Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Predgrađe se nada boljitku

Бранка Савић, Зоран Јовановић, Живорад Милосављевић, Бранислав Јовановић, Бранко Борић, Војислав Јаношевић и Жељко Јоветић

Sedam gradskih opština na obodu Beograda sa neizvesnošću očekuje usvajanje novog statuta grada. Nacrt ovog dokumenta, što do sada nije bio slučaj, obećava izjednačavanje statusa predgrađa sa užim delom prestonice i ravnopravno korišćenje novca iz gradskih fondova.

Ukoliko statut bude usvojen u predloženom obliku Mladenovac, Obrenovac, Lazarevac, Grocka, Barajevo, Sopot i Surčin moraće da se odreknu prihoda od naknada za uređenje zemljišta koje opštine ostvaruju preko lokalnih direkcija. Tako će se novac koji investitori uplaćuju na ime naknade za uređenje građevinskog zemljišta iz svih 17 opština slivati u jednu kasu. Iz zajedničkog budžeta Grad će, prema prioritetima, raspoređivati sredstva za uređenje infrastrukture na svim teritorijama. Rok koji se trenutno navodi za preuzimanje poslova od opštinskih organa je 31. januar 2009. godine.

Novine su i to što bi grad preuzeo izdavanje odobrenja za izgradnju objekata većih od 800 kvadrata, bez obzira na kojoj se opštini nalaze, i donosio sve prostorne i urbanističke planove. Opštine će moći da osnivaju mesne zajednice, ustanove kulture i sportske klubove, ali i zadrže svoja lokalna komunalna preduzeća.

Opozicione stranke ističu da vladajuća koalicija pokušava na ovaj način da potpuno centralizuje vlast. Zoran Alimpić, predsednik Komisije za izradu statuta, međutim, naglašava da opštine na obodu grada mogu samo da profitiraju jer su prihodi od taksi koje su do sada ostvarivali bili minimalni.

Prema istraživanju „Politike”, mišljenja o budućem statusu i razvoju predgrađa među opštinskim funkcionerima su podeljena. Neki od njih nadaju se boljitku posle prelaska na gradske jasle, dok pojedinci smatraju da novi dokument donosi niz ograničenja. Sugestije opština i građana biće razmatrane narednih nedelja, a ovaj dokument trebalo bi da bude usvojen najkasnije do 19. oktobra.

Branka Savić (DS), predsednica opštine Barajevo smatra da će najavljeno izjednačavanje opština ići u korist predgrađu. Prošlogodišnji prihod lokalne Direkcije za gradsko građevinsko zemljište bio je oko 105 miliona dinara što je, kako ističe, nedovoljno za bilo kakvu ozbiljnu investiciju.

– Seoska područja prigradskih opština su u izuzetno nepovoljnoj situaciji. Imamo probleme sa asfaltiranjem puteva, nekoliko sela uopšte nije priključeno na vodovod. Ovi problemi su sporo rešavani u prethodnom periodu i teško da bi se išta promenilo i za narednih deset godina. Zato mislim da će šanse Barajeva sada biti veće – kaže Savićeva.

Branko Borić (DSS), predsednik opštine Lazarevac, nije optimista i smatra da će predgrađe, zbog manjka novca, jedva sastavljati kraj s krajem ako predlog bude usvojen. Podseća da je izgradnja lokalne infrastrukture u opštinskoj nadležnosti od 1992. godine i da je od tada mnogo toga urađeno.
– Nemoguće je iz jednog centra efikasno upravljati i rešavati životne probleme stanovnika 31 sela u Lazarevcu – ističe Borić. Lazarevac ima četiri javna preduzeća: Radio Lazarevac, lokalnu Direkciju za gradsko građevinsko zemljište, Komunalno preduzeće koje je brine o čistoći na ulicama, zelenilu, vodovodu i kanalizaciji, i odnedavno preduzeće za toplifikaciju. Za njihov rad ove godine je iz budžeta utrošeno više od 400.000.000 dinara.
– Preko Direkcije smo uspevali da obezbedimo novac za nesmetani rad ovih preduzeća. Ako nam oduzmu nadležnost nad ovom službom bilo bi pošteno da vode računa i o održavanju naših komunalnih preduzeća – kaže Borić.

Željko Jovetić (DS), predsednik opštine Obrenovac, u načelu je saglasan sa predlogom Nacrta statuta, ali misli da bi bilo dobro da opština zadrži pravo naručivanja prostornih i urbanističkih planova, jer ima najbolji uvid kako bi trebalo usmeravati razvoj svoje teritorije.

