Rusija mora da prestane da koristi hranu kao oružje

Dana 17. jula, skoro godinu dana nakon potpisivanja u Istanbulu, Rusija je odlučila da ne obnovi Crnomorsku inicijativu za žitarice (BSGI), koja Ukrajini omogućava izvoz poljoprivrednih proizvoda na globalna tržišta. Kako je istakao generalni sekretar UN, ova inicijativa je bila „svetionik nade u svetu kome je očajnički potrebna”.

Pre agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine, kritičnog globalnog snabdevača hranom, petina svetskog ječma je dolazila iz Ukrajine, kao i šestina kukuruza i osmina pšenice. Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, napadajući žitna polja i silose i blokirajući ukrajinske luke, globalne cene hrane su skočile na rekordan nivo i ugrozile preko potrebno snabdevanje hranom za mnoge zemlje uvoznice. Cilj BSGI je bio da se ponovo uspostavi vitalna ruta za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i snize globalne cene hrane.

Uprkos mnogim izazovima, postigao je svoju osnovnu svrhu. Od avgusta 2022. godine izvoz skoro 33 miliona tona žitarica i hrane iz Ukrajine u 45 različitih zemalja igrao je ključnu ulogu u smanjenju globalnih cena hrane za oko 25 odsto po dostizanju rekorda ubrzo nakon ruskog napada. Kako pokazuju javno dostupni podaci o međunarodnoj trgovini, više od polovine žitarica, uključujući dve trećine pšenice, otišlo je u zemlje u razvoju.

Pored toga, BSGI je obezbedio kontinuiran pristup žitu za Svetski program za hranu. Ukrajina je 2023. isporučila 80 odsto pšenice nabavljene za podršku humanitarnim operacijama u najnesigurnijim zemljama, kao što su Avganistan, Džibuti, Etiopija, Kenija, Somalija, Sudan i Jemen. Bez crnomorske rute Svetski program za hranu mora da nabavlja svoje žito negde drugde po višim cenama i sa dužim rokom isporuke u vreme kada se svet suočava sa prehrambenom krizom bez presedana.

Rusija je donela odluku uprkos ponovljenim predlozima generalnog sekretara UN da se radi na rešavanju njenih zabrinutosti. Kako bi prebacila krivicu, Rusija tvrdi da njen sopstveni poljoprivredni izvoz nije bio dovoljno olakšan. Ovo ne potvrđuju javno dostupni podaci o trgovini, koji pokazuju da ruski poljoprivredni izvoz cveta. Rusija je takođe dobila značajne koristi od Memoranduma o razumevanju sa UN o izvozu đubriva, koji je dogovoren paralelno sa BSGI. UN su neumorno radile na razjašnjavanju regulatornih okvira i angažovanju sa privatnim sektorom na pronalaženju namenskih rešenja u bankarskim i osiguravajućim sektorima. Ovi napori su sprovedeni u bliskoj saradnji sa EU i njenim partnerima.

Nasuprot lažima koje širi Rusija, EU je zaista osigurala da naše sankcije nemaju uticaja na globalnu bezbednost hrane. Ne postoje sankcije za ruski izvoz hrane i đubriva u treće zemlje, a EU je pružila opsežne smernice privrednim društvima, pojašnjavajući da su ovi transferi u treće zemlje dozvoljeni. Takođe smo sarađivali sa UN da dozvolimo povezana plaćanja.

Uprkos ovim dobro poznatim i proverljivim činjenicama, Rusija je odlučila da se povuče iz BSGI, koristeći hranu kao oružje i ugrožavajući globalno snabdevanje hranom. Nekoliko sati nakon povlačenja iz inicijative, Rusija je takođe počela da uništava ukrajinska skladišta žita i lučku infrastrukturu svakodnevnim ciljanim napadima ne samo u samom Crnom moru već i na Dunavu. Kao direktna reakcija na to, veleprodajne cene pšenice i kukuruza su zabeležile najveći rast od početka ruskog agresorskog rata. Povećana promenljivost cena hrane će verovatno trajati sve dok Rusija podvrgava globalno snabdevanje hranom namernom stresu, pogoršavajući globalnu krizu troškova života, i to najviše za ljude koji nemaju sigurno snabdevanje hranom u zemljama zavisnim od uvoza. Ovo je neprihvatljivo i treba odlučno osuditi.

Dok se svet suočava sa poremećenim snabdevanjem i višim cenama, Rusija sada prilazi ranjivim zemljama, posebno u Africi, sa bilateralnim ponudama ograničenih isporuka žitarica, pretvarajući se da rešava problem koji je sama stvorila. Ovo je cinična politika namerne upotrebe hrane kao oružja.

Kao odgovor na neodgovorne postupke Rusije, EU deluje u tri glavna pravca. Prvo, nastavićemo da podržavamo neumorne napore Ujedinjenih nacija i Turske da obnove Crnomorsku inicijativu za žito. Drugo, nastavljamo da jačamo naše „koridore solidarnosti” kao alternativne rute za ukrajinski poljoprivredni izvoz kako bi došao do globalnih tržišta preko EU. Ovi koridori su do sada omogućili izvoz više od 41 miliona tona ukrajinske poljoprivredne robe, i mi to povećavamo koliko god je moguće da bismo ublažili posledice ruskog ukidanja BSGI. Treće, povećali smo našu finansijsku podršku zemljama i ljudima kojima je to najpotrebnije, obezbeđujući 18 milijardi evra za rešavanje pitanja bezbednosti hrane do 2024.

Pozivamo međunarodnu zajednicu i sve zemlje da pojačaju sopstvenu pomoć u podršci globalnoj bezbednosti hrane. Tražimo od svih naših partnera da podstaknu Rusiju da se vrati pregovorima kao što je to već učinila Afrička unija, kao i da se uzdrži od napada na ukrajinsku poljoprivrednu infrastrukturu. Jasnim i jedinstvenim glasom možemo da nateramo Rusiju da nastavi da učestvuje u BSGI. Svet ima zajednički interes za odgovorno upravljanje globalnom sigurnošću hranom. Dugujemo to najugroženijima.

*visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednik Evropske komisije