o tome najviše informišu preko žute štampe, od vršnjaka i putem društvenih mreža. To nije kompetentna informacija. Zato mislim da i to mora da bude jedan od naših bitnih zadataka u narednom periodu.

U Beogradu će deca u školama dobiti besplatne udžbenike. Možete li uticati da se to realizuje u celoj zemlji ili da porazgovarate s predstavnicima lokalnih samouprava da po ugledu na prestonicu donesu takvu odluku?

Prestonica ima takvu mogućnost. Ali ima opština gde je prosto nemoguće da se izdvoje finansijska sredstva za kupovinu udžbenika za svu decu. Ministarstvo prosvete radi na tome da se za decu koja imaju posebne socijalne potrebe i zdravstvene potrebe iz budžeta izdvoji novac za besplatne udžbenike. Naša sugestija će biti data lokalnim samoupravama, da slede primer Beograda gde god je to moguće.

Dosta roditelja žali se što ne mogu da upišu dete u vrtić i čekaju rešenje problema. A s druge strane, mislite li da treba povećati bezbednost mališana u predškolskim ustanovama jer su se dešavale nemile situacije u njima?

U velikim sredinama vlada hronični nedostatak mesta za decu u vrtićima. A u manjim sredinama tek svako drugo dete ide u vrtić. Svi zajedno moramo da radimo na tome da svi mališani u perspektivi budu uključeni u ove programe. Pitanje o bezbednosti je sasvim opravdano, jer smo imali neprijatna događanja sa posledicama. Treba voditi računa o odabiru ljudi koji će raditi sa decom. Moramo ih više platiti i imati poverenje u njih. Ima nekih roditelja koji ne dozvoljavaju da se povisi glas na njihovo dete, iako oni to rade kod kuće. Treba shvatiti da ako vaspitačica ili učiteljica to urade, dete može da se uozbilji. Nije dobro kada u kući imate jednu vaspitnu poruku, a u vrtiću drugu.

Sprečavanje zavisnosti od interneta

Smatrate li da deci treba zabraniti korišćenje mobilnih telefona u školama?

To ne može da se reši nekom merom unutar škole. Sa decom volim da razgovaram o tome i saznam šta njima zapravo znači mobilni telefon. Ako je njima to atraktivnije od komunikacije sa drugarima – to je onda problem. To dete verovatno i u svom domu često koristi telefon i ne druži se sa drugovima. Treba videti koliko vremena dete zapravo provodi gledajući u telefon ili tablet. Čim to vreme prelazi granicu prihvatljivog, možda treba razmišljati i o ograničavanju vremena koje mališan provodi uz telefon. I roditelj i drugari i pedagog moraju da se pozabave tim detetom, da se ne stvori kod njega zavisnost od interneta, koja je veliko zlo.

Opozicija se bavi Vučićem i unukom Slobodana Miloševića

Mislite li da ćete uspeti da izgurate ceo mandat?

Nisam o tome razmišljala. Pozicije na kojima sam do sada bila trajale su uglavnom koliko i mandat na koji sam birana. Verovatno ću trajati koliko i Vlada Srbije.

Očekujete li da će uskoro biti raspisani vanredni parlamentarni izbori?

SPS je uvek spreman za izbore. Ali mislim da mandat treba da traje četiri godine. To je period za koji nešto može da se uradi.

Dosta se ovih dana polemisao o izboru Marka Miloševića, unuka Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika, u Glavni odbor SPS-a.

Lideri opozicionih partija nikako da počnu da se bave svojim poslom, da ponude bolji program od vlasti i daju predloge za rešavanje ključnih problema. Oni se umesto toga bave predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i njegovom porodicom, a sada i unukom prvog predsednika SPS-a. Taj mladić je bio izvanredan student prava i pojam je divnog deteta, kakvi su inače mladi socijalisti.

Argumenti o maturi na stručnoj raspravi

Najavljeno je da će državna matura posle svih odlaganja biti održana 2026. godine. Da li ste upućeni u primedbe na taj projekat?

Svi imaju mogućnost da na javnoj raspravi ukažu argumentovano zašto su protiv toga. Ako u nekom projektu postoji podeljenost mišljenja, treba se prikloniti stručnoj većini.