– Svi ostali predlozi su u redu. Centralizacija izdavanja odobrenja za stambenu gradnju više od 800 „kvadrata” je dobra ideja. U svakom slučaju nadamo se da će budžet za infrastrukturu biti u srazmeri onome koje smo imali do sada – rekao je Jovetić.


Branislav Jovanović (DSS), predsednik opštine Mladenovac, smatra da bi shodno Nacrtu statuta grada ovoj opštini išlo više novca nego što je do sada dobijala.

– Fondovski deo budžeta koristili smo za izgradnju infrastrukture, a on se „punio” pored ostalog i naknadom za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta, a to je bilo daleko manje novca nego što bi dobijali iz Beograda. Zbog toga sada očekujemo više sredstava – kaže Jovanović. On ističe da će opština moći da se stara o školama, samo ako za to bude dobijala novac od Grada.

Živorad Milosavljević (Grupa građana), predsednik opštine Sopot, nije oduševljen Nacrtom statuta jer smatra da predložene promene ne idu u korist prigradskih opština.

– Svi govorimo o decentralizaciji, a grad će preuzeti naše nadležnosti. Nisam siguran da će biti više sluha za prigradske opštine. Ako nam oduzimaju ingerencije valjda bi trebalo prvo da procene da li mogu efikasnije da obavljaju te poslove – kaže Milosavljević. On napominje da grad ni dosad nije mnogo ulagao u Sopot, ali da su opštinske vlasti, uz podršku građana, uspele da obezbede da svako selo na njihovoj opštini dobije gradsku vodu, gasovod, kapele, igrališta.

– Zašto bi grad popravljao lokalne saobraćajnice, a mi preuzeli odgovornost za održavanje škola kada je grad njihov osnivač, bira upravni odbor i postavlja direktore. Da ne govorim o prostornom planiranju, izradi planskih akata, izdavanju dozvola za gradnju. Plašim se da ne dođemo u situaciju da niko neće hteti da ulaže u našu opštinu – ističe prvi čovek Sopota.

Zoran Jovanović (DSS), predsednik opštine Grocka, ocenjuje da su izmene postojećeg Statuta grada najbolje rešenje za Grocku u situaciji u koju je opština zapala zbog nagomilanih dugova i dugogodišnjeg zaostajanja u razvoju.

– Pritisnuti dugovima, koje nam je ostavila prethodna opštinska vlast, teško da bi mogli, bez uplitanja najviših gradskih struktura, da prevaziđemo krizu. Čak i da Grocka nije u specifičnom, gotovo vanrednom stanju, smatram da nema razloga da ne pokušamo sa raspodelom odgovornosti kakvu predlaže novi statut – naglašava Jovanović. On se, međutim, plaši da će preuzimanje ingerencija od opština biti veliko opterećenje za gradske organe čak i ako povećaju činovnički aparat. Jovanović se ne pribojava da će slivanje dosadašnjih opštinskih prihoda u centralnu kasu Grada oduzeti Grockoj i ono malo novca kojim sada raspolaže.

– Ne gubimo mi taj novac jer će on biti raspoređivan u krajeve grada gde je najpotrebniji. Ako se Skupština grada bude držala tog principa, Grocka i druge nerazvijene opštine mogu samo da profitiraju. Ne bih da nagađam kako će se to odraziti na opštine koje su u boljem stanju od našeg – kaže Jovanović.

Vlast u Grockoj je krajem prošle godine i sve do proletnjih izbora bila blokirana posle formiranja nove većine u lokalnoj skupštini i odbijanja tadašnjeg predsednika da napusti položaj. Sećajući se tog iskustva, Jovanoviću ne smeta ni predlog koji gradskoj Skupštini daje ovlašćenje da zavede prinudnu upravu u onim opštinama gde formiranje vlasti i izglasavanje budžeta nije moguće.

Vojislav Janošević (DS), predsednik Opštine Surčin, smatra da je njegova opština sposobna i pouzdana da sama rukuje resursima na lokalnom nivou i da razvija ovaj deo grada.

– Gradonačelnik je obećao da će u narednih deset dana razgovarati sa predstavnicima sedam opština. Ukoliko se neće smanjivati broj zaposlenih u opštini, bude li nam se garantovao razvoj, ako će investitori imati interesovanja da ulažu novac, onda će nacrt statuta biti dobro rešenje. Najbolje bi bilo ukoliko bi za novac iz gradskog budžeta konkurisali sa projektima. Međutim, ukoliko se pokaže da Nacrt statuta grada nije bio dobar, onda će biti promenjen – rekao je Janošević.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.